Zadrži osećaj hitnosti
Zadrži osećaj hitnosti
„Propovedaj reč Božju i čini to sa osećajem hitnosti“ (2. TIM. 4:2)
MOŽEŠ LI OBJASNITI?
Zašto su hrišćani iz prvog veka propovedali sa osećajem hitnosti?
Kako možemo zadržati osećaj hitnosti?
Zašto je propovedanje o Kraljevstvu sada važnije nego ikada ranije?
1, 2. Koja se pitanja postavljaju u vezi sa zapovešću da ’propovedamo sa osećajem hitnosti‘?
LJUDI čiji je posao da spasavaju živote obično to čine sa osećajem hitnosti. Primera radi, vatrogasci ne gube vreme kada dobiju hitan poziv, jer znaju da je možda nekome život u opasnosti.
2 Kao Jehovini svedoci, želimo pomoći ljudima da se spasu. Zbog toga ozbiljno shvatamo naš zadatak da propovedamo dobru vest o Kraljevstvu. Naravno, mi ne jurimo unaokolo u panici. Šta je onda apostol Pavle mislio kada je rekao: „Propovedaj reč Božju i čini to sa osećajem hitnosti“? (2. Tim. 4:2). Kako možemo propovedati sa osećajem hitnosti? I zašto je naš zadatak tako hitan?
ZAŠTO JE PROPOVEDANJE HITNO?
3. Šta zavisi od načina na koji ljudi reaguju na poruku o Kraljevstvu?
3 Kada razmišljaš o tome šta se može dobiti ili izgubiti u zavisnosti od toga da li propovedaš, verovatno uviđaš da je veoma važno da drugima prenosiš dobru vest (Rimlj. 10:13, 14). U Božjoj Reči piše: „Kad onom ko je zao kažem: ’Umrećeš‘, a on se odvrati od svog greha i počne postupati po pravdi i pravednosti, [...] ostaće živ. Neće umreti. Svi gresi koje je počinio biće zaboravljeni“ (Jezek. 33:14-16). Zato onima koji prenose poruku o Kraljevstvu Biblija kaže: „Spašćeš i sebe i one koji te slušaju“ (1. Tim. 4:16; Jezek. 3:17-21).
4. Zašto je Timotej morao da zadrži osećaj hitnosti?
4 Da bismo razumeli zašto je Pavle podsticao Timoteja da zadrži osećaj hitnosti, osmotrimo kontekst stiha na kom se temelji ovaj članak. Tu stoji: „Propovedaj reč Božju i čini to sa osećajem hitnosti — u povoljno vreme i u teško vreme — ukori, prekori, opomeni, a pri tom budi vrlo strpljiv i vešt u poučavanju. Jer će doći vreme kad ljudi neće podnositi zdravo učenje, nego će po sopstvenim željama nakupiti sebi učitelje koji će im govoriti ono što godi njihovim ušima. I odvratiće uši od istine“ (2. Tim. 4:2-4). Isus je prorekao da će se pojaviti otpad (Mat. 13:24, 25, 38). Kako se to vreme bližilo, Timotej je čak i u skupštini morao da s hitnošću ’propoveda reč Božju‘ kako hrišćani ne bi bili zavedeni lažnim učenjima. U pitanju su bili životi. Kako je danas?
5, 6. Koja su učenja popularna među ljudima koje srećemo u službi?
5 Danas je otpad veoma raširen (2. Sol. 2:3, 8). Koja učenja gode ljudima? U mnogim mestima se teorija evolucije zagovara sa istim žarom kao religija. Iako se obično iznosi kao naučna činjenica, teorija evolucije je postala skoro poput religije, samo bez Boga. Ona utiče na gledište ljudi o Bogu i drugim ljudima. Još jedno popularno učenje jeste da Bog nije zainteresovan za nas, tako da ni mi ne moramo biti zainteresovani za njega. Zašto su baš ta učenja toliko privlačna da su zbog njih milioni uljuljkani u duhovni san? Oba učenja prenose istu poruku: ’Možeš raditi šta god želiš jer te niko neće pozvati na odgovornost.‘ To je zaista poruka koja godi mnogima. (Pročitati Psalam 10:4.)
