1, 2. (a) Kako se Jehova Bog ophodio prema Izraelcima? (b) Na koje pitanje ćemo dobiti odgovor u ovom članku?

 U DANIMA judejskog namesnika Nemije, nekoliko Levita je u jednoj javnoj molitvi priznalo da njihovi preci u više navrata „nisu hteli da slušaju“ Jehovine zapovesti. Međutim, Jehova je svaki put bio „Bog koji je spreman da oprosti, milostiv i milosrdan, spor na gnev i pun dobrote“. On je Izraelcima koji su se vratili iz izgnanstva i dalje pokazivao nezasluženu dobrotu (Nem. 9:16, 17).

² Svako od nas može da se pita: ’Koliko mi znači Jehovina spremnost da oprašta?‘ Da bismo dobili odgovor na ovo važno pitanje, razmotrimo kako je Bog oprostio grehe dvojici kraljeva, Davidu i Manasiji, i kako im je to koristilo.

3-5. Koje je ozbiljne grehe David počinio?

³ Iako je David bio bogobojazan čovek, počinio je ozbiljne grehe. Dva takva greha je počinio prema bračnom paru, Uriji i Vitsaveji. To je imalo veoma teške posledice za sve njih. Pa ipak, način na koji je Bog ukorio Davida otkriva nam mnogo o Jehovinoj spremnosti da oprašta. Pogledajmo šta se dogodilo.

⁴ David je poslao svoju vojsku da osvoji Ravu, prestonicu Amonaca. Taj grad se nalazio oko 80 kilometara istočno od Jerusalima, s druge strane Jordana. David je ostao u Jerusalimu. Jednom prilikom je sa krova svoje palate ugledao Vitsaveju, udatu ženu, kako se kupa. Muž joj je bio s vojskom. Kod Davida  se javila tolika požuda da je poslao svoje sluge da dovedu Vitsaveju u njegovu palatu i zatim je s njom počinio preljubu (2. Sam. 11:1-4).

⁵ Kada je saznao da je ostala trudna, rekao je zapovedniku svoje vojske da pošalje Uriju u Jerusalim. Nadao se da će Urija imati polne odnose sa svojom ženom. Ali Urija nije ni ušao u svoj dom iako ga je David nagovarao na to. Zato je David napisao zapovedniku svoje vojske da postavi Uriju „gde je boj najžešći“ i da se drugi vojnici odmaknu od njega. Urija je poginuo, baš kao što je David i planirao (2. Sam. 11:12-17). Dakle, David ne samo što je počinio preljubu već je i ubio nedužnog čoveka.

6. Šta je Jehova uradio nakon što je David zgrešio i šta nam to otkriva o Jehovi?

⁶ Naravno, Jehova je video sve što se desilo, jer njemu ništa ne može da promakne (Posl. 15:3). Iako se kralj David ubrzo posle Urijine smrti oženio Vitsavejom, ’ono što je učinio bilo je zlo u Jehovinim očima‘ (2. Sam. 11:27). Kako je Bog reagovao na tako ozbiljne grehe? Poslao je Davidu svog proroka Natana. Budući da je Bog koji oprašta, Jehova je očigledno hteo da pokaže milosrđe prema Davidu, ali je morao najpre da utvrdi da li se on iskreno kaje. Zaista je utešno znati da je Jehova takav Bog. On nije primoravao Davida da prizna grehe već je poslao Natana da mu jednom pričom ukaže na težinu njegovog greha. (Pročitati 2. Samuilovu 12:1-4.) To je bio odličan način da sazna šta David zaista misli!

7. Kako je David reagovao na ono što mu je ispričao prorok Natan?

⁷ Ono što je Natan ispričao probudilo je Davidov osećaj za pravdu. David se razgnevio na bogataša iz priče i rekao je Natanu: „Tako živ bio Jehova, čovek koji je to učinio zaslužuje smrt!“ Nadalje, David je rekao da taj čovek treba da nadoknadi štetu koju je napravio. Ali tada je Natan rekao Davidu: „Ti si taj čovek!“ Zatim je dodao da se zbog onoga što je uradio ’mač neće udaljiti od njegovog doma‘ i da će njegovu porodicu zadesiti tragedija. Pred drugima će biti ponižen zbog svojih greha. David je shvatio ozbiljnost onoga što je uradio i skrušeno je rekao: „Zgrešio sam Jehovi“ (2. Sam. 12:5-14).

8, 9. Kako nam 51. psalam otkriva šta je David mislio o svom grehu i šta iz toga učimo o Jehovi?

