1. U kom smislu se Jehovina obećanja razlikuju od ljudskih?

 JEHOVA je ’Bog istine‘ (Ps. 31:5). Budući da su ljudi nesavršeni, ne možemo se uvek osloniti na ono što kažu, ali što se Boga tiče ’nije moguće da on laže‘ (Jevr. 6:18; pročitati Brojeve 23:19). On uvek ispunjava obećanja koja daje ljudima. Na primer, na početku svakog dana stvaranja Bog je rekao šta će učiniti i „bilo je tako“. Na kraju šestog dana stvaranja „Bog je pogledao sve što je načinio i bilo je veoma dobro“ (Post. 1:6, 7, 30, 31).

2. Šta je Božji počinak i zašto je Bog posvetio taj dan?

² Kada je Jehova Bog rekao da je sve što je stvorio veoma dobro, najavio je početak sedmog dana. To nije dan od 24 sata, već dugačak period u kome on počiva od stvaranja na našoj planeti (Post. 2:2). Božji počinak još uvek traje (Jevr. 4:9, 10). U Bibliji se ne kaže kada je tačno počeo taj dan, ali znamo da je to bilo nakon stvaranja Adamove žene, Eve, pre otprilike 6 000 godina. Uskoro će početi Hristova hiljadugodišnja vladavina, tokom koje će se ispuniti Božja namera da zemlja bude raj u kome će večno živeti savršeni ljudi (Post. 1:27, 28; Otkr. 20:6). Zašto možemo biti sigurni da nas očekuje takva budućnost? Zato što je Bog „blagoslovio sedmi dan i posvetio ga“. To je bila garancija da će se uprkos nepredviđenim problemima Božja namera sigurno ispuniti do kraja njegovog počinka (Post. 2:3).

3. (a) Šta se dogodilo nakon što je počeo Božji dan počinka? (b) Kako je Jehova ukazao na rešenje tog problema?

 ³ Nakon što je počeo dan počinka, došlo je do pobune. Satana, jedan od Božjih anđela, pokušao je da navede druge da služe njemu, a ne Bogu. Izrekao je prvu laž, kojom je prevario Evu i naveo je da bude neposlušna Jehovi (1. Tim. 2:14). Eva je zatim navela svog muža da joj se pridruži u toj pobuni (Post. 3:1-6). Čak ni u tom najgorem trenutku u istoriji čitavog svemira, kada je Satana praktično optužio Jehovu da laže, Jehova nije smatrao da je neophodno da se zakune da će se njegova namera ispuniti. Premda se ono što je tada rekao tek kasnije razumelo, on je ukazao na to kako će rešiti taj problem: „Staviću neprijateljstvo između tebe [Satane] i žene i između tvog potomstva i njenog potomstva. Ono [obećani Potomak] će ti glavu zdrobiti, a ti ćeš ga u petu raniti“ (Post. 3:15; Otkr. 12:9).

4, 5. Kako je Avraham u nekim situacijama potvrdio istinitost svojih reči?

⁴ Na samom početku ljudske istorije verovatno nije bilo potrebe zaklinjati se da je nešto istina. Savršeni ljudi koji vole Boga i postupaju poput njega nemaju potrebu da se zaklinju jer uvek govore istinu i veruju jedni drugima na reč. Ali situacija se promenila kada su na scenu stupili greh i nesavršenost. Kada su laž i prevara postali uobičajeni među ljudima, postalo je neophodno da se u važnim stvarima zaklinju da govore istinu.

⁵ Avraham je tokom svog života barem tri puta bio u prilici da se zakune (Post. 21:22-24; 24:2-4, 9). Na primer, nakon što je pobedio kralja Elama i njegove saveznike, u susret su mu došli kraljevi Salima i Sodoma. Melhisedek, kralj Salima, bio je i „sveštenik Svevišnjeg Boga“. Zato je blagoslovio Avrahama i hvalio Boga što je Avrahamu dao pobedu nad njegovim neprijateljima (Post. 14:17-20). Zatim je kralj Sodoma želeo da nagradi Avrahama što je izbavio njegov narod od neprijatelja. Međutim, Avraham je rekao: „Podignute ruke zaklinjem se Jehovi, Svevišnjem Bogu, Stvoritelju neba i zemlje, da neću uzeti ništa od onoga što je tvoje, ni konca, ni remena na sandalama, da ne kažeš: ’Ja sam obogatio Avrama‘“ (Post. 14:21-23).

6. (a) Kakav nam je primer Avraham ostavio? (b) Kako ćemo i mi biti blagoslovljeni zato što je Avraham bio poslušan?

