Nastavimo da celim srcem služimo Jehovi
Nastavimo da celim srcem služimo Jehovi
„Sine moj [...], upoznaj Boga svog oca i služi mu celim srcem“ (1. LET. 28:9)
POTRAŽI ODGOVORE NA SLEDEĆA PITANJA:
Šta predstavlja figurativno srce?
Na koji način možemo ispitati svoje srce?
Kako možemo nastaviti da celim srcem služimo Jehovi?
1, 2. (a) Koji deo tela se češće nego drugi spominje u Božjoj Reči u figurativnom smislu? (b) Zašto je važno da razumemo značenje figurativnog srca?
U BOŽJOJ REČI se često u figurativnom smislu spominju delovi ljudskog tela. Na primer, patrijarh Jov je rekao: „Nema zla u rukama mojim.“ Kralj Solomon je primetio: „Dobra vest krepi kosti.“ Jehova je rekao Jezekilju: „Dajem ti čelo [...] tvrđe od kremena.“ A apostolu Pavlu su rekli: „Puniš nam uši nekim čudnim tvrdnjama“ (Jov 16:17; Posl. 15:30; Jezek. 3:9; Dela 17:20).
2 Međutim, u Bibliji se na jedan deo tela u figurativnom smislu ukazuje mnogo češće od ostalih. Njega je bogobojazna Ana spomenula u molitvi: „Srce moje kliče zbog Jehove“ (1. Sam. 2:1). Zapravo, pisci Biblije skoro hiljadu puta spominju srce, i to gotovo uvek u figurativnom smislu. Veoma je važno da razumemo šta predstavlja „srce“ jer Biblija kaže da treba da ga čuvamo. (Pročitati Poslovice 4:23.)
ŠTA PREDSTAVLJA FIGURATIVNO SRCE?
3. Kako možemo razumeti na šta se odnosi „srce“ o kom se govori u Bibliji? Navedi primer.
3 Iako Božja Reč ne pruža definiciju za reč „srce“ poput nekog rečnika, ipak možemo razumeti njeno značenje. Kako? Zamisli prelep zidni mozaik koji se sastoji od hiljadu kamenčića složenih jedan do drugog. Kada se osoba udalji nekoliko koraka i pogleda ceo mozaik, može videti da svi ti pažljivo poređani kamenčići formiraju jednu celinu, to jest sliku. Slično tome, ako bismo se i mi takoreći izmakli i obratili pažnju na mnoga mesta u Bibliji na kojima se ukazuje na „srce“, primetili bismo da ona zajedno čine jednu celinu, to jest sliku. Koju sliku?
4. (a) Šta predstavlja „srce“? (b) Šta znače Isusove reči iz Mateja 22:37?
4 Biblijski pisci su koristili „srce“ da bi opisali celokupnu unutrašnju ličnost. Ono obuhvata naše želje, misli, sklonosti, stavove, sposobnosti, motive i ciljeve. (Pročitati Ponovljene zakone 15:7; Poslovice 16:9 i Dela apostolska 2:26.) Kao što se kaže u jednoj knjizi, ono predstavlja „sve što čini unutrašnjeg čoveka“. U nekim slučajevima, „srce“ ima uže značenje. Na primer, Isus je rekao: „Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom“ (Mat. 22:37). U ovom slučaju, „srce“ se odnosi na želje, trenutne emocije i duboka osećanja. Spomenuvši i srce, i dušu, i um, Isus je naglasio da ljubav prema Bogu moramo izraziti svojim osećanjima, kao i načinom na koji vodimo svoj život i koristimo svoje mentalne sposobnosti (Jov. 17:3; Ef. 6:6). Međutim, kada se spominje samo „srce“, onda ono predstavlja celokupnu unutrašnju ličnost.
ZAŠTO TREBA DA ČUVAMO SVOJE SRCE
5. Zašto je veoma važno da damo sve od sebe kako bismo celim srcem služili Jehovi?
5 Što se tiče srca, kralj David je rekao svom sinu Solomonu: „Upoznaj Boga svog oca i služi mu celim srcem i radosnom dušom, jer Jehova ispituje sva srca i svaku pomisao i želju razabire“ (1. Let. 28:9). Jehova ispituje sva srca, pa i naše (Posl. 17:3; 21:2). Ono što nalazi u njemu snažno utiče na naš odnos s njim i na našu budućnost. Zato je veoma važno da poslušamo Davidov nadahnut savet tako što ćemo dati sve od sebe kako bismo celim srcem služili Jehovi.
