1, 2. Koji deo proročanstva o poslednjim danima je veoma zainteresovao Isusove učenike i zašto?

PETRU, Jakovu, Jovanu i Andriji napokon se pružila prilika da nasamo razgovaraju sa svojim Učiteljem, Isusom. On im je prethodno rekao da će hram u Jerusalimu biti uništen i to im se duboko urezalo u um (Mar. 13:1-4). Zato su ga pitali: „Kaži nam kada će to biti, i šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka ovog poretka?“ (Mat. 24:1-3). Isus je naveo događaje koji će znatno uticati na život ljudi i u isto vreme biti znak da su počeli poslednji dani Sataninog zlog sveta. Nakon što je naveo nevolje kao što su ratovi, glad i porast bezakonja, on je spomenuo nešto što je verovatno veoma zainteresovalo njegove učenike. Prorekao je da će poslednje dane obeležiti i nešto pozitivno. Rekao je: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj“ (Mat. 24:7-14).

² Isusovi učenici su s njim već propovedali dobru vest o Kraljevstvu (Luka 8:1; 9:1, 2). Oni su se možda setili da im je ranije rekao: „Žetva je zaista velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu“ (Luka 10:2). Ali onda su saznali da treba da propovedaju „po celom svetu“ i daju „svedočanstvo svim narodima“. Verovatno su se pitali kako će to postići i kako će im se u tome pridružiti još radnika. Nema sumnje da bi bili prilično iznenađeni da su tokom tog razgovora sa Isusom mogli da zavire u budućnost i vide ispunjenje njegovih reči koje se danas nalaze u Mateju 24:14.

3. Kako se danas ispunjavaju reči iz Luke 21:34 i šta treba da se pitamo?

³ Ono što je Isus rekao ispunjava se pred našim očima. Danas nekoliko miliona  ljudi zajedničkim snagama propoveda dobru vest o Kraljevstvu širom sveta (Is. 60:22). Međutim, Isus je rekao da će u poslednjim danima nekima biti teško da ostanu usredsređeni na službu propovedanja zato što će biti zaokupljeni drugim stvarima. (Pročitati Luku 21:34.) Danas možemo videti da se i te njegove reči obistinjuju. Na primer, nekim Božjim slugama postaju važnije neke sporedne stvari. To se može primetiti po njihovim odlukama u vezi sa zaposlenjem, visokim obrazovanjem, materijalnim stvarima, kao i po tome koliko vremena izdvajaju za zabavu. S druge strane, neki polako posustaju zbog borbe sa pritiscima i životnim brigama. Zato je dobro da se svako od nas pita: ’Šta je meni najvažnije u životu? Šta moje odluke govore o tome?‘

4. (a) S kojim ciljem se Pavle molio za svoje suvernike u Filipima i zašto? (b) Šta ćemo razmotriti u ovom i sledećem članku i kako će nam to pomoći?

⁴ U prvom veku, hrišćani su morali da se bore da ostanu usredsređeni na službu Bogu. Apostol Pavle se molio da njegovi suvernici u Filipima ’prosude šta je najvažnije‘. (Pročitati Filipljanima 1:9-11.) Poput tog apostola, većina njegove braće i sestara je još ’hrabrije, bez straha, govorila Božju reč‘ (Fil. 1:12-14). Slično tome, danas većina Božjih slugu hrabro propoveda Božju Reč. Pa ipak, ako budemo razmotrili kako funkcioniše Jehovina današnja organizacija, imaćemo dodatni razlog da se još više angažujemo u delu propovedanja, koje je danas najvažnije. U ovom članku ćemo videti više o tome kako Jehova putem svoje organizacije ispunjava reči iz Mateja 24:14. Videćemo i na šta je Jehovina organizacija usredsređena i kako mi i naša porodica možemo pokazivati sličan stav. U sledećem članku ćemo saznati šta nam može pomoći da budemo istrajni i da držimo korak s Jehovinom organizacijom.

5, 6. (a) Zašto je Jehova nekim svojim slugama u viziji pokazao nebeski deo svoje organizacije? (b) Šta je prorok Jezekilj video u viziji?

⁵ Postoji mnogo toga što nam Jehova u svojoj Reči nije otkrio. Recimo, on ne govori detaljno o tome kako funkcioniše naš mozak niti kakvi sve zakoni vladaju u svemiru iako bi nam tako nešto sigurno bilo veoma zanimljivo. Jehova nam je u Bibliji pružio informacije koje su nam neophodne da razumemo šta je njegova namera i da živimo u skladu s njom (2. Tim. 3:16, 17). Zato je zaista interesantno što se u Bibliji otkrivaju neki detalji o nebeskom delu Jehovine organizacije! Oni se nalaze u vizijama koje su zabeležili Isaija, Jezekilj, Danilo, kao i apostol Jovan (Is. 6:1-4; Jezek. 1:4-14, 22-24; Dan. 7:9-14; Otkr. 4:1-11). Jehova nam je tako, figurativno rečeno, omogućio da zavirimo u duhovno područje. Ali zašto nam je pružio te informacije?