⁶ Jehova Bog se više puta zaklinjao da bi ljudima pružio garanciju da će ispuniti svoja obećanja. U tim situacijama obično je govorio: „’Tako ja bio živ‘, govori Suvereni Gospod Jehova“ (Jezek. 17:16). U Bibliji je zabeleženo više od 40 situacija u kojima se Jehova Bog zakleo. Možda je najpoznatiji primer kada se Bog zakleo Avrahamu. Jehova je tokom godina u više navrata dao Avrahamu neka obećanja iz kojih je on mogao zaključiti da će obećani Potomak doći iz njegove loze, preko njegovog sina Isaka (Post. 12:1-3, 7; 13:14-17; 15:5, 18; 21:12). Zatim je Jehova stavio Avrahama na ozbiljan ispit, zapovedivši mu da žrtvuje svog voljenog sina. Avraham je  bez oklevanja poslušao Jehovu i zaista bi žrtvovao Isaka da ga Božji anđeo nije sprečio u tome. Zatim se Jehova zakleo Avrahamu: „’Zaklinjem se samim sobom [...] zato što si ovo učinio i nisi odbio da mi daš svog sina jedinca, zaista ću te blagosloviti i zaista ću umnožiti tvoje potomstvo da ga bude kao zvezda na nebesima i kao peska na obali mora. Tvoje će potomstvo osvojiti vrata svojih neprijatelja. I preko tvog potomstva blagosloviće se svi narodi na zemlji zato što si poslušao moj glas‘“ (Post. 22:1-3, 9-12, 15-18).

7, 8. (a) Zašto se Bog zakleo Avrahamu? (b) Kako će Isusove „druge ovce“ imati koristi od Božjih obećanja?

⁷ Zašto se Bog zakleo Avrahamu da će ispuniti svoja obećanja? Da bi time ohrabrio one koji će vladati sa Hristom i da bi ojačao njihovu veru. (Pročitati Jevrejima 6:13-18; Gal. 3:29.) Kao što je apostol Pavle objasnio, Jehova je ono što je rekao ’potvrdio zakletvom, da bismo pomoću dve nepromenljive stvari [njegovog obećanja i njegove zakletve] u kojima nije moguće da Bog laže, primili snažno ohrabrenje koje nam pomaže da se držimo nade koja nam je data‘.

⁸ Pomazani hrišćani nisu jedini koji imaju koristi od obećanja koje je Bog dao Avrahamu. Jehova se zakleo da će se posredstvom Avrahamovog ’potomstva blagosloviti svi narodi na zemlji‘ (Post. 22:18). Među one koji će biti blagoslovljeni spadaju i Hristove „druge ovce“ koje imaju nadu da će zauvek živeti u raju na zemlji (Jov. 10:16). Bilo da imamo nebesku ili zemaljsku nadu, ’držimo se te nade‘ tako što ćemo i dalje biti poslušni Bogu. (Pročitati Jevrejima 6:11, 12.)

9. Šta je Jehova uz zakletvu obećao Avrahamovim potomcima kada su bili u ropstvu u Egiptu?

⁹ Jehova se vekovima kasnije ponovo zakleo da će ispuniti obećanja koja je dao Avrahamu. To se dogodilo kada je poslao Mojsija da se obrati Avrahamovim potomcima koji su bili robovi u Egiptu (Izl. 6:6-8). Ukazujući na tu situaciju, Bog je rekao: „Onog dana kad sam izabrao Izrael [...] zakleo sam im se podignute ruke da  ću ih izvesti iz egipatske zemlje i odvesti ih u zemlju koju sam za njih izvideo, u zemlju u kojoj teče med i mleko“ (Jezek. 20:5, 6).

10. Šta je Jehova obećao Izraelcima nakon što ih je oslobodio iz Egipta?

¹⁰ Nakon što su Izraelci bili oslobođeni iz Egipta, Jehova im je dao još jedno obećanje rekavši: „Ako budete dobro slušali moj glas i držali se mog saveza, bićete moje dragoceno vlasništvo između svih drugih naroda, jer je sva zemlja moja. I bićete mi kraljevstvo sveštenika i sveti narod“ (Izl. 19:5, 6). Jehova im je time ukazao posebnu čast. To je značilo da pojedince iz tog naroda, ukoliko budu bili poslušni, Bog jednog dana može koristiti kao kraljevstvo sveštenika koje će doneti blagoslove ostalim ljudima. Kada je kasnije objasnio šta je tom prilikom učinio za Izraelce, rekao je: „Zakleo sam ti se i sklopio savez s tobom“ (Jezek. 16:8).

11. Kako su Izraelci reagovali kada im je Bog ponudio da budu njegov izabrani narod?

¹¹ Jehova tom prilikom nije tražio od Izraelaca da se zakunu da će biti poslušni, niti ih je primoravao da prihvate njegovu ponudu. Oni su sami rekli: „Sve što je Jehova rekao spremni smo da činimo“ (Izl. 19:8). Tri dana kasnije, Jehova Bog je rekao Izraelcima kao svom izabranom narodu šta očekuje od njih. Najpre im je dao Deset zapovesti, a zatim im je Mojsije preneo i druge zapovesti koje su zabeležene u Izlasku 20:22 – 23:33. Kako su Izraelci na to reagovali? „Ceo narod je jednoglasno odgovorio: ’Vršićemo sve zapovesti koje je Jehova dao‘“ (Izl. 24:3). Zatim je Mojsije zapisao zakone u „knjigu saveza“ i pročitao ih pred narodom tako da su svi mogli da ih ponovo čuju. Posle toga, po treći put, narod je obećao: „Činićemo i poslušaćemo sve što je Jehova rekao“ (Izl. 24:4, 7, 8).

