Čuvajmo se Đavolovih zamki!
Čuvajmo se Đavolovih zamki!
’Izvucimo se iz Đavolove zamke‘ (2. TIM. 2:26)
KAKO BI ODGOVORIO?
Zašto treba da se preispitamo ako primetimo da smo kritični prema drugima?
Šta možemo naučiti od Pilata i Petra što se tiče straha od ljudi i pritiska okoline?
Kako se možemo odupreti preteranom osećanju krivice?
1, 2. O kojim Đavolovim zamkama će biti reči u ovom članku?
ĐAVO vreba Jehovine sluge. Ali on nije poput lovca na trofeje koji po svaku cenu ubija svoj plen. Njegov glavni cilj je da ih žive uhvati i navede da vrše njegovu volju. (Pročitati 2. Timoteju 2:24-26.)
2 Lovac obično koristi neku vrstu zamke da bi uhvatio plen. Možda pokušava da neku životinju istera na čistinu, gde bi je lako mogao uhvatiti. Možda pokušava da je uhvati omčom. Ili koristi neku skrivenu zamku koja se iznenada aktivira. Đavo koristi slične zamke da bi uhvatio Božje sluge. Ako ne želimo da postanemo njegov plen, moramo biti oprezni i obraćati pažnju na znake koji nas upozoravaju na to da se nalazimo blizu neke njegove zamke. U ovom članku će biti reči o tome kako možemo izbeći da upadnemo u neku od tri zamke koje Đavo donekle uspešno koristi. To su: (1) nepromišljen govor, (2) strah od ljudi i pritisak okoline, i (3) preterano osećanje krivice. U sledećem članku razmotrićemo još dve Satanine zamke.
GASIMO VATRU NEPROMIŠLJENOG GOVORA
3, 4. Do čega bi moglo doći ako ne bismo kontrolisali svoj jezik? Navedi primer.
3 Da bi isterao životinje na čistinu, lovac će možda zapaliti jedan deo rastinja u kome se one kriju. U simboličnom smislu, Đavo bi hteo da zapali hrišćansku skupštinu. Ako mu to pođe za rukom, tada nas može navesti da napustimo sigurnost skupštine i postanemo njegov plen. Kako nam se može desiti da nesvesno sarađujemo s njim i da tako upadnemo u njegovu zamku?
4 Isusov učenik Jakov je uporedio ljudski jezik sa vatrom. (Pročitati Jakovljevu 3:6-8.) Ako ne kontrolišemo svoj jezik, možemo simbolično rečeno izazvati veliki požar u skupštini. Kako bi se to moglo desiti? Razmotrimo jednu moguću situaciju: Skupština je na jednom sastanku obaveštena da je jedna sestra postala opšti pionir. Posle tog sastanka dve sestre razgovaraju o tome. Jedna od njih je srećna što je skupština dobila novu pionirku i nada se da će ona imati uspeha u svojoj službi. Druga sestra dovodi u pitanje motive nove pionirke i indirektno kaže da ona samo želi ugled u skupštini. S kojom od ovih sestara bismo se radije družili? Nije nimalo teško razumeti koja od njih dve bi svojim govorom mogla zapaliti vatru u skupštini.
5. Kako nam samoispitivanje može pomoći da ugasimo vatru nepromišljenog govora?
5 Kako možemo gasiti vatru nepromišljenog govora? Isus je rekao: „Usta govore ono čega je srce puno“ (Mat. 12:34). Prema tome, prvi korak je da ispitamo svoje srce. Da li gajimo negativne emocije koje nas zapravo i vode do toga da negativno govorimo o drugima? Na primer, kada vidimo da se neki brat trudi i želi da dobije dodatna zaduženja, da li imamo poverenja da to radi iz ispravnih motiva ili mislimo da to radi iz sebičnih razloga? Ako smo skloni tome da budemo cinični, dobro je da se setimo da je Đavo pripisivao neispravne motive Jovu, koji je bio veran Božji sluga (Jov 1:9-11). Ne treba da sumnjamo u našeg brata, već treba da se pitamo zašto smo kritični prema njemu. Da li stvarno imamo opravdan razlog za to? Ili nemamo dovoljno ljubavi poput većine ljudi u ovim poslednjim danima? (2. Tim. 3:1-4).