6. Šta treba da imamo na umu kada je reč o našoj odlučnosti da služimo Jehovi?
6 Revnost s kojom služimo Jehovi kao njegov narod pokazuje da stvarno imamo snažnu želju da mu služimo celim srcem. Ipak, znamo da pritisci Sataninog zlog sveta i grešne sklonosti našeg tela mogu snažno uticati na nas i oslabiti našu odlučnost da svim srcem služimo Bogu (Jer. 17:9; Ef. 2:2). Da bismo bili sigurni da do tako nečeg nije već došlo, moramo redovno proveravati u kakvom je stanju naše srce. Kako to možemo raditi?
7. Po čemu se vidi u kakvom je stanju naše srce?
7 Niko ne može videti kakvi smo iznutra, kao što niko ne može videti srž stabla nekog drveta. Međutim, prema Isusovim rečima iz Propovedi na gori, kao što se po plodovima vidi u kakvom je stanju drvo, tako se i po našim postupcima vidi pravo stanje našeg srca (Mat. 7:17-20). Pogledajmo jedan primer.
JEDAN NAČIN NA KOJI MOŽEMO ISPITATI SVOJE SRCE
8. Prema Isusovim rečima iz Mateja 6:33, kako pokazujemo šta nam je u srcu?
8 Isus je ranije u istoj propovedi kazao svojim slušaocima šta konkretno treba da rade da bi pokazali da svim srcem žele da služe Jehovi. Rekao je: „Tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo dodati“ (Mat. 6:33). Onim što stavljamo na prvo mesto u životu pokazujemo šta želimo, o čemu razmišljamo i šta planiramo u svom srcu. Dakle, pažljivim analiziranjem onoga što nam je na prvom mestu u životu možemo znati da li celim srcem služimo Bogu.
9. Koji je poziv Isus uputio nekima i šta su otkrile njihove reakcije?
9 Nedugo nakon što je Isus podstakao svoje sledbenike da ’traže najpre kraljevstvo‘, dogodilo se nešto što pokazuje kako se po onome što osoba stavlja na prvo mesto u životu vidi u kakvom je stanju njeno srce. Jevanđelista Luka priča da je Isus „odlučno krenuo u Jerusalim“ iako je znao šta će na kraju tamo biti s njim. Dok su on i apostoli „išli putem“, naišli su na neke ljude koje je Isus pozvao da postanu njegovi sledbenici. Ti ljudi su bili spremni da prihvate njegov poziv, ali pod određenim uslovima. Jedan od njih je rekao: „Dozvoli mi da prvo odem i sahranim svog oca.“ Drugi je rekao: „Ići ću za tobom, Gospode, ali prvo mi dozvoli da se pozdravim sa svojim ukućanima“ (Luka 9:51, 57-61). Sigurno možemo zapaziti koliko se Isusova odlučnost da vrši Božju volju razlikovala od slabog odziva tih ljudi. Time što su na prvo mesto stavili svoje želje, pokazali su da nisu bili spremni da celim srcem služe Bogu.
10. (a) Kako danas mnogi reaguju na Isusov poziv? (b) Koje je jednostavno poređenje Isus naveo?
10 Za razliku od ovih nazoviučenika, mi smo prihvatili Isusov poziv da budemo njegovi sledbenici i sada iz dana u dan služimo Jehovi. Tako pokazujemo šta u srcu osećamo prema njemu. Međutim, iako smo aktivni u skupštini, još uvek treba da budemo svesni da našem srcu preti jedna opasnost. Koja? Na kraju razgovora s tim nazoviučenicima, Isus je ukazao na nju kada je rekao: „Niko ko stavi ruku na plug pa se osvrće na ono što je iza, nije prikladan za Božje kraljevstvo“ (Luka 9:62). Šta možemo naučiti iz ovog poređenja?
DA LI SE ’DRŽIMO DOBRA‘?
11. Šta je bilo s poslom radnika iz Isusovog poređenja i zašto?