6 Ali postoje i druge stvari koje gode ljudima. Neki koji još uvek idu u crkvu žele da imaju učitelje koji će im reći: ’Šta god da radiš, Bog te voli.‘ Sveštenici govore ono što godi drugima tako što ih uveravaju da ceremonije, proslave i ikone donose Božji blagoslov. Veoma malo vernika vidi opasnost u tome (Ps. 115:4-8). Ipak, ako uspemo da ih probudimo iz duhovnog sna tako da razumeju istinu iz Biblije, oni mogu doživeti blagoslove Božjeg Kraljevstva.
ŠTA DANAS ZNAČI PROPOVEDATI S HITNOŠĆU?
7. Kako možemo pokazati da razumemo koliko je važna naša služba?
7 Savestan hirurg mora posvetiti potpunu pažnju svom poslu, jer nečiji život zavisi od njega. Da smo razumeli koliko je naša služba važna pokazujemo time što smo usredsređeni na naš zadatak, na primer tako što razmišljamo o problemima, pitanjima ili informacijama koje mogu zanimati ljude na području. Ako imamo osećaj hitnosti, to će nas takođe navesti da prilagodimo svoj raspored kako bismo mogli posetiti ljude u vreme koje njima više odgovara (Rimlj. 1:15, 16; 1. Tim. 4:16).
8. Šta obično znači postupati sa osećajem hitnosti?
8 Osećaj hitnosti takođe podrazumeva ispravno postavljene prioritete. (Pročitati Postanak 19:15.) Na primer, zamisli da te doktor nakon što dobiješ rezultate pozove u svoju ordinaciju i iskreno ti kaže: „Vidite, vaše stanje je ozbiljno i morate brzo reagovati. Imate najviše mesec dana da nešto preduzmete.“ Verovatno nećeš izjuriti iz njegove ordinacije poput vatrogasca koji je dobio hitan poziv. Ali sigurno ćeš uzeti u obzir ono što ti je rekao, otići kući i ozbiljno razmisliti čemu ćeš sada pokloniti najveću pažnju.
9. Zašto možemo reći da je Pavle u Efesu propovedao sa osećajem hitnosti?
9 Da bismo razumeli kakav je osećaj hitnosti imao apostol Pavle, možemo pogledati šta je rekao starešinama iz Efesa o tome kako je propovedao dobru vest u Aziji. (Pročitati Dela apostolska 20:18-21.) Očigledno je od prvog dana bio veoma aktivan u propovedanju dobre vesti od kuće do kuće. Osim toga, dve godine je „svakodnevno držao govore u Tiranovoj školi“ (Dela 19:1, 8-10). Jasno je da je njegov osećaj hitnosti uticao na način na koji je organizovao svoj život. Poziv da ’propovedamo sa osećajem hitnosti‘ ne znači da time treba da budemo preopterećeni. Ipak, propovedanje treba da nam bude među najvažnijim stvarima u životu.
10. Zašto možemo biti srećni što su hrišćani pre nekih sto godina imali osećaj hitnosti?
10 Primer male grupe Istraživača Biblije koji su pre 1914. počeli da propovedaju dobru vest pokazuje šta znači imati osećaj hitnosti. Iako ih je bilo samo nekoliko hiljada, razumeli su da nemaju puno vremena i počeli su da revno propovedaju o Kraljevstvu. Objavljivali su propovedi u preko 2 000 novina i prikazivali slajdove u boji i film pod nazivom „Foto-drama stvaranja“. Tako su milioni ljudi čuli za dobru vest. Da ti Istraživači Biblije nisu imali osećaj hitnosti, koliko nas bi čulo poruku o Kraljevstvu? (Pročitati Psalam 119:60.)
