Ako budeš razmotrio ono što su doživeli neki naši suvernici u Velikoj Britaniji, razumećeš zašto nikada ne treba gubiti nadu. Pored toga, uvidećeš i kako možeš simbolično rečeno ’baciti svoj hleb na površinu vode‘ da bi pomogao onima koji još nisu prihvatili istinu (Prop. 11:1).

Neophodno je da budeš istrajan i da se držiš biblijske istine i Jehove (Pon. zak. 10:20). Upravo tako je postupila Jorgina, koja je 1970. počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Njen suprug Kirijakos je zbog toga bio veoma ljut. Pokušavao je da je spreči da proučava Bibliju i nije dozvoljavao Svedocima da je posećuju. Pored toga, pobacao joj je sve publikacije Jehovinih svedoka.

Kada je Jorgina počela da dolazi na skupštinske sastanke, Kirijakos se još više naljutio. Jednom je došao u Dvoranu Kraljevstva jer je hteo da se prepire s braćom. Jedna sestra je shvatila da Kirijakos bolje govori grčki nego engleski pa je zato telefonirala jednom bratu grčkog porekla i zamolila ga da dođe i razgovara s njim. Na Kirijakosa je pozitivno uticala ljubaznost tog brata i nakon nekoliko meseci njih dvojica su čak počela da proučavaju Bibliju. Ali Kirijakos je kasnije prekinuo s proučavanjem.

Sledeće tri godine on se i dalje protivio Jorgini. Pretio joj je da će je ostaviti ako se bude krstila kao Jehovin svedok. Jorgina se na dan svog krštenja usrdno molila Jehovi da ne dozvoli da je Kirijakos napusti. Kada su Svedoci došli da je povezu na pokrajinski sastanak, Kirijakos im je rekao: „Idite vi prvi, a nas dvoje ćemo za vama našim kolima.“ On je bio na prepodnevnom delu programa i prisustvovao je krštenju svoje supruge!

Posle toga se manje protivio i s vremenom se njegov stav prema istini znatno poboljšao. Nakon što je prošlo skoro 40 godina otkako je Jorgina upoznala Svedoke, njen muž se krstio. Ali šta je pozitivno uticalo na Kirijakosa? On je rekao: „Drago mi je što Jorgina nije dozvolila ničemu da je odvrati od služenja Jehovi.“ Jorgina je rekla: „Iako se moj muž ljutio, nisam ni pomišljala na to da prestanem da služim svom Bogu. Sve vreme sam se molila Jehovi i nikad nisam gubila nadu.“

Svom bračnom drugu možeš pomoći i ako razvijaš hrišćanske osobine. Apostol Petar je udatim hrišćankama dao sledeći savet: „Budite podložne svojim muževima, da biste one koji nisu poslušni Božjoj reči pridobile bez reči svojim ponašanjem“ (1. Petr. 3:1). Kristina je živela u skladu s tim savetom iako joj je trebalo mnogo godina da pridobije svog muža. Ona je postala Jehovin svedok pre više od 20 godina, ali u to vreme njen suprug Džon nije verovao u Boga. Premda je video da Kristini veoma znači to što je postala Svedok, nije želeo da ima bilo šta sa religijom. On je rekao: „Video sam da je srećna zbog svoje religije. Postala je snažnija kao ličnost i pružala mi je podršku u mnogim teškim situacijama.“

Kristina nikada nije primoravala svog supruga da prihvati istinu. Njen muž je rekao: „Od početka je razumela da je najbolje da mi ne priča o svojoj religiji. Bila je strpljiva i pustila me je da sam dođem do nekih zaključaka.“ Kada su u Stražarskoj kuli ili u Probudite se! izlazili članci o nauci i prirodi, što je Džona interesovalo, ona bi mu rekla: „Mislim da će ti biti zanimljivo da ovo pročitaš.“

Kada je Džon otišao u penziju, počeo je da se bavi baštovanstvom. Pošto je imao više slobodnog vremena, pitao se: ’Da li su ljudi nastali slučajno ili su stvoreni s nekom svrhom?‘ Jednog dana ga je brat s kojim je imao običaj da popriča pitao: „Da li bi proučavao Bibliju?“ Džon je kasnije rekao: „Pošto sam počeo da verujem u Boga, pristao sam da proučavam.“

Koliko je samo bilo važno što Kristina nije gubila nadu. Više od 20 godina se molila Jehovi da pomogne njenom mužu da prihvati istinu i on se na kraju krstio. Oni sada zajedno revno služe Jehovi. Džon je rekao: „Dve stvari su mi posebno pomogle da prihvatim istinu. Kao prvo, Svedoci su bili ljubazni i postavili su se prema meni kao prema prijatelju. Kao drugo,  zahvaljujući tome što je Jehovin svedok, moja žena je sve vreme bila verna, pouzdana i nesebična.“ Kristina je zaista primenila ono što piše u 1. Petrovoj 3:1 i tako pomogla svom suprugu da upozna istinu.