11 Da bismo bolje razumeli pouku iz ovog Isusovog poređenja, obogatimo ga nekim detaljima. Radnik u polju ore. Međutim, dok to radi, on ne može prestati da razmišlja o domu gde su mu porodica, prijatelji, hrana, muzika, smeh i hlad. On čezne za svim tim. Nakon što izore dobar deo njive, njegova želja za tim lepim stvarima postaje toliko snažna da se osvrće kako bi pogledao na „ono što je iza“. Iako ima još puno da se radi dok njiva ne bude spremna za setvu, radnik više nije usredsređen na ono što radi i posao trpi. Naravno, gospodar je razočaran što radnik nije bio istrajan.
12. Kako se radnik iz Isusove priče može uporediti s nekim današnjim Božjim slugama?
12 Uporedimo to s jednom sličnom današnjom situacijom. Zemljoradnik bi mogao predstavljati bilo kog Jehovinog slugu kod koga je naizgled sve u redu, ali se zapravo nalazi u duhovnoj opasnosti. Primera radi, zamislimo jednog brata koji je duhovno aktivan. On dolazi na sastanke i ide u službu, ali mu se ipak dopadaju neke stvari koje su tipične za način života u ovom svetu i ne može prestati da razmišlja o njima. Negde duboko u svom srcu on čezne za njima. Na kraju, nakon što nekoliko godina služi Bogu, njegova želja za nekim stvarima iz ovog sveta postaje toliko snažna da se on osvrće i gleda na „ono što je iza“. Premda još uvek ima mnogo toga da se uradi u službi, on se ne ’drži čvrsto reči života‘ i više ne služi Bogu kao nekada (Fil. 2:16). Jehova, ’Gospodar žetve‘, žalostan je kad god neki njegov sluga ne istraje (Luka 10:2).
13. Šta znači služiti Jehovi celim srcem?
13 Pouka je jasna. Pohvalno je ako redovno učestvujemo u korisnim aktivnostima kao što su prisustvovanje sastancima i učestvovanje u službi propovedanja. Ali služiti Jehovi celim srcem znači više od toga (2. Let. 25:1, 2, 27). Ako Jehovin sluga duboko u svom srcu i dalje voli „ono što je iza“, to jest nešto od onoga što je karakteristično za način života u ovom svetu, on dovodi sebe u opasnost da izgubi dobar odnos s Bogom (Luka 17:32). Samo ako stvarno ’mrzimo zlo i držimo se dobra‘, bićemo ’prikladni za Božje kraljevstvo‘ (Rimlj. 12:9; Luka 9:62). Zbog toga svi moramo da budemo sigurni da nas ništa iz Sataninog sveta, ma koliko da izgleda korisno ili lepo, ne sprečava da svim srcem služimo Bogu (2. Kor. 11:14; pročitati Filipljanima 3:13, 14).
OSTANI BUDAN!
14, 15. (a) Kako Satana pokušava da utiče na stanje našeg srca? (b) Objasni zašto je spomenuta Satanina metoda toliko opasna.
14 Ljubav prema Jehovi podstakla nas je da mu predamo svoj život. Od tada mnogi od nas godinama pružaju dokaz da smo odlučni da celim srcem služimo Jehovi. Međutim, Satana i dalje pokušava da utiče na nas. Naše srce je i dalje njegova meta (Ef. 6:12). Naravno, on je svestan da nećemo odjednom tek tako napustiti Jehovu. Zato lukavo koristi ’ovaj svet‘ kako bi postepeno oslabio našu revnost za Boga. (Pročitati Marka 4:18, 19.) Zašto je ta Satanina metoda toliko uspešna?
15 Da bi dobio odgovor, zamisli da čitaš knjigu pod svetlom sijalice od 100 vati, ali ona u jednom trenutku pregori. Pošto ostaješ u mraku, odmah primećuješ šta se desilo i stavljaš novu sijalicu. U sobi ponovo ima svetlosti. Sledeće veče pališ istu lampu da bi čitao knjigu. Međutim, ne znaš da je neko novu sijalicu od 100 vati zamenio sijalicom od 95 vati. Da li bi primetio razliku? Verovatno ne bi. A šta ako bi sledećeg dana neko stavio sijalicu od 90 vati? Verovatno ni to ne bi primetio. Zašto? Zato što je razlika u jačini svetlosti toliko mala da toga nisi ni svestan. Slično tome, uticaj Sataninog sveta može prouzrokovati da naša revnost u služenju Jehovi postepeno oslabi. Ako dođe do toga, to je kao da je Satana uspeo da oslabi našu revnost koja je nekad bila jačine 100 vati. Ako nije budan, hrišćanin čak neće ni primetiti tu postepenu promenu (Mat. 24:42; 1. Petr. 5:8).