PAZI DA NE IZGUBIŠ OSEĆAJ HITNOSTI
11. Zašto su neki izgubili osećaj hitnosti?
11 Mnogo toga može navesti osobu da ne razmišlja o tome koliko je važno propovedati. Satanin sistem je oblikovan tako da nas zaokupi ličnim težnjama i sporednim stvarima (1. Petr. 5:8; 1. Jov. 2:15-17). Neki koji su nekad revno služili Jehovi izgubili su osećaj hitnosti. Na primer, hrišćanin iz prvog veka po imenu Dimas bio je Pavlov ’saradnik‘, ali ga je odvukao bezbožni svet. Umesto da i dalje jača Pavla u vreme nevolje, Dimas ga je napustio (Filim. 23, 24; 2. Tim. 4:10).
12. Koja nam se prilika sada pruža, a koje ćemo mogućnosti imati u svu večnost?
12 Ako želimo da zadržimo osećaj hitnosti, moramo se boriti protiv iskušenja da što više iskoristimo ono što nudi ovaj svet. Moramo se truditi da ’osvojimo pravi život‘ (1. Tim. 6:18, 19). Verovatno ne sumnjaš u to da će večni život na zemlji pod Božjim Kraljevstvom pružiti bezbroj mogućnosti da radiš ono što je zanimljivo. Ali nikada više nećemo imati priliku da pomažemo drugima da prežive Armagedon.
13. Kako kao hrišćani možemo zadržati osećaj hitnosti?
13 Budući da većina ljudi oko nas spava u duhovnom smislu, šta nam može pomoći da ne izgubimo osećaj hitnosti? Možemo se prisetiti da smo nekada i sami takoreći bili u duhovnoj tami. Ali probudili smo se i Hrist nas je obasjao, kao što Pavle ističe. Sada imamo čast da nosimo svetlo. (Pročitati Efešanima 5:14.) Nakon što je to pomenuo, Pavle je napisao: „Dobro pazite kako živite — ne kao nemudri, nego kao mudri. Iskupljujte vreme, jer su dani zli“ (Ef. 5:15, 16). Pošto živimo u zlom svetu, ’iskupljujmo vreme‘ da bismo radili ono što će nam pomoći da ostanemo duhovno budni.
ŽIVIMO U PRESUDNIM VREMENIMA
14-16. Zašto je propovedanje o Kraljevstvu sada važnije nego ikada ranije?
14 Služba propovedanja je uvek bila važna, ali je sada važnija nego ikada ranije. Od 1914. ispunjava se složeni znak koji je opisan u Božjoj Reči (Mat. 24:3-51). Opstanak čovečanstva je doveden u pitanje kao nikada do sada. Uprkos nedavnim mirovnim sporazumima, svetske sile još uvek imaju oko 2 000 nuklearnih bojevih glava koje su spremne za upotrebu. Vlade izveštavaju o stotinama slučajeva „nestanka“ nuklearnog materijala. Da li teroristi imaju nešto od toga? Neki ljudi kažu da bi čovečanstvo lako moglo biti uništeno u ratu koji bi započeo neki terorista. Međutim, rat nije jedina pretnja ljudskom opstanku.
15 „Klimatske promene su najveća svetska pretnja po zdravlje ljudi u 21. veku“, navodi se u izveštaju Univerzitetskog koledža u Londonu i medicinskog časopisa The Lancet. U tom izveštaju iz 2009. se kaže: „Klimatske promene uticaće na zdravlje većine stanovništva u narednim decenijama, zbog čega će život i dobrobit milijardi ljudi biti još više ugroženi.“ Mnoga mesta bi mogla biti uništena usled porasta nivoa mora, suša, poplava, epidemija, uragana i ratova koji bi se vodili zbog sve manjih zaliha prirodnih bogatstava. Ratovi i nesreće zaista predstavljaju veliku pretnju za opstanak čovečanstva.
16 Neki ljudi misle da bi opasnost od nuklearnog rata mogla voditi do događaja koji će predstavljati ispunjenje „znaka“. Međutim, većina ne razume njegovo pravo značenje. Taj znak je vidljiv već decenijama, što znači da je Hristova prisutnost nešto stvarno i da se kraj ovog sveta brzo približava (Mat. 24:3). Nikada do sada nije bilo jasno vidljivo toliko obeležja znaka. Vreme je da se ljudi probude iz duhovnog sna. Naša služba je način da se to postigne.
