„Čuvajte se kvasca farisejskog“

Isus je upozorio svoje učenike: „Čuvajte se kvasca farisejskog, to jest licemerja“ (Luka 12:1). Paralelni zapis ove Isusove izjave pomaže nam da razumemo da je on osudio ’farisejsko učenje‘ (Mat. 16:12).

U Bibliji se „kvasac“ ponekad koristi kao simbol iskvarenosti. Nema sumnje da su farisejska učenja i stavovi loše uticali na druge. Zašto su njihova učenja bila opasna?

1 Fariseji su smatrali da su pravedniji od ostalih i s prezirom su gledali na obične ljude.

U jednom od svojih poređenja Isus je istakao njihovu samopravičnost. Rekao je: „Farisej je stao i ovako se molio u sebi: ’Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: iznuđivači, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj poreznik. Postim dvaput nedeljno, dajem desetak od svega što steknem.‘ A poreznik, stojeći podalje, nije hteo ni oči da podigne prema nebu, nego se udarao u grudi, govoreći: ’Bože, budi milostiv meni grešniku‘ “ (Luka 18:11-13).

Isus je pohvalio poreznika zbog poniznosti, rekavši: „Kažem vam, ovaj je otišao kući pravedniji od onoga [fariseja]. Jer ko se uzvisuje biće ponižen, a ko se ponizuje biće uzvišen“ (Luka 18:14). Iako su poreznici bili poznati kao nepošteni ljudi, Isus je želeo da pomogne onima koji su ga slušali. Barem dvojica poreznika — Matej i Zakhej — postali su njegovi sledbenici.

Šta ako smatramo da smo bolji od drugih zbog svojih urođenih sposobnosti ili posebnih zaduženja u skupštini ili zbog njihovih propusta i nedostataka? Trebalo bi odmah da odbacimo takve misli, jer u Svetom pismu stoji: „Ljubav je dugotrpljiva i dobra. Ljubav nije zavidna, ne hvali se, ne uzvisuje se, ne ponaša se nepristojno, ne gleda svoju korist, nije razdražljiva, ne pamti zlo. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini“ (1. Kor. 13:4-6).

Treba da imamo stav kakav je imao apostol Pavle. On je rekao: „Hrist Isus je došao na svet da spase grešnike“, a zatim je dodao: „Od kojih sam najveći ja“ (1. Tim. 1:15).

Pitanja za razmišljanje:

Da li razumem da sam grešnik i da moje spasenje zavisi od Jehovine nezaslužene dobrote? Ili smatram da zbog dugogodišnje verne službe Jehovi, posebnih zaduženja u njegovoj organizaciji ili urođenih sposobnosti imam osnovu da mislim da sam bolji od drugih?

  2 Fariseji su želeli da zadive druge tako što su javno isticali svoju pravednost. Oni su žudeli za istaknutošću i laskavim titulama.

Ali Isus je upozorio: „Sva svoja dela čine da ih vide ljudi. Povećavaju svoje filakterije i produžuju rese na svojim haljinama. Vole najbolje mesto na večerama i prva mesta u sinagogama i da ih pozdravljaju na trgovima i da ih ljudi zovu učiteljima“ (Mat. 23:5-7). Uporedimo njihov stav sa Isusovim. Iako je bio savršen Božji Sin, bio je ponizan. Kada ga je neki čovek nazvao „dobrim“, Isus mu je rekao: „Zašto me zoveš dobrim? Niko nije dobar, osim jednoga, Boga“ (Mar. 10:18). Jednom drugom prilikom, Isus je svojim učenicima oprao noge i tako pružio primer poniznosti na koji treba da se ugledaju njegovi sledbenici (Jov. 13:1-15).

Pravi hrišćanin treba da služi svojim suvernicima (Gal. 5:13). To posebno važi za one koji žele da ispune uslove za nadglednike u skupštini. Dobro je „ako neko želi da služi kao nadglednik“, ali to treba da iz želje da se pomaže drugima. Nadglednik nije važniji od drugih niti vlada nad njima. Oni koji služe kao nadglednici treba da budu ’ponizni u srcu‘, kao što je Isus bio (1. Tim. 3:1, 6; Mat. 11:29).

Pitanja za razmišljanje:

Da li posebno uvažavam one koji imaju neke odgovornosti u skupštini, nadajući se da ću možda tako steći ugled ili dobiti dodatna zaduženja? Da li obraćam pažnju samo na one vidove službe koji donose priznanje i hvalu? Da li se uvek trudim da zadivim druge?

  3 Farisejska pravila i običaji doveli su do toga da Zakon bude težak teret za običan narod.

Jehova je Izraelcima dao Zakon da bi im pokazao kako treba da ga obožavaju. Ali taj Zakon nije pružao sve detalje. Na primer, zabranjivao je da se radi na sabat, ali nije pružao spisak dozvoljenih i zabranjenih poslova (Izl. 20:10). Smatrajući da Jehovin zakon ne sadrži dovoljno informacija, fariseji su dodali svoje zakone, definicije i običaje. Isus je odbacio pravila koja su fariseji dodali, ali je poštovao Mojsijev zakon (Mat. 5:17, 18; 23:23). On je gledao iza slova Zakona. Razumeo je njegov duh, kao i potrebu da se pokazuju milosrđe i saosećanje. Imao je razumna očekivanja, čak i kada su ga njegovi sledbenici izneverili. Na primer, iako je podsticao trojicu apostola da ostanu budni i da bdiju tokom noći kada je uhapšen, oni su uvek iznova zaspali. Ipak, on je saosećajno rekao: „Duh je, doduše, srčan, ali je telo slabo“ (Mar. 14:34-42).

Pitanja za razmišljanje:

Da li samovoljno postavljam kruta pravila ili od ličnih gledišta pravim zakone? Da li imam razumna očekivanja od drugih?

Zapazi razliku između Isusovih i farisejskih učenja. Da li vidiš u čemu bi se mogao popraviti? Ako vidiš, zašto ne bi dao sve od sebe da to i učiniš?

[Slika na 28. strani]

Fariseji su nosili filakterije (Mat. 23:2, 5)

[Slike na 29. strani]

Za razliku od ponosnih fariseja, ponizne starešine služe drugima

[Slika na 30. strani]

Da li poput Isusa imaš razumna očekivanja od drugih?