Možda si doživeo da je osoba s kojom si proučavao Bibliju lepo napredovala, ali je kasnije izgubila interesovanje za istinu. Da li to znači da je što se nje tiče sve izgubljeno? Kralj Solomon je napisao: „Ujutru sej seme svoje i do večeri neka ti ruka ne počiva. Jer ne znaš gde će uspeti, ovde ili onde, ili će oboje biti jednako dobro“ (Prop. 11:6). Ponekad je potrebno da prođe više godina da bi istina pustila koren u nečijem srcu. Takva osoba će na kraju možda shvatiti da je važno da se približi Bogu (Jak. 4:8). Sasvim je moguće da ćeš se jednog dana prijatno iznenaditi.

Jedan takav primer je Alis, koja se iz Indije preselila u Englesku. Ona je 1974. počela da proučava Bibliju sa Svedocima. Iako joj je maternji jezik hindi, proučavala je na engleskom jer je želela da ga bolje nauči. Proučavala je nekoliko godina i bila je na nekoliko skupštinskih sastanaka koji su se održavali na engleskom jeziku. Znala je da je pronašla istinu, ali nije shvatila koliko je ona važna. Pored toga, želela je da se finansijski obezbedi i volela je izlaske. Na kraju je prestala da proučava.

Skoro 30 godina kasnije, Alis je poslala pismo Steli, sestri koja je s njom proučavala. U njemu je pisalo: „Sigurno će ti biti drago da čuješ da se nedavno na oblasnom kongresu krstila osoba s kojom si 1974. proučavala Bibliju. Veoma si pozitivno uticala na mene. Iako tada nisam bila spremna da se predam Bogu, posejala si seme istine u moje srce i u moj um.“

Ali šta je navelo Alis da se preda Bogu? Rekla je da je bila veoma utučena kada je 1997. godine izgubila supruga i da se zato molila Bogu. Nakon deset minuta, posetile su je dve naše sestre koje govore pandžapski i ostavile joj traktat Ima li nade za naše mrtve? Osećala je da je to odgovor na njenu molitvu i rešila je da potraži Jehovine svedoke. Ali kako je uspela da ih pronađe? Ona je slučajno našla jedan stari rokovnik u kom je bila adresa skupštine na pandžapskom, koju je ranije dobila od Stele. Kada je došla u Dvoranu Kraljevstva, braća i sestre su je srdačno dočekali. Alis je rekla da je to ostavilo dubok utisak na nju i pomoglo joj da se izbori s tugom.

Počela je da redovno dolazi na sastanke i proučava Bibliju na pandžapskom. Naučila je da tečno govori taj jezik i da dobro čita, a 2003. godine se krstila. Na kraju svog pisma je rekla: „Zaista sam ti zahvalna što si pre 29 godina posejala seme istine u moje srce i što si mi pružila dobar primer.“

„Zaista sam ti zahvalna što si pre 29 godina posejala seme istine u moje srce i što si mi pružila dobar primer“ (Alis)

Šta iz ovoga možeš naučiti? Ako je neko iskren, ponizan i želi da upozna Boga, Jehova će mu pomoći da razume i prihvati istinu iako to može trajati duže nego što očekuješ. Nemoj zaboraviti ono što je Isus rekao u jednom poređenju: „Seme niče i raste, a da [sejač] i ne zna kako. Zemlja sama od sebe donosi plod — prvo stabljiku, zatim klas i na kraju puno zrno u klasu“ (Mar. 4:27, 28). Dakle, duhovni rast se odvija postepeno i ’sam od sebe‘. Zapravo, nijedan objavitelj ne zna kako do duhovnog rasta zaista dolazi. Zato je važno da obilno seješ kako bi mogao obilno žeti.

Nemoj prevideti ni koliko je molitva važna. Jorgina i Kristina su se neprestano molile Jehovi. Ako budeš ’ustrajao u molitvi‘ i ne gubiš nadu, možda ćeš „posle mnogo dana“ opet naći „hleb“ koji si bacio na površinu vode (Rimlj. 12:12; Prop. 11:1).