1. Kakav stav neki imaju prema strancima i zašto to nije opravdano?

 KAO što smo videli u prethodnom članku, neki ljudi ne vole strance, to jest one koji potiču iz drugih zemalja. Možda smatraju da su bolji od njih, što je svakako znak nepoštovanja. Osim toga, takav stav se zasniva na nepoznavanju činjenica. U jednoj publikaciji se kaže: „Ljudi koji pripadaju različitim rasama jesu zapravo ono što Biblija kaže — braća“ (The Races of Mankind). Čak i kada se braća prilično razlikuju, ona su i dalje braća.

2, 3. Kako je Jehova gledao na strance u drevnom Izraelu?

² Jehova Bog je u drevno doba sa Izraelcima sklopio savez po kome su oni postali njegov izabrani narod. Iako su bili u posebnom odnosu s njim, Zakon je nalagao da prema strancima postupaju pošteno i s poštovanjem. To je primer po kome i mi treba da se ponašamo. Među pravim hrišćanima nema mesta za pristranost niti predrasude. Zašto? Apostol Petar je rekao: „Sad zaista shvatam da Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela 10:34, 35).

³ U drevnom Izraelu, strancima je koristilo to što su živeli unutar Božjeg naroda. Jehova je to odobravao, što se vidi iz onoga što je apostol Pavle zabeležio. On je o Jehovi rekao: „Zar je Bog samo Bog Judejaca? Zar nije on i Bog ljudi iz drugih naroda? Da, on je Bog i ljudi iz drugih naroda“ (Rimlj. 3:29; Joilo 2:32).

4. Zašto se može reći da u „Izraelu Božjem“ nema stranaca?

 ⁴ Kada je Bog sklopio novi savez sa skupštinom pomazanih hrišćana, Izraelci su izgubili povlašćeni položaj pred njim. Zato se za pomazane hrišćane kaže da su ’Izrael Božji‘ (Gal. 6:16). Kao što je apostol Pavle objasnio, u tom novom narodu „više nema ni Grka ni Judejca, ni obrezanja ni neobrezanja, ni tuđinca, ni Skita, ni roba, ni slobodnjaka, nego je Hrist sve i u svima“ (Kol. 3:11). Zbog toga niko u skupštini pomazanih hrišćana nije ’stranac‘.

5, 6. (a) Koje se pitanje može postaviti u vezi sa Isaijom 61:5, 6? (b) Ko su „Jehovini sveštenici“, a ko „tuđinci“ iz Isaijinog proročanstva? (v) Koji je zadatak poveren i ’Jehovinim sveštenicima‘ i ’tuđincima‘?

⁵ Međutim, neki možda razmišljaju o 61. poglavlju Isaije, u kome se nalazi proročanstvo koje se ispunjava na hrišćanskoj skupštini. U šestom stihu tog poglavlja spominju se oni koji će služiti kao „Jehovini sveštenici“. Ali u petom stihu se spominju „tuđinci“, koji će sarađivati sa tim ’sveštenicima‘. Kako treba da razumemo te reči?

⁶ „Jehovini sveštenici“ su pomazani hrišćani, koji imaju „udeo u prvom uskrsenju“ i koji će biti „Božji i Hristovi sveštenici i vladaće kao kraljevi s Hristom hiljadu godina“ (Otkr. 20:6). Ali Jehova ima još mnogo vernih slugu i oni se nadaju da će živeti na zemlji. Oni blisko sarađuju sa onima koji će služiti na nebu. Budući da nisu deo ’Izraela Božjeg‘, oni su takoreći stranci. Podupiru ’Jehovine sveštenike‘, služeći simbolično rečeno kao njihovi „ratari i vinogradari“. Time što propovedaju dobru vest i poučavaju druge istini pomažu pomazanicima da slave Boga. I pomazanici i „druge ovce“ poučavaju ljude istini i svesrdno im pomažu da žive u skladu s njom (Jov. 10:16).

