1. Na šta ljudi pomisle kada se spomene ropstvo?

 PRE oko 2 500 godina, jedan grčki pozorišni pisac je zabeležio: „Niko svojevoljno ne nosi jaram ropstva.“ Danas bi se mnogi složili s onim što je napisao. Kad se spomene ropstvo, odmah se pomisli na potlačene i obespravljene od čijeg mukotrpnog rada imaju koristi samo njihovi gospodari.

2, 3. (a) U kakvom su položaju Hristove sluge, to jest robovi? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti?

² S druge strane, Isus je rekao da će njegovi učenici biti ponizne sluge, to jest robovi. Ali to ne znači da su pravi hrišćani ponižavani niti da se sa njima postupa okrutno. Njihov gospodar im ukazuje čast i poštovanje, i pokazuje poverenje u njih. Na primer, razmotrimo ono što je Isus, pre svoje smrti, rekao o jednom ’robu‘. On je prorekao da će određene odgovornosti poveriti jednom ’vernom i razboritom robu‘ (Mat. 24:45-47).

³ Zanimljivo je što se u paralelnom izveštaju o tom robu govori kao o ’nastojniku‘. (Pročitati Luku 12:42-44.) Danas većina pravih hrišćana ne spada u grupu koju je Isus opisao kao vernog nastojnika. Pa ipak, u Svetom pismu se kaže da su sve Božje sluge u nekom smislu nastojnici. Koje odgovornosti to nosi sa sobom i kako treba da gledamo na njih? Da bismo to saznali, dobro je da razmotrimo ulogu koju je nastojnik imao u drevno doba.

4, 5. Koje odgovornosti su imali nastojnici u drevno doba? Navedi primere.

⁴ U drevno doba, nastojnik je najčešće bio rob kome je bilo povereno da nadgleda  domaćinstvo ili da vodi poslove svog gospodara. Nastojnici su obično bili zaduženi da upravljaju posedom i novcem, i imali su autoritet nad drugim slugama. Elijezer je bio jedan takav nastojnik, kome je bilo povereno da se stara o Avrahamovom velikom imanju. Avraham je verovatno njega poslao u Mesopotamiju da nađe ženu za Isaka. To je stvarno bila velika odgovornost! (Post. 13:2; 15:2; 24:2-4).

⁵ Avrahamov praunuk Josif je upravljao Petefrijevim domom (Post. 39:1, 2). S vremenom je Josif imao svog nastojnika, koji se starao za njegov dom. Taj nastojnik se pobrinuo da se ukaže gostoprimstvo desetorici Josifove braće. Pored toga, odigrao je važnu ulogu kada je Josif hteo da iskuša svoju braću optuživši ih da su ukrali njegov srebrni pehar. Iz ovoga je očigledno da su nastojnici uživali veliko poverenje (Post. 43:19-25; 44:1-12).

6. Kako starešine na razne načine služe kao nastojnici?

⁶ Vekovima kasnije, apostol Pavle je napisao da su nadglednici u hrišćanskoj skupštini ’Božji nastojnici‘ (Titu 1:7). Budući da su naimenovani da pasu „Božje stado“, oni poučavaju i predvode skupštinu (1. Petr. 5:1, 2). Naravno, nemaju svi nadglednici iste odgovornosti. Na primer, većina starešina danas služi samo u svojoj skupštini. Putujući nadglednici služe većem broju skupština, a Odboru podružnice je poverena briga o skupštinama u jednoj ili više zemalja. Pa ipak, od svih nadglednika se očekuje da savesno ispunjavaju svoje odgovornosti. Svi oni će „položiti račun“ Bogu (Jevr. 13:17).

7. Na osnovu čega znamo da su svi hrišćani u nekom smislu nastojnici?

⁷ Međutim, da li se i za druge Božje sluge može reći da su nastojnici iako ne služe kao starešine? Apostol Petar je svojim suvernicima u jednoj poslanici rekao: „Služite jedni drugima u skladu s darom koji je svaki od vas primio, kao dobri nastojnici Božje nezaslužene dobrote, koja se izražava na razne načine“ (1. Petr. 1:1; 4:10). Bog je u svojoj nezasluženoj dobroti svakome od nas dao neki dar ili neke sposobnosti koje možemo iskoristiti da bismo pomagali našoj braći i sestrama. Prema tome, Bog na sve svoje sluge gleda kao na nastojnike, čime im iskazuje čast i poštovanje, ali to sa sobom nosi i određene odgovornosti.