6, 7. (a) Iz kojih razloga bismo mogli biti kritični prema drugima? (b) Kako treba da postupimo ako nas je neko uvredio?
6 Razmotrimo još neke razloge zbog kojih bismo mogli biti kritični prema drugima. Jedan od njih bi mogla biti želja da skrenemo pažnju na svoja dostignuća. U stvari, možda nastojimo da istaknemo sebe tako što kritikujemo druge. Ili možda tako želimo da opravdamo svoje greške. Bez obzira na to da li kritikujemo druge zato što smo ponosni, zavidni ili zato što nemamo dovoljno samopouzdanja, šteta će sigurno biti velika.
7 Možda smatramo da imamo opravdan razlog što nekoga kritikujemo. Može biti da nas je ta osoba uvredila nepromišljenim rečima. Ako se to desilo, ne treba da vraćamo istom merom jer bismo tako samo dolili ulje na vatru, što bi bilo u skladu s Đavolovom, a ne Božjom voljom (2. Tim. 2:26). Treba da se trudimo da oponašamo Isusa. Kada su ga vređali, ’nije uzvraćao uvredom nego se prepustio onome koji pravedno sudi‘ (1. Petr. 2:21-23). Isus je bio uveren da će Jehova ispraviti stvari u svoje vreme i na svoj način. I mi treba da imamo takvo pouzdanje u Boga. Kada pazimo šta ćemo reći, doprinosimo tome da se u skupštini sačuva ’mir koji nas povezuje‘. (Pročitati Efešanima 4:1-3.)
IZBEĆI OMČU STRAHA OD LJUDI I PRITISKA OKOLINE
8, 9. Zašto je Pilat osudio Isusa?
8 Kada se uhvati u zamku, životinja više nema slobodu kretanja. Slično tome, kada neko iz straha podlegne pritisku okoline tada donekle gubi kontrolu nad svojim životom. (Pročitati Poslovice 29:25.) Pogledajmo šta možemo naučiti od dva čoveka koji su podlegli strahu od ljudi i pritisku okoline.
9 Rimski namesnik Pontije Pilat je znao da je Isus nedužan i izgleda da nije želeo da ga osudi. U stvari, rekao je da Isus nije učinio ništa „čime bi zaslužio smrt“. Pa ipak, na kraju ga je osudio na smrt. Zašto je to uradio? Podlegao je pritisku koji je na njega vršila rulja (Luka 23:15, 21-25). „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj caru!“, vikali su Isusovi protivnici i tako vršili pritisak na Pilata da uradi ono što su hteli (Jov. 19:12). Pilat je možda strahovao da će izgubiti svoj položaj, a možda i život ako ne bude osudio Hrista. Zato je popustio pritisku okoline i uradio je upravo ono što je Đavo hteo.
10. Zbog čega se Petar odrekao Hrista?
10 Apostol Petar je bio jedan od Isusovih najbližih saradnika. Otvoreno je govorio da je Isus Mesija (Mat. 16:16). Ostao je uz Isusa kada su ga drugi učenici napustili jer nisu razumeli ono što im je govorio (Jov. 6:66-69). Kada je trebalo da Isus bude uhapšen, Petar je uzeo mač da odbrani svog Učitelja (Jov. 18:10, 11). Međutim, Petar se kasnije uplašio i čak je porekao da poznaje Isusa Hrista. Taj apostol je nakratko upao u zamku straha od ljudi i zbog toga nije imao hrabrosti da postupi ispravno (Mat. 26:74, 75).
11. Protiv kojih negativnih uticaja moramo da se borimo?
11 Kao hrišćani moramo da se odupiremo pritisku da uradimo nešto što nije ugodno Bogu. Poslodavci i drugi ljudi oko nas možda nastoje da nas navedu da budemo nepošteni ili da se upustimo u polni nemoral. Svedoci koji idu u školu možda moraju da se odupru pritisku svojih vršnjaka koji ih podstiču da varaju na kontrolnim zadacima, gledaju pornografiju, puše, koriste drogu, da se opijaju ili da se upuste u polni nemoral. Zbog straha od ljudi i pritiska okoline možemo učiniti nešto što nije ugodno Jehovi. Kako da izbegnemo tu zamku?