MORAMO SE MOLITI
16. Kako se možemo zaštititi od Sataninih mahinacija?
16 Kako se možemo zaštititi od takvih Sataninih mahinacija i nastaviti da celim srcem služimo Jehovi? (2. Kor. 2:11). Moramo se moliti. Pavle je podstakao suvernike da se ’odupru Đavolovim spletkama‘. Zatim im je rekao da se mole „svakim oblikom molitve i usrdnog moljenja u svakoj prilici“ (Ef. 6:11, 18; 1. Petr. 4:7).
17. Čemu nas uče Isusove molitve?
17 Da bismo se oduprli Satani, potrebno je da se ugledamo na Isusa, koji je pokazao da ima snažnu želju da nastavi da celim srcem služi Jehovi. Zapazi, recimo, šta je Luka zapisao o tome kako se Isus molio u noći pre svoje smrti: „Kad se našao u teškoj duševnoj patnji, molio se još usrdnije“ (Luka 22:44). Isus se i ranije usrdno molio, ali ovog puta se nalazio pred najozbiljnijom kušnjom koju je imao na zemlji i zato se molio „još usrdnije“ — i molitva mu je bila uslišena. Isusov primer pokazuje da molitve mogu biti različitog intenziteta. Stoga, što su ozbiljnije naše kušnje i što su lukavije Satanine mahinacije, to „usrdnije“ treba da se molimo za Jehovinu zaštitu.
18. (a) Šta treba da se pitamo kada je reč o molitvi i zašto? (b) Koji faktori utiču na naše srce i kako? (Vidi okvir na 16. strani.)
18 Kako će takve molitve uticati na nas? Pavle je rekao: „U svemu molitvom i usrdnim moljenjem sa zahvaljivanjem iznesite svoje molbe Bogu. I Božji mir koji prevazilazi svaki um čuvaće vaša srca“ (Fil. 4:6, 7). Da bismo celim srcem služili Jehovi, moramo se gorljivo i često moliti (Luka 6:12). Zato se pitaj: ’Koliko su usrdne moje molitve i koliko često se molim?‘ (Mat. 7:7; Rimlj. 12:12). Tvoj odgovor puno govori o tome koliko je snažna tvoja želja da služiš Bogu.
19. Šta ćeš uraditi kako bi nastavio da celim srcem služiš Jehovi?
19 Kao što smo videli, ono što stavljamo na prvo mesto u životu dosta govori o stanju našeg srca. Želimo biti sigurni da ni ono što smo ostavili za sobom, ni Satanine zle mahinacije neće oslabiti našu čvrstu odluku da celim srcem služimo Jehovi. (Pročitati Luku 21:19, 34-36.) Zato i mi poput Davida nastavimo da molimo Jehovu: „Daj mi srce nepodeljeno“ (Ps. 86:11).
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 16. strani]
TRI FAKTORA KOJA UTIČU NA NAŠE SRCE
Kao što možemo preduzeti mere zahvaljujući kojima će naše doslovno srce biti u dobrom stanju, tako možemo preduzeti korake koji će nam pomoći da očuvamo zdravlje figurativnog srca. Razmisli o sledeća tri važna faktora:
1. Ishrana. Doslovnom srcu je potrebna dovoljna količina hranljivih materija. Slično tome, treba da se pobrinemo da unosimo dovoljnu količinu zdrave duhovne hrane putem redovnog ličnog proučavanja, dubokog razmišljanja i prisustvovanja sastancima (Ps. 1:1, 2; Posl. 15:28; Jevr. 10:24, 25).
2. Vežbanje. Da bi bilo zdravo, doslovno srce treba povremeno da snažno kuca. Slično tome, revnim učešćem u službi — možda tako što ćemo biti još aktivniji — održavamo svoje figurativno srce u dobrom stanju (Luka 13:24; Fil. 3:12).
3. Okruženje. Zbog okruženja u kom moramo da živimo i radimo, naše doslovno i figurativno srce može biti izloženo velikom stresu. Međutim, taj stres možemo ublažiti tako što ćemo se, koliko god je to moguće, družiti sa suvernicima, kojima je istinski stalo do nas i koji celim srcem služe Bogu (Ps. 119:63; Posl. 13:20).