⁸ Kralj David je kasnije sastavio 51. psalam, koji pokazuje koliko je žalio zbog svega što je uradio. David je preklinjao Jehovu za pomoć i učinio je nešto više od toga da samo prizna svoje grehe. Iskreno se kajao. Najvažnije mu je bilo prijateljstvo s Bogom. Rekao je: „Tebi, tebi sam zgrešio.“ Usrdno se molio Jehovi: „Stvori u meni, Bože, čisto srce, i stavi u mene duh nov, duh postojan [...] Vrati mi radost spasenja svoga, i probudi u meni želju da vršim volju tvoju“ (Ps. 51:1-4, 7-12). Da li se i mi gorljivo i iskreno molimo Jehovi kada pogrešimo?

⁹ Jehova nije zaštitio Davida od bolnih posledica njegovog greha, koje je trpeo do kraja života.  Međutim, budući da je Davidovo „srce [bilo] slomljeno i skrhano“, to jest budući da se iskreno kajao, Jehova mu je oprostio. (Pročitati Psalam 32:5; Ps. 51:17.) Svemoćni Bog je tačno znao šta ga je navelo na te grehe. Zato nije dozvolio da sudije na osnovu Mojsijevog zakona kazne smrću Davida i Vitsaveju, već je to preuzeo u svoje ruke i ukazao im milosrđe (Lev. 20:10). Bog je čak njihovog sina Solomona postavio za kralja Izraela (1. Let. 22:9, 10).

10. (a) Šta je još možda doprinelo tome da Jehova oprosti Davidu? (b) Pod kojim uslovima Jehova oprašta ljudima?

¹⁰ Još jedan faktor koji je možda doprineo tome da Jehova oprosti Davidu jeste i to što je David bio milosrdan prema Saulu (1. Sam. 24:4-7). Kao što je Isus rekao, Jehova se ophodi prema nama kao što se mi ophodimo prema drugima. „Ne sudite, da vam se ne sudi“, rekao je Isus, „jer kakvim sudom sudite, takvim će vam se suditi. I kakvom merom merite, takvom će vam se meriti“ (Mat. 7:1, 2). Zaista je utešno znati da nam Jehova može oprostiti grehe, čak i tako ozbiljne grehe kao što su preljuba ili ubistvo. Ali on će to uraditi samo ako i mi spremno opraštamo drugima, ako mu priznamo svoje grehe i ako se promenimo. „Vremena okrepe“ dolaze od Jehove kada se oni koji greše iskreno pokaju. (Pročitati Dela apostolska 3:19.)

11. Kakvo je zlo činio Manasija?

¹¹ Razmotrimo još jedan biblijski primer koji pokazuje koliko je Jehova spreman da oprašta. Otprilike 360 godina nakon Davidove vladavine, Manasija je postao kralj Jude. Njegova zloglasna vladavina je trajala 55 godina. Jehova ga je osudio za grehe koje je tokom tog perioda činio. Manasija je, između ostalog, podigao oltare Valu, klanjao se „svoj nebeskoj vojsci“, svoje sinove je spaljivao u vatri i bavio se magijom. On je zaista ’mnogo zla činio pred Jehovom i vređao ga‘ (2. Let. 33:1-6).

12. Kako se Manasija vratio Jehovi?

¹² Manasija je na kraju odveden u zarobljeništvo u Vavilon. Tamo se možda setio da je Mojsije rekao Izraelcima: „Kad budeš u nevolji, pa te na kraju tih dana snađu sve ove reči, onda ćeš se vratiti  Jehovi, svom Bogu, i poslušaćeš njegov glas“ (Pon. zak. 4:30). Manasija se zaista vratio Jehovi. Kako? On se ’veoma ponizio‘ i ’molio se Bogu‘, kao što se vidi na 21. strani (2. Let. 33:12, 13). Ne znamo šta je tačno Manasija rekao u tim molitvama, ali moguće je da je rekao nešto slično kao kralj David u 51. psalmu. U svakom slučaju, Manasija se potpuno promenio.

13. Zašto je Jehova oprostio Manasiji?

¹³ Kako je Jehova reagovao na Manasijine molitve? „On je uslišio njegovu usrdnu molitvu i čuo je njegovu molbu kojom je molio za milost.“ Poput Davida, Manasija je razumeo koliko su ozbiljni njegovi gresi i istinski se pokajao. Zato mu je Jehova oprostio i vratio ga na presto u Jerusalimu. Tako je „Manasija spoznao da je Jehova istiniti Bog“ (2. Let. 33:13). Ovaj primer je zaista izvor utehe jer predstavlja još jedan dokaz da je Jehova milosrdan i da oprašta onima koji se istinski kaju.