8. Koje važno načelo treba da imamo na umu?

⁸ Razmotrimo tri načela koja svi hrišćani, kao nastojnici, treba da imaju na umu. Prvo: Svi pripadamo Bogu i treba da mu budemo poslušni. Apostol Pavle je napisao: „Vi ne pripadate sebi, jer ste skupo kupljeni.“ Kupljeni smo dragocenom Hristovom krvlju (1. Kor. 6:19, 20). Pošto pripadamo Jehovi, moramo slušati njegove zapovesti, a one nisu teške (Rimlj. 14:8; 1. Jov. 5:3). Mi smo i Hristovi robovi (Fil. 1:1). Poput drevnih nastojnika, imamo veliku meru slobode, ali to ne znači da možemo da radimo šta hoćemo. Svoje odgovornosti moramo izvršavati u skladu sa uputstvima. Bez obzira na to kakve odgovornosti imamo u okviru Božje organizacije, svi smo Božje i Hristove sluge.

9. Kako je Isus pokazao kakav odnos postoji između gospodara i roba?

 ⁹ Isus je objasnio kakav odnos postoji između gospodara i roba. Jednom prilikom je svojim učenicima govorio o robu koji je došao kući nakon što je čitav dan radio. Da li je gospodar tom robu rekao: „Dođi odmah i smesti se za sto“? Ne, već je rekao: „Pripremi mi nešto za večeru, pa stavi kecelju i služi me dok jedem i pijem, a posle ćeš ti jesti i piti.“ Čemu je Isus želeo da pouči svoje učenike ovim poređenjem? On je rekao: „Tako i vi, kad izvršite sve svoje dužnosti, recite: ’Mi smo beskorisni robovi‘“ (Luka 17:7-10).

10. Šta pokazuje da Jehova ceni naš trud?

¹⁰ Naravno, Jehova ceni ono što činimo za njega. U Bibliji stoji: „Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaš trud i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu“ (Jevr. 6:10). Jehova očekuje od nas samo ono što možemo pružiti. Pored toga, sve što traži od nas uvek je za naše dobro i nikada nije preteško. Pa ipak, u skladu sa Isusovim poređenjem, rob ne ugađa sebi, to jest ne stavlja svoje želje i potrebe na prvo mesto. Suština je u tome da smo, predavši se Bogu, izabrali da njegovu volju stavimo na prvo mesto u svom životu. Sigurno se slažeš s tim.

11, 12. (a) Šta kao nastojnici treba da pokazujemo? (b) Kakav život treba da vodimo?

¹¹ Drugo načelo je: Za sve nas važe ista merila. Tačno je da neka zaduženja obavlja samo nekolicina braće u skupštini. Međutim, neke stvari se očekuju od svih nas. Na primer, kao Hristovi učenici i Jehovini svedoci, imamo zapovest da volimo jedni druge. Isus je rekao da je ljubav obeležje pravih hrišćana (Jov. 13:35). Ali naša ljubav nije ograničena samo na suvernike. Nastojimo da pokažemo ljubav i prema onima koji nisu naša braća i sestre. To je nešto što svi možemo i treba da činimo.

¹² Bog od nas očekuje da postupamo ispravno i da se ne upuštamo u ono što osuđuje u svojoj Reči. Pavle je napisao: „Ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muškarci koji se upuštaju u neprirodne odnose, ni muškarci koji ležu s muškarcima, ni lopovi, ni pohlepni, ni pijanice, ni oni koji pogrdno govore o drugima, ni iznuđivači neće naslediti Božje kraljevstvo“ (1. Kor. 6:9, 10). Iskreno rečeno, nije uvek lako živeti po Božjim pravednim merilima ali je vredno svakog truda. Na primer, to doprinosi boljem zdravlju, dobrim odnosima s drugima i jača naše prijateljstvo s Bogom. (Pročitati Isaiju 48:17, 18.)

13, 14. Koji je zadatak Bog poverio svim svojim slugama i kako treba da gledamo na to?

¹³ Nadalje, nemojmo zaboraviti da nam je kao nastojnicima poveren zadatak. Bog nam je dao predivan dar kada nam je omogućio da upoznamo istinu. On očekuje od nas da to znanje prenosimo drugima (Mat. 28:19, 20). Pavle je napisao: „Neka nas ljudi smatraju Hristovim slugama i nastojnicima Božjih svetih tajni“ (1. Kor. 4:1). Apostol Pavle je shvatio da ’svete tajne‘ koje su mu bile poverene, to jest učenja iz Božje Reči, treba da prenosi drugima baš kao što je to zapovedio Gospodar, Isus Hrist (1. Kor. 9:16).

 ¹⁴ Kada drugima prenosimo biblijsku istinu, time pokazujemo da ih volimo. Naravno, nemaju sve Božje sluge iste okolnosti i ne mogu svi u istoj meri učestvovati u službi propovedanja. Jehova to razume. Važno je da radimo sve što možemo. Tako pokazujemo nesebičnu ljubav prema Bogu i bližnjima.

15-17. (a) Zašto je važno da nastojnik bude veran Bogu? (b) Kako je Isus naglasio koje su posledice nevernosti?

¹⁵ Treće načelo koje je povezano sa prethodna dva glasi: Moramo biti verni Bogu i pouzdani. Možda neki nastojnik ima dosta dobrih osobina i sposobnosti, ali sve to ne znači mnogo ako je neodgovoran ili ako nije veran svom gospodaru. Da bi nastojnik bio efikasan i uspešan u svojoj službi, on mora biti veran. Nemojmo zaboraviti da je Pavle napisao: „Od nastojnika se traži da bude veran“ (1. Kor. 4:2).