12. Zbog čega su Pilat i Petar popustili strahu od ljudi i pritisku okoline?
12 Pogledajmo šta možemo naučiti od Pilata i Petra. Pilat nije mnogo toga znao o Hristu, ali uvideo je da je Isus nedužan i da nije običan čovek. Međutim, Pilat nije bio ponizan i nije voleo istinitog Boga. Zato je bio lak plen za Đavola. S druge strane, Petar je dobro poznavao Boga i voleo ga je. Pa ipak, u nekim prilikama je bio neskroman, plašljiv i popustio je pritisku okoline. Pre nego što je Isus uhapšen, Petar se hvalio: „Ako se i svi drugi pokolebaju u veri, ja ipak neću“ (Mar. 14:29). Taj apostol bi bio spremniji za ispite vere da se uzdao u Boga poput psalmiste koji je rekao: „Jehova je na mojoj strani, neću se bojati. Šta mi može čovek zemaljski?“ (Ps. 118:6). Poslednje noći svog života na zemlji, Isus je poveo Petra i još dvojicu apostola u getsimanski vrt. Međutim, Petar i njegovi prijatelji nisu ostali budni već su zaspali. Isus ih je probudio i rekao im: „Bdite i molite se, da ne dođete u iskušenje“ (Mar. 14:38). Ali Petar je ponovo zaspao, a kasnije je u strahu podlegao pritisku okoline.
13. Kako se možemo odupreti pritisku da uradimo nešto loše?
13 Iz Pilatovog i Petrovog primera možemo naučiti nešto veoma važno: Da bismo se oduprli pritisku okoline, potrebno je da dobro poznajemo Božju volju, da budemo ponizni, skromni, da volimo Boga i da se bojimo njega, a ne ljudi. Ako se naša vera temelji na dobrom poznavanju Božje volje, tada ćemo odvažno i uverljivo govoriti o svojim verovanjima. To će nam pomoći da se odupremo pritisku okoline i da savladamo strah od ljudi. Naravno, nikada ne smemo biti suviše sigurni u sebe. Treba da budemo ponizni i priznamo da nam je potrebna Božja pomoć da bismo se oduprli pritisku. Moramo se moliti za Jehovin duh i dozvoliti da nas ljubav prema Jehovi podstiče da branimo njegovo ime i njegova merila. Pored toga, treba da se pripremamo za kušnje pre nego što one naiđu. Na primer, blagovremena priprema i molitva mogu pomoći našoj deci da ispravno reaguju kada njihovi vršnjaci pokušaju da ih navedu da urade nešto loše (2. Kor. 13:7). a
ČUVAJ SE ZAMKE KOJA SLAMA — PRETERANO OSEĆANJE KRIVICE
14. Šta bi Đavo želeo da pomislimo u vezi s našim greškama iz prošlosti?
14 Još jedna vrsta zamke sastoji se od teškog drveta ili kamena postavljenog iznad staze kojom često prolaze životinje. Ništa ne sluteći, životinja nailazi na skrivenu žicu koja aktivira zamku, usled čega drvo ili kamen pada na nju i teško je povređuje. Preterano osećanje krivice može se uporediti s teretom koji nanosi teške povrede žrtvi. Kada razmišljamo o nekom propustu iz prošlosti, možda se osećamo potpuno slomljeno. (Pročitati Psalam 38:3-5, 8.) Satana bi hteo da mislimo da nismo vredni Jehovinog milosrđa i da ne možemo živeti po njegovim merilima.
15, 16. Kako se možemo odupreti preteranom osećanju krivice?