17, 18. (a) Kako to što ’znamo koje je vreme‘ utiče na nas? (b) Šta bi moglo podstaći ljude da promene svoje mišljenje o dobroj vesti?
17 Ostalo je još samo malo vremena da dokažemo svoju ljubav prema Jehovi i da dovršimo propovedanje koje nam je povereno u poslednjim danima. Ono što je Pavle u prvom veku rekao hrišćanima u Rimu danas je još značajnije: „Činite to tim više što znate koje je vreme, da vam je već došao čas da se probudite, jer nam je sada spasenje bliže nego kad smo postali vernici“ (Rimlj. 13:11).
18 Događaji koji su prorečeni za poslednje dane mogu pomoći osobama da postanu svesne svojih duhovnih potreba. Drugi su uvideli da je čovečanstvu potrebna pomoć, jer su shvatili da su ljudske vlasti nemoćne da se izbore sa ekonomskim nevoljama, nuklearnom pretnjom, kriminalom ili uništavanjem životne sredine. Drugi su pak postali svesni svojih duhovnih potreba zbog onoga što se dešava u njihovoj porodici, na primer zdravstvenih tegoba, razvoda ili smrti voljene osobe. Kada smo u službi, možemo pomoći takvim ljudima.
PODSTAKNUTI OSEĆAJEM HITNOSTI
19, 20. Kako je osećaj hitnosti podstakao mnoge hrišćane da promene svoj način života?
19 Svesnost u kakvim vremenima živimo podstakla je mnoge hrišćane da više učestvuju u službi. Na primer, jedan mladi bračni par iz Ekvadora odlučio je da pojednostavi svoj život nakon što je čuo program jednodnevnog pokrajinskog sastanka 2006. pod nazivom „Imajte jednostavno oko“. Sastavili su spisak stvari koje im nisu potrebne i za manje od tri meseca preselili su se iz stana sa tri spavaće sobe u stan sa jednom spavaćom sobom, prodali su neke stvari i otplatili sve dugove. Ubrzo su počeli da služe kao pomoćni pioniri i poslušali su predlog pokrajinskog nadglednika da se presele u skupštinu gde je postojala veća potreba.
20 Jedan brat iz Severne Amerike piše: „Kada smo moja žena i ja prisustvovali dvodnevnom pokrajinskom sastanku 2006, bili smo kršteni već 30 godina. Na putu do kuće razgovarali smo o tome kako možemo primeniti savet da pojednostavimo svoj život (Mat. 6:19-22). Imali smo tri kuće, građevinsko zemljište, luksuzne automobile, čamac i kamping vozilo. Imali smo utisak da izgledamo kao nemudri hrišćani, pa smo odlučili da nam punovremena služba bude cilj. Godine 2008. pridružili smo se našoj ćerki u opštoj pionirskoj službi. Zaista je divno blisko sarađivati s braćom! Imamo priliku da služimo tamo gde postoji veća potreba. Osim toga, to što činimo više za Jehovu još više nas je približilo njemu. Posebno je divan osećaj videti kako ljudima zasijaju oči kada čuju i razumeju istinu iz Božje Reči.“
21. Kako nas ono što znamo podstiče da propovedamo sa osećajem hitnosti?
21 Mi znamo šta će uskoro zadesiti ovaj zli svet — ’dan suda i uništenja bezbožnika‘ (2. Petr. 3:7). To što znamo šta piše u Božjoj Reči podstiče nas da revno objavljujemo dolazak velike nevolje i novog sveta. I dalje osećamo da je hitno potrebno da govorimo ljudima o jedinoj realnoj nadi za budućnost. Svojim potpunim učešćem u tom važnom delu pokazujemo da stvarno volimo Boga i ljude.
[Pitanja za razmatranje]