7. U kom smislu su današnji hrišćani slični Avrahamu i drugim vernim Božjim slugama iz prošlosti?

⁷ Kao što smo videli u prethodnom članku, pravi hrišćani su u Sataninom zlom svetu poput stranaca, to jest privremenih stanovnika. Po tome su slični Avrahamu i drugim Božjim slugama iz prošlosti za koje se kaže da su bili „stranci i privremeni stanovnici u zemlji u kojoj su živeli“ (Jevr. 11:13). Bilo da imamo nebesku ili zemaljsku nadu, svi mi možemo imati dobar odnos sa Jehovom, kakav je imao i Avraham. Jakov je rekao da je ’Avraham verovao Jehovi, i on ga je zbog toga smatrao pravednim, i bio je nazvan „Jehovinim prijateljem“‘ (Jak. 2:23).

8. Koje je obećanje dobio Avraham i u šta je bio uveren?

⁸ Bog je obećao da će se preko Avrahama i njegovih potomaka blagosloviti svi narodi na zemlji, a ne samo jedna nacija. (Pročitati Postanak 22:15-18.) Premda se te reči nisu ispunile tokom njegovog života, Avraham je bio uveren da će se one obistiniti. On i njegova porodica su se veći deo svog života selili iz jednog mesta u drugo. Sve to vreme Avraham je ostao Jehovin prijatelj.

9, 10. (a) U čemu se možemo ugledati na Avrahama? (b) Koji poziv upućujemo svim ljudima?

⁹ Iako Avraham nije znao kada će se Jehovina obećanja ispuniti, voleo je Jehovu i ostao mu je veran. Budući da je uvek imao na umu da je privremeni stanovnik, nije se usredsredio na to da se trajno nastani u nekoj zemlji (Jevr. 11:14, 15). Zaista bi bilo mudro da po uzoru na Avrahama živimo jednostavnim životom i da ne dozvolimo sebi da postanemo preokupirani materijalnim stvarima, ugledom u društvu ili karijerom. Zašto bismo se toliko trudili da živimo takozvanim normalnim životom u svetu koji će uskoro doći svome kraju? Zašto bismo se preterano vezivali za nešto što je samo privremeno? Mi težimo za nečim mnogo boljim i spremni smo da strpljivo čekamo da se naša nada ostvari. (Pročitati Rimljanima 8:25.)

¹⁰ Jehova i dalje ljudima iz svih naroda nudi blagoslove koje je obećao preko Avrahama i njegovih potomaka. Pomazani „Jehovini sveštenici“, kao i „tuđinci“, to jest druge ovce, upućuju taj poziv ljudima širom sveta na više od 600 jezika.

11. Šta se vidi iz Solomonove molitve?

¹¹ Prilikom posvećenja hrama 1026. godine pre n. e., Solomon je uputio molitvu iz koje se vidi da će ljudi iz svih naroda hvaliti Jehovu, što je bilo u skladu sa obećanjem koje je Jehova dao Avrahamu. On je rekao: „Isto tako, kad tuđinac koji ne pripada tvom narodu Izraelu, nego je došao iz daleke zemlje zbog tvog imena — jer će se čuti za tvoje veliko ime, za tvoju snažnu ruku i podignutu mišicu — dođe i pomoli se okrenut prema ovom domu, tada čuj s nebesa, s mesta gde prebivaš, i učini sve za šta te moli taj tuđinac, da bi svi narodi na zemlji upoznali tvoje ime i bojali se tebe kao i tvoj narod Izrael, i da  bi znali da ovaj dom koji sam sagradio nosi tvoje ime“ (1. Kralj. 8:41-43).

12. Zašto su Jehovini svedoci u današnjem svetu poput stranaca?

¹² Stranac je osoba koja je došla u neku zemlju da je poseti ili da u njoj živi. Jehovini svedoci su poput stranaca. Oni žive u zemljama širom sveta, ali podupiru samo Božje nebesko Kraljevstvo i njegovog Kralja, Isusa Hrista. Zato se ne mešaju u politiku zemlje u kojoj žive, čak i kada drugi misle da bi to trebalo da rade.

13. (a) Kako možemo naučiti da druge ne smatramo strancima? (b) Šta je Jehova u početku nameravao? Objasni.

¹³ Strance često možemo prepoznati po govoru, običajima, izgledu ili stilu oblačenja. Ali ono što je zajedničko svim ljudima daleko je važnije od bilo kojih razlika. U suštini, strancem smatramo osobu koja je na neki način drugačija od nas. Kada naučimo da se usredsredimo na ono što nam je zajedničko kao ljudima, a ne na stvarne ili umišljene razlike, tada reč „stranac“ gubi svoje značenje. Ako bi svi na svetu bili građani jedne zemlje, onda niko ne bi bio stranac. U stvari, Jehova je i nameravao da svi ljudi budu kao jedna porodica pod jednom vlašću, to jest pod njegovom vlašću. Da li je zaista moguće da ljudi više ne gledaju jedni na druge kao na strance?