15 Kako možemo izbeći tu zamku? Ako smo počinili ozbiljan greh, smesta preduzmimo korake da obnovimo prijateljstvo s Jehovom. Obratimo se starešinama za pomoć (Jak. 5:14-16). Treba da učinimo sve što je do nas da bismo ispravili grešku (2. Kor. 7:11). Ako smo na bilo koji način ukoreni, to ne treba da nas obeshrabri jer je to izraz Jehovine ljubavi (Jevr. 12:6). Budimo odlučni da ne ponavljamo korake koji su doveli do greha i postupajmo u skladu sa tom odlukom. Nakon što smo se pokajali i prestali da grešimo, imajmo veru u to da otkupna žrtva Isusa Hrista zaista može pokriti naše grehe (1. Jov. 4:9, 14).
16 Neke i dalje muči osećanje krivice iako su im gresi oprošteni. Ukoliko je to slučaj i s nama, nemojmo zaboraviti da je Jehova oprostio Petru i drugim apostolima što su napustili Isusa, njegovog voljenog Sina, kada su mu bili najpotrebniji. Jehova je oprostio i prestupniku koji se pokajao za strašan nemoral zbog kog je i bio isključen iz skupštine u Korintu (1. Kor. 5:1-5; 2. Kor. 2:6-8). U Božjoj Reči se govori da je Bog oprostio onima koji su se pokajali iako su mnogo grešili (2. Let. 33:2, 10-13; 1. Kor. 6:9-11).
17. Šta možemo dobiti putem otkupnine?
17 Jehova će oprostiti i zaboraviti naše grehe ako se zaista pokajemo i verujemo da će nam pokazati milosrđe. Nikada ne smemo pomisliti da Isusova otkupna žrtva ne može da pokrije naše grehe. Ako bismo tako razmišljali, upali bismo u Sataninu zamku. Bez obzira na to u šta Đavo želi da nas uveri, otkupna žrtva može da pokrije grehe svih kojima je iskreno žao što su pogrešili (Posl. 24:16). Vera u Isusovu otkupnu žrtvu može nas rasteretiti od preteranog osećanja krivice i dati nam snagu da služimo Bogu svim srcem, umom i dušom (Mat. 22:37).
SATANINE NAMERE NAM NISU NEPOZNATE
18. Kako se možemo čuvati od Đavolovih zamki?
18 Satani nije važno u koju ćemo zamku upasti, ali mu je važno da postanemo njegov plen. Pošto nam Satanine namere nisu nepoznate, možemo mu se odupreti (2. Kor. 2:10, 11). Ako u kušnjama molimo Jehovu za mudrost, nećemo upasti u njegove zamke, to jest klopke. Isusov učenik Jakov je napisao: „Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga, jer on velikodušno daje svima, i to bez prekoravanja, i on će mu je dati“ (Jak. 1:5). Treba da postupamo u skladu sa svojim molitvama tako što ćemo redovno proučavati Božju Reč i primenjivati njene savete. Biblijska literatura koju dobijamo od vernog i razboritog roba pomaže nam da prepoznamo Đavolove zamke i da ih izbegnemo.
19, 20. Zašto treba da mrzimo ono što je zlo?
19 Molitva i proučavanje Biblije nam pomažu da volimo ono što je dobro. Međutim, veoma je važno i da razvijamo mržnju prema onome što je zlo (Ps. 97:10). Ako razmišljamo o tome do čega mogu dovesti sebične želje, to će nam pomoći da ih ne razvijamo (Jak. 1:14, 15). Kada mrzimo ono što je zlo i istinski volimo ono što je dobro, tada nas mamci Sataninih zamki neće privlačiti već će nam biti odvratni.
20 Veoma smo zahvalni našem Bogu što nam pomaže da ne postanemo Satanin plen! Putem svog duha, svoje Reči i organizacije, Jehova nas ’izbavlja od Zloga‘ (Mat. 6:13). U sledećem članku ćemo videti kako možemo izbeći da upadnemo u još dve zamke koje Đavo vešto koristi.
[Fusnota]
a Roditelji treba da sa svojom decom razmotre tabelu „Planer za savladavanje pritiska u školi“, koja se nalazi u 2. tomu knjige Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja, strane 132-133. Taj materijal se može razmotriti tokom porodičnog proučavanja.
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Nepromišljen govor može prouzrokovati mnogo problema u skupštini
[Slika na 24. strani]
Možemo se osloboditi preteranog osećanja krivice
