1, 2. Zašto treba da razmislimo o tome da li spremno opraštamo?

 JEHOVINA Reč nam pomaže da razumemo kako Jehova gleda na greh i kako reaguje kada mi počinimo greh. U njegovoj Reči se dosta govori i o opraštanju. U prethodnom članku smo videli da je Jehova oprostio Davidu i Manasiji zbog stava koji su pokazali. Oni su bili skrušeni i iskreno su žalili zbog onoga što su uradili i to ih je navelo da priznaju svoje grehe, prestanu da ih čine i istinski se pokaju. Jehova im je zato ukazao svoje milosrđe.

² Pogledajmo sada koliko smo mi spremni da opraštamo drugima. Kako bismo se osećali da je neki član naše porodice bio žrtva onoga što je Manasija radio? Da li bismo bili u stanju da oprostimo Manasiji? To pitanje je na mestu jer živimo u svetu punom bezakonja, nasilja i sebičnosti. Zašto onda hrišćani treba da budu spremni da opraštaju? Ako smo bili pogođeni uvredom ili nepravdom, šta će nam pomoći da držimo svoja osećanja pod kontrolom, da reagujemo u skladu s Jehovinom voljom i spremno opraštamo?

3-5. (a) Šta je Isus ispričao da bi naglasio koliko je važno opraštati? (b) Šta učimo iz Isusovih reči zabeleženih u Mateju 18:21-35?

³ Veoma je važno da spremno oprostimo onima koji su nas uvredili, čak i ako nisu naši suvernici. To je način da budemo u dobrim odnosima sa članovima porodice, prijateljima, drugim ljudima, kao i sa Jehovom. U Svetom pismu se navodi da se od pravih hrišćana očekuje da opraštaju drugima bez obzira na to koliko im često greše. Isus je jednim poređenjem o robu koji je svom gospodaru dugovao veliku  sumu pokazao zašto treba da spremno opraštamo.

⁴ Taj rob je svom gospodaru dugovao sumu koja je iznosila 60 miliona dnevnica, ali gospodar je poništio njegov dug. Kasnije je taj rob sreo drugog roba koji mu je dugovao novac u iznosu od samo 100 dnevnica. On ga je molio da ga još malo sačeka, ali ga je rob kome je oprošten ogroman dug bacio u zatvor. Kada je to čuo, njihov gospodar se razgnevio. Rekao je: „Zar nije trebalo da se i ti smiluješ drugom robu, kao što sam se i ja smilovao tebi?“ Zatim se ’njegov gospodar razgnevio i predao ga tamničarima, dok ne vrati sve što duguje‘ (Mat. 18:21-34).

⁵ Koju nam pouku prenosi ovo poređenje? Isus je rekao: „Tako će i moj nebeski Otac postupiti s vama ako od srca ne oprostite svako svom bratu“ (Mat. 18:35). Isus je bio veoma jasan. Gresi koje svakodnevno činimo predstavljaju dokaz da ne možemo savršeno udovoljiti Jehovinim merilima. Pa ipak, Jehova nam spremno oprašta i takoreći poništava naš dug. Zato su svi koji žele da budu Jehovini prijatelji dužni da opraštaju grehe svojim bližnjima. Isus je to naglasio i u Propovedi na gori: „Ako vi oprostite ljudima njihove prestupe, i vaš će nebeski Otac oprostiti vama. Ali ako vi ne oprostite ljudima njihove prestupe, ni vaš Otac neće vama oprostiti vaše prestupe“ (Mat. 6:14, 15).

6. Zašto nije uvek lako opraštati?

⁶ Možda mislimo: ’To sve lepo zvuči u teoriji, ali je lakše reći nego učiniti.‘ To je tačno, jer najčešće emotivno reagujemo kada nas drugi uvrede. Možda smo ljuti, osećamo se iznevereno, želimo pravdu ili čak osvetu. U stvari, neki misle da nikada neće moći da oproste onome ko ih je povredio. Možda i mi mislimo tako. Sada ćemo razmotriti kako možemo spremno opraštati, što Jehova od nas i očekuje.

7, 8. Šta će nam pomoći da spremno oprostimo nekome ko se loše poneo prema nama?

⁷ Reakcija na uvredu, stvarnu ili umišljenu, može biti izuzetno  jaka. Pogledajmo kako je u jednoj naučnoj studiji o gnevu opisana reakcija jednog mladića: „U napadu besa sam izašao iz kuće, zaklinjući se da se tamo više nikada neću vratiti. Dok sam tog predivnog letnjeg dana išao jednim lepim puteljkom, tišina i lepota predela postepeno su me umirili i stišali mi strasti, i posle nekoliko sati vratio sam se kući skoro ’raskravljen‘, kajući se.“ Kao što se vidi iz ovog primera, ako sebi damo dovoljno vremena da se smirimo i pokušamo da trezvenije gledamo na situaciju, nećemo uraditi nešto zbog čega bismo se kasnije mogli kajati (Ps. 4:4; Posl. 14:29; Jak. 1:19, 20).