12. Kako je nakon sklapanja saveza postupio Jehova, a kako njegov izabrani narod?

¹² Jehova je odmah počeo da ispunjava svoj deo saveza. Izabrao je sveštenike koji će služiti u svetom šatoru i pomagati nesavršenim ljudima da mu pristupe. Ali Izraelci su brzo zaboravili šta su mu obećali i ’nanosili su bol Svetom Bogu Izraelovom‘ (Ps. 78:41). Na primer, dok je Mojsije bio na gori Sinaj, gde mu je Jehova davao daljnja uputstva, Izraelci su postali nestrpljivi i počeli su da gube veru u Boga, misleći da ih je Mojsije napustio. Zato su napravili zlatno tele i rekli: „Ovo je tvoj Bog, Izraele, koji te je izveo iz egipatske zemlje“ (Izl. 32:1, 4). Zatim su organizovali „praznik u čast Jehovi“, klanjali se i prinosili žrtve pred tim kipom. Kada je Jehova to video, rekao je Mojsiju: „Brzo su skrenuli s puta za koji sam im zapovedio da njime idu“ (Izl. 32:5, 6, 8). Nažalost, tokom godina koje su usledile, Izraelci su mnogo puta davali Jehovi obećanja koja su kasnije kršili (Br. 30:2).

13. Šta je Jehova obećao kralju Davidu i kako se to odnosilo na obećanog Potomka?

¹³ Jehova je tokom vladavine kralja Davida dao još dva obećanja koja će doneti blagoslove svima koji mu budu poslušni. Kao prvo, on se zakleo Davidu da će njegov presto zauvek postojati  (Ps. 89:35, 36; 132:11, 12). To je značilo da će obećani Potomak biti nazvan ’Davidovim sinom‘ (Mat. 1:1; 21:9). David je svog budućeg potomka ponizno nazvao „Gospodom“ jer je znao da će Hrist imati viši položaj od njega (Mat. 22:42-44).

14. Šta je Jehova rekao u vezi sa obećanim Potomkom i kako to i nama koristi?

¹⁴ Kao drugo, Jehova je otkrio Davidu da će obećani Potomak biti ne samo Kralj već i Prvosveštenik. U Izraelu niko nije mogao ujedno da bude i kralj i sveštenik. Sveštenici su bili iz Levijevog plemena, a kraljevi iz Judinog. Međutim, David je za svog slavnog naslednika prorekao sledeće: „Jehova je rekao mom Gospodu: ’Sedi meni s desne strane, dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.‘ Jehova se zakleo i neće zažaliti: ’Ti si sveštenik doveka poput Melhisedeka!‘“ (Ps. 110:1, 4). Baš kao što je i bilo prorečeno, Isus Hrist, obećani Potomak, sada vlada kao Kralj na nebu. On ujedno služi i kao Prvosveštenik koji pomaže onima koji se kaju da dođu u dobar odnos s Bogom. (Pročitati Jevrejima 7:21, 25, 26.)

15, 16. (a) O koja dva Izraela se govori u Bibliji i koji od njih danas ima Božji blagoslov? (b) Šta je Isus rekao svojim sledbenicima što se tiče zaklinjanja?

¹⁵ Pošto su Izraelci odbacili Isusa Hrista, izgubili su povlašćeni položaj koji su imali pred Bogom, kao i mogućnost da postanu „kraljevstvo sveštenika“. Isus je rekao njihovim verskim vođama: „Božje kraljevstvo uzeće se od vas i daće se narodu koji donosi njegove plodove“ (Mat. 21:43). Taj novi narod je nastao na Pedesetnicu 33. godine, kada je Božji duh bio izliven na oko 120 Isusovih učenika okupljenih u Jerusalimu i nazvan je ’Izraelom Božjim‘. Ubrzo posle toga je nekoliko hiljada ljudi iz drugih naroda postalo deo ’Izraela Božjeg‘ (Gal. 6:16).

¹⁶ Za razliku od doslovnih Izraelaca, koji su bili neposlušni, pripadnici Izraela Božjeg i dalje su poslušni Bogu. Jedna od zapovesti koje se oni drže tiče se zakletve. U vreme kada je Isus bio na zemlji ljudi su se zaklinjali za nešto što nije bilo istina ili za neke potpuno nebitne stvari (Mat. 23:16-22). Ali Isus je svojim sledbenicima rekao: „Ne kunite se nikako [...] kad kažete: ’Da‘, neka to znači ’da‘, a kad kažete: ’Ne‘, neka to znači ’ne‘. Što je više od toga, od Zloga je“ (Mat. 5:34, 37).

17. Koja ćemo pitanja razmotriti u sledećem članku?

¹⁷ Da li to znači da nikada ne treba da se zaklinjemo? Što je još važnije, šta to znači da naše ’Da‘ bude ’da‘? Ova pitanja ćemo razmotriti u sledećem članku. Dok i dalje budemo duboko razmišljali o Božjoj Reči, dozvolimo joj da nas motiviše da uvek budemo poslušni Jehovi. To će nam u skladu s njegovim obećanjem doneti večne blagoslove.