14. Od čega zavisi da li će Jehova nekome oprostiti grehe?

¹⁴ Skoro niko od današnjih Božjih slugu neće morati da traži oproštaj za tako ozbiljne grehe kakve su počinili David i Manasija. Pa ipak, to što je Jehova oprostio toj dvojici kraljeva pomaže nam da razumemo da on spremno oprašta čak i velike grehe onima koji se istinski kaju.

15. Na osnovu čega znamo da Jehova ne oprašta automatski sve grehe?

¹⁵ Naravno, ne treba da mislimo da Jehova automatski oprašta sve grehe. To možemo videti ako uporedimo koliko se Davidov i Manasijin stav razlikovao od stava buntovnog naroda u Izraelu i Judi. Kada je David zgrešio, Bog mu je preko proroka Natana ukazao na to i pružio priliku da se  pokaje. David je bio zahvalan zbog toga. Kada se Manasija našao u nevolji, iskreno se pokajao. Međutim, stanovnici Izraela i Jude vrlo često nisu pokazivali da se kaju iako im je Jehova uvek iznova slao proroke koji su ih opominjali. Zato im Jehova nije opraštao. (Pročitati Nemiju 9:30.) Čak i nakon što su se vratili iz vavilonskog izgnanstva, Jehova im je slao svoje glasnike, kao što su to bili sveštenik Jezdra i prorok Malahija. Narod je bio radostan kada je postupao u skladu s Jehovinom voljom (Nem. 12:43-47).

16. (a) Šta se desilo Izraelcima zato što se nisu pokajali za svoje grehe? (b) Da li su nekim Izraelcima ipak mogli biti oprošteni gresi?

¹⁶ Isusove reči upućene stanovnicima Jerusalima pokazuju šta je Jehova osećao prema njima. Isus je rekao: „Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ one koji su poslati k tebi! Koliko sam puta hteo da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila! A vi niste hteli.“ Zato im je još rekao: „Evo, vaša kuća vam se ostavlja napuštena“ (Mat. 23:37, 38). Taj narod koji se nije kajao bio je zamenjen duhovnim Izraelom (Mat. 21:43; Gal. 6:16). Ali da li su nekim Izraelcima ipak mogli biti oprošteni gresi? Naravno da jesu. Jehova je bio spreman da im oprosti i ukaže milosrđe pod uslovom da su iskazivali veru u njega i u žrtvu Isusa Hrista, kojom je ukinuto prinošenje životinjskih žrtava u Izraelu (1. Jov. 4:9, 10). Tokom uskrsenja na zemlji, Jehova će biti spreman da oprosti onima koji su umrli, a da se nisu pokajali za svoje grehe (Jov. 5:28, 29; Dela 24:15).

17, 18. Kako Jehova i nama može oprostiti grehe?

¹⁷ Kako na nas treba da utiče to što je Jehova spreman da nam oprašta? To treba da nas navede da se pokajemo za svoje grehe kao što su to učinili David i Manasija. Treba da priznamo da smo nesavršeni, da se pokajemo, da molimo Jehovu da nam oprosti i pomogne da steknemo čisto srce (Ps. 51:10). Ukoliko smo počinili ozbiljan greh, treba da tražimo i pomoć od starešina (Jak. 5:14, 15). Bez obzira na to kakve su naše okolnosti, utešno je znati da je Jehova „Bog milosrdan i milostiv, spor na gnev i pun dobrote i istine, koji čuva svoju milost za hiljade, oprašta prestupe, krivicu i grehe“. Jehova se nije promenio (Izl. 34:6, 7).

¹⁸ Jehova je obećao Izraelcima koji su se pokajali da će im potpuno oprostiti grehe. Rekao im je da će njihovi gresi postati „beli kao sneg“ iako su bili poput ’skerleta‘. (Pročitati Isaiju 1:18.) Šta to znači za nas? To znači da će nam Jehova potpuno oprostiti grehe i prestupe ukoliko pokažemo zahvalnost za njegovo milosrđe i iskreno se pokajemo.

19. Šta ćemo razmotriti u sledećem članku?

¹⁹ Kako se možemo ugledati na Jehovu i biti spremni da opraštamo drugima? Kako da oprostimo onima koji su počinili ozbiljne grehe, ali su se istinski pokajali? Sledeći članak će nam pomoći da preispitamo svoja osećanja kako bismo bili sličniji našem Ocu, Jehovi, koji je ’dobar i spreman da oprosti‘ (Ps. 86:5).