⁶ On želi da uvek imamo na umu da smo deo jedne ujedinjene organizacije. Dakle, u vršenje Jehovine volje nisu uključeni samo ljudi. Na primer, Jezekilj je video ogromne nebeske kočije, koje predstavljaju nebeski deo Jehovine organizacije. One su bile veoma brze i mogle su da u trenutku promene smer (Jezek. 1:15-21). Imale su velike točkove i zato su sasvim lako prelazile ogromne razdaljine. Jezekilj je u  viziji nakratko video i osobu koja je upravljala kočijama. On je rekao: „Video sam nešto poput sjajnog belog zlata, što je izgledalo kao vatra koja je gorela iznutra svuda unaokolo [...] To je bilo nešto što je izgledalo kao Jehovina slava“ (Jezek. 1:25-28). Jezekilj je zbog ove vizije sigurno bio ispunjen strahopoštovanjem! Video je da Jehova ima potpunu kontrolu nad svojom organizacijom i da je usmerava svojim svetim duhom. Jezekiljeva vizija je zaista veličanstven prikaz nebeskog dela Jehovine organizacije.

7. Šta je Danilo video u jednoj viziji i kako nam to jača poverenje u Jehovu i Isusa?

⁷ Ono što je Danilo video u jednoj viziji može nam ojačati poverenje u Jehovu i Isusa. Taj prorok je video Jehovu, koji je bio prikazan kao „Pradavni“. „Presto mu je bio plamen ognjeni, a točkovi oganj razgoreo“ (Dan. 7:9). Jehova je želeo da Danilo razume da je njegova organizacija u pokretu, to jest da ispunjava njegovu nameru. Pored toga, Danilo je video i da je neko „kao sin čovečji“ dobio vlast nad zemaljskim delom Jehovine organizacije. Ta osoba je Isus Hrist i njegova savršena vlast neće biti kratkog veka. U stvari, „njegova [je] vlast večna i nikada neće proći, a njegovo kraljevstvo neće propasti“ (Dan. 7:13, 14). Ono što je Danilo zabeležio sigurno jača naše pouzdanje u Jehovu i podstiče nas da cenimo sve što on radi. Jehova je „vlast, čast i kraljevstvo“ predao svom Sinu, Isusu. On ima poverenja u svog Sina zato što mu je on  ostao veran u kušnjama. S obzirom na to, i mi treba da imamo poverenje u Isusa i njegovo vođstvo.

8. Kako je na Isaiju i Jezekilja uticalo ono što su videli u vizijama i kako to treba da utiče na nas?

⁸ Kako na nas treba da utiče to što znamo ove detalje o nebeskom delu Jehovine organizacije? Poput Jezekilja, nesumnjivo smo i mi ispunjeni strahopoštovanjem i poniznošću (Jezek. 1:28). Duboko razmišljanje o tim detaljima može nas pokrenuti da postupimo poput Isaije. Kada mu se ukazala prilika da drugima govori o onome što Jehova čini, on ju je bez oklevanja iskoristio. (Pročitati Isaiju 6:5, 8.) Bio je uveren da uz Jehovinu pomoć može savladati sve teškoće. Slično tome, to što znamo neke detalje o nebeskom delu Jehovine organizacije, treba i nas da ispuni strahopoštovanjem i podstakne da revno služimo Jehovi. Zaista je ohrabrujuće razmišljati o tom delu Jehovine organizacije, koji je stalno u pokretu i potpuno usredsređen na vršenje Jehovine volje!

9, 10. Zašto je neophodno da postoji zemaljski deo Jehovine organizacije?

⁹ Preko svog Sina, Jehova je osnovao zemaljski deo svoje organizacije, koji skladno sarađuje s nebeskim delom njegove organizacije. To je bilo neophodno da bi se ispunile reči iz Mateja 24:14. Zašto to možemo reći? Razmotrimo sledeće tri činjenice.

¹⁰ Kao prvo, Isus je rekao da će njegovi učenici propovedati dobru vest „sve do kraja zemlje“ (Dela 1:8). Kao drugo, bila im je potrebna duhovna hrana i ohrabrenje (Jov. 21:15-17). Kao treće, bilo je neophodno da se sastaju da bi slavili Jehovu i poučavali se kako da izvrše delo koje im je povereno (Jevr. 10:24, 25). Ništa od toga nije moglo biti prepušteno slučaju. Sasvim je jasno da je uspeh Hristovih učenika zavisio od toga da budu dobro organizovani.

11. Kako pokazujemo da podupiremo Jehovinu organizaciju?

¹¹ Kako pokazujemo da podupiremo odluke Jehovine organizacije? Veoma je važno da uvek imamo pouzdanje u one kojima su Jehova i Isus poverili da nas predvode u delu propovedanja. U današnjem svetu ima mnogo toga čemu bi se ta braća mogla posvetiti, ali oni to ipak ne rade. Pogledajmo sada na šta je zemaljski deo Jehovine organizacije oduvek bio usredsređen.