⁸ Međutim, šta ako smo i dalje obuzeti negativnim emocijama? Pokušajmo da utvrdimo zašto smo uznemireni. Da li zato što se neko nepravedno ili neljubazno poneo prema nama? Ili zato što smatramo da nas je neko namerno povredio? Da li je ono što je ta osoba učinila zaista toliko loše? Kada se preispitamo i utvrdimo uzrok svoje reakcije, to će nam pomoći da vidimo šta bi u okviru biblijskih načela bilo najbolje uraditi. (Pročitati Poslovice 15:28; 17:27.) Kada pažljivo razmišljamo o činjenicama, a ne o svojim osećanjima, tada ćemo biti spremniji da opraštamo drugima. Biblija nam može pomoći da bolje razumemo svoja osećanja u vezi s nekom situacijom i da poput Jehove spremno opraštamo iako to nije uvek lako (Jevr. 4:12).

9, 10. (a) Kako bismo mogli reagovati ako nas je neko uvredio? (b) Kako će na nas uticati ako se ne vređamo brzo i ako smo spremni da opraštamo?

⁹ Mnogo toga u životu može u nama izazvati negativne emocije. Na primer, možda se tokom vožnje jedan auto zamalo sudari s nama. Kako ćemo reagovati? Verovatno smo čuli da su se neki vozači toliko razbesneli da su se potukli sa drugim vozačem. Međutim, mi smo Božje sluge i sigurno ne želimo da uradimo tako nešto.

¹⁰ Daleko je bolje da malo zastanemo i razmislimo o onome što se dogodilo. Možda smo delimično odgovorni za to, jer nismo bili pažljivi. Ili je drugi vozač možda imao neki kvar na vozilu. Suština je u tome da možemo stišati gnev, umanjiti razočaranje i druge negativne emocije ako imamo razumevanja i ako smo spremni da opraštamo. U Propovedniku 7:9 stoji: „Nemoj se brzo vređati, jer uvredljivost počiva u nedrima bezumnih.“ Zato ono što se dogodilo ne treba previše da uzimamo k srcu. Često se desi da ono što doživimo kao uvredu nema nikakve veze s nama već je jednostavno posledica nesavršenosti ili nesporazuma. Nemojmo prevideti ni to da verovatno ne znamo u potpunosti zašto je neko nešto rekao ili uradio. Budimo spremni da pokažemo ljubav toj osobi i da joj oprostimo. Bićemo srećniji kada tako postupamo. (Pročitati 1. Petrovu 4:8.)

11. Kakav stav treba da imamo u službi propovedanja bez obzira na reakciju ljudi na dobru vest?

¹¹ Kako možemo pokazati samosavladavanje ako je neko grub prema nama u službi propovedanja? Kada je poslao 70 učenika da propovedaju, Isus im je rekao da svima u čiju kuću uđu požele mir. Rekao je: „Ako tamo bude prijatelj mira, vaš mir će ostati na njemu. A ako ne bude, vratiće se vama“ (Luka 10:1, 5, 6). Drago nam je kada ljudi povoljno  reaguju, jer im tada dobra vest može doneti blagoslove. Međutim, ponekad naiđemo na neke koji se protive. Šta tada treba da uradimo? Isus je rekao da mir koji želimo njihovom domu treba da nam se vrati. Dakle, bez obzira na to kako ljudi reaguju, treba da zadržimo mir kad odemo s njihovih vrata. Ako bismo reagovali na provokacije, izgubili bismo mir o kom je Isus govorio.

12. Šta treba da radimo prema Pavlovim rečima iz Efešanima 4:31, 32?

¹² Svoj mir treba da čuvamo u svim situacijama, a ne samo u službi propovedanja. Naravno, spremnost da oprostimo drugima ne znači da treba da ih opravdavamo niti da umanjujemo posledice onoga što su uradili. Oprostiti zapravo znači da ne gajimo više negativne emocije i da se potrudimo da zadržimo unutrašnji mir. Time što neprestano negativno razmišljaju i što se stalno vraćaju na nepravdu koja im je učinjena, neki su dozvolili da postanu nesrećni zbog tuđih grešaka. Nemojmo dopustiti da nama upravljaju negativne misli, jer ne možemo biti srećni ako gajimo ozlojeđenost. Zato treba da spremno opraštamo! (Pročitati Efešanima 4:31, 32.)

13. (a) Kako Božje sluge ’zgrću užareno ugljevlje‘ na glavu onih koji im se protive? (b) Do čega može dovesti to što smo blagi prema onima koji nam se protive?