14, 15. Šta su Jehovini svedoci postigli?

¹⁴ Živimo u svetu u kome su mnogi ljudi sebični i misle da je njihova nacija bolja od drugih. Dobro je znati da postoje ljudi koji ne gledaju na nacionalnost. Tačno je da je ponekad teško prevazići predrasude. Osnivač jednog poznatog televizijskog kanala sarađivao je s talentovanim ljudima iz različitih delova sveta. On je rekao: „Bilo je zaista zanimljivo sarađivati sa svim tim ljudima. One koji dolaze iz drugih zemalja više ne smatram ’strancima‘, već stanovnicima ove naše planete. Reč ’stranac‘ smatram pogrdnom i uveo sam pravilo da se ta reč ne koristi ni u programu ni u službenim prostorijama.“

¹⁵ Jehovini svedoci su jedina grupa na svetu koja je zaista prihvatila Božje gledište o ljudima. Naučili su da na ljude gledaju kao i Jehova i zato su promenili  gledište o ljudima iz drugih naroda. Oni ne mrze ljude koji potiču iz drugih zemalja niti su sumnjičavi prema njima. Naučili su da kod ljudi cene raznolikost i sposobnosti koje imaju. Da li si razmišljao koliko je vredno to što su Jehovini svedoci postigli i koliko je za sve nas dobro da tako razmišljamo o drugima?

16, 17. Šta će ispunjenje reči iz Otkrivenja 16:16 i Danila 2:44 značiti za nas lično?

¹⁶ Uskoro će se svi narodi suočiti sa Isusom Hristom i njegovim nebeskim snagama u Armagedonu, završnoj bici protiv Božje vlasti (Otkr. 16:14, 16; 19:11-16). Prorok Danilo je još pre više od 2 500 godina pod nadahnućem Božjeg svetog duha zapisao kakav će biti ishod tog sukoba. On je rekao: „U danima tih kraljeva Bog će nebeski podići kraljevstvo koje nikada neće propasti. I to kraljevstvo neće preći na neki drugi narod. Ono će smrviti i uništiti sva ona kraljevstva, a samo će stajati doveka“ (Dan. 2:44).

¹⁷ Šta će to značiti za nas lično? Više neće biti državnih granica zbog kojih je svaki čovek na neki način stranac. Premda će se ljudi i dalje razlikovati po izgledu, to će jednostavno biti pokazatelj veličanstvene raznolikosti Božjeg stvarstva. S obzirom na to da nam predstoji takva budućnost, svako od nas treba najbolje što može da i dalje hvali i slavi našeg Stvoritelja, Jehovu Boga.

18. Koji primer pokazuje da među Jehovinim svedocima nema podela po nacionalnosti?

¹⁸ Da li je zaista moguće da se tako nešto desi? Naravno da jeste. Već danas Jehovini svedoci ne smatraju druge ljude strancima. Na primer, nedavno je nekoliko manjih podružnica spojeno da bi se na jednostavniji i efikasniji način nadgledalo delo propovedanja dobre vesti o Kraljevstvu (Mat. 24:14). Kada su donošene takve odluke, nisu uzimane u obzir državne granice dokle god je to zakon dozvoljavao. To je još jedan vidljiv dokaz da Isus Hrist kao Kralj Božjeg Kraljevstva ruši barijere koje su ljudi postavili. On će uskoro ’krenuti u konačnu pobedu‘ (Otkr. 6:2).

19. Šta biblijska istina omogućuje Jehovinom narodu?

¹⁹ Iako potiču iz različitih naroda i govore različitim jezicima, Jehovini svedoci su neraskidivo ujedinjeni istinom iz Božje Reči. (Pročitati Sofoniju 3:9.) Oni su jedno međunarodno bratstvo usred ovog zlog sveta. Njihovo jedinstvo je samo predslika onoga što će doći — novog sveta u kome niko neće biti stranac. Tada će ljudi svih rasa i nacionalnosti zaista biti braća.