12, 13. Kako starešine izvršavaju svoju službu i zašto je to ohrabrujuće za nas?

¹² Širom sveta, starešine koje imaju dosta iskustva u služenju Jehovi naimenovane su da nadgledaju i unapređuju delo propovedanja u zemlji u kojoj služe. Pre nego što donesu neku odluku ta braća se usrdno mole Jehovi i traže vođstvo u njegovoj Reči gledajući na nju kao na ’svetiljku svojoj nozi i svetlost svojoj stazi‘ (Ps. 119:105; Mat. 7:7, 8).

¹³ Poput starešina u prvom veku, starešine koje danas nadgledaju delo propovedanja posvećene su „poučavanju Božjoj reči“ (Dela 6:4). Veoma ih raduje što delo propovedanja napreduje kako na njihovom području tako i širom sveta (Dela 21:19, 20). Svojim suvernicima ne nameću bezbrojna pravila i procedure. U stvari, pošto žele da delo propovedanja napreduje, oni se pri donošenju odluka  oslanjaju na Sveto pismo i vođstvo Božjeg svetog duha. (Pročitati Dela apostolska 15:28.) Na taj način su ova duhovno zrela braća dobar primer svima u svojoj skupštini (Ef. 4:11, 12).

14, 15. (a) Šta se sve obavlja da bi se poduprlo međunarodno delo propovedanja? (b) Šta misliš o tome što lično možeš podupirati delo propovedanja?

¹⁴ Mnoga naša braća marljivo rade na pripremanju publikacija, sastanaka i kongresa. Da bi što više ljudi saznalo za ’veličanstvena Božja dela‘, biblijska literatura se prevodi na oko 600 jezika (Dela 2:7-11). Taj posao dobrovoljno obavljaju na hiljade vredne braće i sestara. Pored toga, mnoga mlada braća i sestre rade u štamparijama na proizvodnji biblijske literature. Ta literatura se zatim dostavlja skupštinama, od kojih se neke nalaze i u zabačenim područjima.

¹⁵ Mnogo toga se preduzima što nam pomaže da se usredsredimo na propovedanje dobre vesti. Na primer, neka braća i sestre učestvuju u izgradnji Dvorana Kraljevstva i Kongresnih dvorana. Mnogi pomažu onima koje je zadesila neka prirodna nepogoda ili im je hitno potrebna medicinska pomoć. Drugi organizuju veće skupove i kongrese ili poučavaju u školama koje postoje u okviru naše organizacije. A to je samo deo aktivnosti u kojima se angažuje na hiljade dobrovoljaca. Ali zašto se obavlja sav taj posao? Zato što se na taj način podupire propovedanje dobre vesti, duhovno jačaju oni koji učestvuju u propovedanju i unapređuje obožavanje istinitog Boga. Dakle, da li je zemaljski deo Jehovine organizacije usredsređen na ono što je najvažnije? Jeste, i to van svake sumnje!

16. Šta možemo istražiti tokom porodičnog i ličnog proučavanja?

¹⁶ Da li ponekad razmišljamo o onome što Jehovina organizacija postiže? Neki su odlučili da to istraže tokom porodičnog ili ličnog proučavanja. Odličan materijal za proučavanje i duboko razmišljanje mogu nam biti vizije koje su dobili Isaija, Jezekilj, Danilo i Jovan. Ako želimo da bolje upoznamo Jehovinu organizaciju, možemo koristiti knjigu Jehovah’s Witnesses— Proclaimers of God’s Kingdom, kao i druge publikacije ili neki naš DVD.

17, 18. (a) Kako ti je koristilo razmatranje ovog članka? (b) Šta treba da se pitamo?

¹⁷ Za nas je dobro da duboko razmišljamo o tome kako Jehova putem svoje organizacije podupire delo propovedanja. Ostanimo uz njegovu divnu organizaciju i trudimo se da budemo usredsređeni na ono što je najvažnije. Tada ćemo imati stav koji je imao apostol Pavle kada je rekao: „Budući da ovu službu imamo po milosrđu koje nam je ukazano, ne posustajemo“ (2. Kor. 4:1). On je takođe hrabrio svoje suvernike: „Ne posustajmo u činjenju dobra, jer ćemo, ako se ne umorimo, žeti kad dođe vreme“ (Gal. 6:9).

¹⁸ Da li kao pojedinci ili porodice treba da izmenimo nešto tako da svakodnevno damo prioritet onome što je najvažnije? Možemo li pojednostaviti svoj život i iskupljivati vreme od aktivnosti koje nisu toliko bitne kako bismo više pažnje poklonili onome što je najvažnije, to jest delu propovedanja? U sledećem članku će biti reči o pet stvari koje nam pomažu da držimo korak s Jehovinom organizacijom.