¹³ Ponekad se može desiti da nas uvredi neko ko ne služi Bogu. Međutim, možda toj osobi možemo pomoći da se zainteresuje za ono što Biblija naučava. Apostol Pavle je napisao: „’Ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga, ako je žedan, daj mu da pije, jer čineći to, zgrćeš užareno ugljevlje na njegovu glavu.‘ Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladavaj zlo dobrim“ (Rimlj. 12:20, 21). Ako smo ljubazni sa onima koji su grubi prema nama, to ih može navesti da se promene i pokažu svoje dobre strane. Kada osobi koja se loše ponela prema nama pokažemo razumevanje i saosećanje, možda ćemo joj pomoći da upozna biblijsku istinu. Bez obzira na njenu reakciju, naša blagost će je navesti da razmišlja o tome zašto smo drugačiji (1. Petr. 2:12; 3:16).

14. Zašto treba da spremno oprostimo čak i nekome ko se veoma loše poneo prema nama?

¹⁴ U nekim situacijama ne bi bilo prikladno da se družimo sa određenim osobama. To se odnosi na one koji su nekada bili deo hrišćanske skupštine, ali su počinili ozbiljan greh i zbog toga su isključeni. Ako nas je povredio neko ko je počinio ozbiljan greh, možda nam je veoma teško da mu oprostimo. Čak i ako se pokajao, možda nas još boli ono što se dogodilo. U tom slučaju, treba da istrajno molimo Jehovu da nam pomogne da spremno oprostimo prestupniku koji se pokajao. Na kraju krajeva, mi ne znamo šta je zaista u nečijem srcu. To zna samo Jehova. On ispituje najdublja osećanja i strpljiv je sa prestupnicima (Ps. 7:9; Posl. 17:3). Zato u Svetom pismu stoji: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo. Činite ono što svi ljudi smatraju dobrim. Ako je moguće, koliko od vas zavisi, budite u miru sa svim ljudima. Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu Božjem, jer je pisano: ’Moja je osveta, ja ću uzvratiti, kaže Jehova‘“ (Rimlj. 12:17-19). Možemo li mi pravedno suditi drugima? Ne možemo (Mat. 7:1, 2). Ali možemo biti sigurni da će Jehova pravedno suditi svima.

15. Šta će nam pomoći da se ne gnevimo na osobu koja nam je učinila nešto nažao?

 ¹⁵ Ako smatramo da smo žrtve nepravde, a teško nam je da oprostimo prestupniku koji se pokajao, dobro je da ne zaboravimo da je i on takođe žrtva, jer trpi posledice nesavršenosti (Rimlj. 3:23). Jehova saoseća sa svim nesavršenim ljudima. Zato je na mestu da se molimo za osobu koja nas je povredila. Ako to radimo, naša ljutnja verovatno neće dugo trajati. Isus je objasnio da ne treba da se gnevimo na one koji nam čine nešto nažao. On je rekao: „Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone“ (Mat. 5:44).

16, 17. Kako treba da reagujemo kada starešine utvrde da se neko zaista pokajao za svoje grehe i šta treba da nas navede na to?

¹⁶ Jehova je starešinama poverio odgovornost da utvrde da li se neko ko je počinio ozbiljan greh zaista kaje. Ta braća ne znaju sve što Bog zna o nekoj situaciji, ali nastoje da donose odluke u skladu s Božjom Rečju i uz pomoć svetog duha. Dakle, budući da se mole Jehovi da im pomogne pri donošenju odluke, možemo biti sigurni da će ona biti u skladu s njegovom voljom (Mat. 18:18).

¹⁷ U takvoj situaciji treba da pokažemo da smo verni Jehovi tako što ćemo prihvatiti odluku koju su donele starešine. Da li ćemo oprostiti onima koji su se pokajali i pokazati im da ih volimo? (2. Kor. 2:5-8). To nam možda neće biti lako, posebno ako je prestupnik učinio nepravdu nama ili članu naše porodice. Međutim, ako se pouzdamo u Jehovu i pokažemo poverenje u to kako rešava probleme u skupštini, postupićemo ispravno. Na taj način ćemo dokazati da zaista spremno opraštamo (Posl. 3:5, 6).

18. Zašto je za naše dobro da spremno opraštamo?

¹⁸ Stručnjaci na polju mentalnog zdravlja su utvrdili da opraštanje pozitivno utiče na ljude. Kada spremno opraštamo, oslobodićemo se potisnutih i štetnih emocija koje narušavaju zdravlje i bićemo u boljim odnosima s drugima. S druge strane, kada nismo spremni da opraštamo, to će narušiti naše zdravlje i međuljudske odnose, izložiće nas stresu i otežaće nam komunikaciju s drugima. Međutim, najveća korist od opraštanja je što ćemo imati dobar odnos s našim nebeskim Ocem, Jehovom. (Pročitati Kološanima 3:12-14.)