„BOŽJA reč je živa i delotvorna“ (Jevr. 4:12). Ovim rečima je apostol Pavle istakao da Božja reč ima moć da utiče na srce i da čoveku promeni život.

Međutim, te reči su počele da se pogrešno tumače kada je nakon smrti apostola došlo do otpadništva, kao što je i bilo prorečeno (2. Petr. 2:1-3). S vremenom su crkvene vođe počele da Božjoj Reči pripisuju magičnu moć. Profesor Hari Gambl je pisao o verovanju u magičnu moć biblijskih stihova. On je napisao da je u trećem veku crkveni otac Origen smatrao da je za nekoga „korisno i da samo čuje svete reči; ako reči imaju moć u paganskoj magiji, onda Božje reči iz svetih spisa imaju mnogo veću moć“. Krajem četvrtog veka, Jovan Hrizostom (Zlatoust) napisao je da se „đavo neće usuditi da priđe kući u kojoj je Jevanđelje“. Rekao je i da neki nose oko vrata citate iz jevanđelja kao moćnu amajliju. Profesor Gambl je još rekao da je katolički teolog Avgustin „smatrao da je u slučaju glavobolje dobro staviti pod jastuk Jovanovo jevanđelje“. Tako se biblijskim stihovima pripisivala magična moć. Da li i ti smatraš da je Biblija poput neke amajlije koja te štiti od zla?

Još jedna veoma zastupljena, ali ipak neispravna upotreba Biblije jeste bibliomantija. Šta je to? To je običaj da se neka knjiga, a naročito Biblija, nasumice otvori i da se pročita prvo što zapadne za oko. Veruje se da će te reči pružiti potrebno vođstvo ili proreći budućnost. Na primer, prema rečima profesora Gambla, kada je Avgustin jednom prilikom čuo kako je jedno dete u susednoj kući reklo: „Uzmi i čitaj, uzmi i čitaj“, smatrao je da mu to Bog zapoveda da otvori Bibliju i pročita prvi stih na koji mu pogled padne.

Da li si već čuo da se neko ko ima problem moli Bogu, a onda nasumice otvori Bibliju smatrajući da će mu prvo što pročita pomoći da se izbori s tim problemom? Iako su verovatno u pitanju najbolje namere, to nije način na koji pravi hrišćani treba da traže vođstvo iz Biblije.

Isus je rekao svojim učenicima da će im poslati ’pomoćnika‘, to jest „sveti duh“. Zatim je kazao: „On će vas poučiti svemu i podsetiće vas na sve što sam vam govorio“ (Jov. 14:26). Za razliku od toga, bibliomantija ne podrazumeva poznavanje Svetog pisma.

Danas je bibliomantija prilično uobičajena, kao i druge vrste sujeverja što se tiče Biblije. Međutim, u Božjoj Reči se osuđuje proricanje po znamenju (Lev. 19:26; Pon. zak. 18:9-12; Dela 19:19). Tačno je da je ’Božja reč živa i delotvorna‘, ali ipak moramo znati kako da je koristimo. Ono što pozitivno utiče na naš život jeste dobro poznavanje Biblije, a ne sujeverno traženje vođstva u njoj. Dobro poznavanje Biblije pomaže mnogima da čestito žive, da odbace loše navike, da imaju bolji porodični život i da se približe Bogu, Autoru Biblije.