¹⁶ Ako smo verni Bogu, on će nas sigurno nagraditi. U suprotnom, nećemo imati njegovu naklonost. To načelo se vidi u Isusovom poređenju o talantima. Gospodar je pohvalio i nagradio robove koji su bili verni i umnožili njegov imetak. Međutim, onog ko je bio neodgovoran prosudio je kao ’zlog‘, ’lenjog‘ i ’beskorisnog‘ roba. Gospodar mu je oduzeo talant i izbacio ga napolje. (Pročitati Mateja 25:14-18, 23, 26, 28-30.)

¹⁷ Jednom drugom prilikom, Isus je naglasio koje su posledice nevernosti. On je rekao: „Bio je jedan bogat čovek koji je imao nastojnika. Optužili su ga pred njim da mu rasipa imanje. Zato ga je on pozvao i rekao mu: ’Šta to čujem za tebe? Podnesi račun o svom upravljanju,  jer više ne možeš da budeš nastojnik‘“ (Luka 16:1, 2). Gospodar je odlučio da otpusti tog nastojnika zato što je rasipao njegovo imanje. To je zaista važna pouka! Svi mi sigurno želimo da budemo verni Bogu u onome što očekuje od nas.

18. Zašto ne treba da se upoređujemo s drugima?

¹⁸ Svi možemo da se pitamo: ’Kakav sam ja nastojnik?‘ Ali nije mudro da se upoređujemo s drugima. U Bibliji stoji: „Neka svako ispita svoje delo, pa će razlog za zadovoljstvo imati u samom sebi, a ne upoređujući se s drugima“ (Gal. 6:4). Nemojmo se upoređivati s drugima, već se usredsredimo na ono što mi lično možemo da uradimo. To će nam pomoći da se ne uzoholimo, ali i da se ne obeshrabrimo. Kada analiziramo ono što radimo, imajmo na umu da se okolnosti menjaju. Možda zbog slabog zdravlja, poodmaklih godina ili brojnih obaveza ne možemo da radimo sve što smo nekad mogli. S druge strane, možda bismo mogli učiniti više nego što trenutno činimo. Ako smatramo da možemo, onda se potrudimo da to i učinimo.

19. Zašto ne treba da se obeshrabrimo ako ne dobijemo neko zaduženje?

¹⁹ Možemo razmisliti i o zaduženjima koja imamo ili bismo voleli da ih imamo. Na primer, neki brat možda želi da služi kao starešina ili da učestvuje u programu većih skupova i kongresa. Za svaku je pohvalu kada se neko trudi da ispuni uslove za ta zaduženja, ali ne treba da se obeshrabri ukoliko ih ne dobije onda kada to očekuje. Zbog nekih razloga koje možda trenutno ne razumemo, neka zaduženja ćemo možda dobiti kasnije nego što mislimo. Na primer, Mojsije je verovatno mislio da je spreman da izvede Izraelce iz Egipta, ali na to je morao da čeka 40 godina. Tokom tog vremena razvio je osobine koje su mu bile neophodne da bi vodio tvrdoglav i buntovan narod (Dela 7:22-25, 30-34).

20. Šta možemo naučiti od Jonatana?

²⁰ Može se desiti da nam neke odgovornosti nikada i ne budu poverene. Jonatan je to doživeo. Trebalo je da nasledi presto svog oca Saula. Međutim, Bog je za kralja Izraela izabrao Davida, koji je bio dosta mlađi od Jonatana. Kako je Jonatan reagovao? On je to prihvatio i pružio podršku Davidu, čak rizikujući svoj život. Rekao mu je: „Ti ćeš biti kralj nad Izraelom, a ja ću biti drugi, odmah do tebe“ (1. Sam. 23:17). Šta možemo da naučimo od Jonatana? On je prihvatio situaciju u kojoj se našao i za razliku od svog oca nije bio ljubomoran na Davida. Nemojmo zavideti drugima na odgovornostima koje su im poverene, već se usredsredimo na to da ispunimo svoja zaduženja. Budimo sigurni da će u novom svetu Jehova ispuniti sve ispravne želje svojih slugu.

21. Kako treba da gledamo na službu koju nam je Bog poverio?

²¹ Uvek imajmo na umu da nismo robovi koji su prisiljeni da služe okrutnom gospodaru. Jehova nam je kao nastojnicima ukazao veliku čast, poverivši nam da tokom ovih poslednjih dana propovedamo dobru vest, što je delo koje se neće ponoviti. U isto vreme, on nam je pružio i određenu meru slobode da odlučimo kako ćemo izvršavati odgovornosti koje nam je poverio. Zato budimo verni nastojnici i nemojmo zaboraviti da je velika čast služiti Jehovi, najvećoj osobi u svemiru.