„GLE, deca su nasledstvo od Jehove, nagrada je plod utrobe majčine“, piše u Bibliji (Ps. 127:3). Zato uopšte ne čudi što roditelji svoju prinovu dočekuju s velikom radošću.

Međutim, rođenje deteta nosi sa sobom i velike odgovornosti. Da bi dete izraslo u zdravu odraslu osobu, treba da se redovno i zdravo hrani. A da bi postalo veran Božji sluga, potrebna mu je duhovna hrana i pouka roditelja koji se trude da u njega usade ljubav prema Božjim načelima (Posl. 1:8). Kada treba započeti s poučavanjem deteta i šta se pod tim podrazumeva?

Uzmimo kao primer Manoja iz Danovog plemena, koji je živeo u Saraji, u drevnom Izraelu. Jehovin anđeo mu je rekao da će njegova žena koja je bila nerotkinja roditi sina (Sud. 13:2, 3). Ovaj pobožan čovek i njegova žena sigurno su s radošću iščekivali rođenje svog deteta. Međutim, mučile su ih i neke brige. Zato se Manoje ovako molio: „Oprosti, Jehova, ali molim te, neka nam opet dođe Božji čovek kog si poslao i neka nas pouči šta treba da činimo s detetom koje će se roditi“ (Sud. 13:8). Manoju i njegovoj ženi je bilo važno da na ispravan način podižu to dete. Nema sumnje da su svog sina Samsona poučavali Božjem zakonu i, kao što se pokazalo, njihov trud je urodio plodom. „Jehovin duh počeo je da deluje na [Samsona]“, stoji u Bibliji. Tako je Samson činio mnoga moćna dela dok je bio sudija u Izraelu (Sud. 13:25; 14:5, 6; 15:14, 15).

Kada treba započeti s poučavanjem deteta o Bogu? Timoteja su njegova majka Evnikija i baka Loida poučavale ’svetim spisima‘ od „ranog detinjstva“ (2. Tim. 1:5; 3:15). Dakle, one su Timoteja počele poučavati o Bogu još dok je bio sasvim mali.

Dobro je da roditelji u molitvi traže vođstvo od Jehove i da planiraju kako će „od ranog detinjstva“ poučavati svoje dete. U Poslovicama 21:5 piše: „Zamisli marljivog čoveka sigurno donose korist.“ Roditelji dosta toga pripremaju pre nego što im se rodi dete. Neki čak sastave spisak stvari koje će im biti potrebne. Isto tako, važno je da isplaniraju kako će poučavati dete o Jehovi. Cilj treba da im bude da počnu s poučavanjem ubrzo nakon što dete dođe na svet.

U jednoj knjizi piše: „Prvi meseci nakon rođenja su od suštinske važnosti kada je reč o razvoju mozga. Tokom ovog perioda se broj sinapsi — veza između moždanih ćelija koje omogućavaju učenje — poveća dvadeset puta“ (Early Childhood Counts — A Programming Guide on Early Childhood Care for Development). Važno je da roditelji iskoriste ovaj period tako što će odmah početi da poučavaju dete o Jehovi i njegovim merilima.

Jedna naša sestra koja je opšti pionir rekla je za svoju ćerkicu: „Počela sam da je vodim sa sobom u službu propovedanja kada je imala samo mesec dana. Premda nije mogla razumeti šta se dešava oko nje, verujem da je to pozitivno uticalo na nju. Kada je imala dve godine, bez straha je nudila traktate ljudima.“

Deci i te kako koristi pouka u ranom uzrastu. Međutim, roditelji znaju da poučavanje nije nimalo lako.

Za roditelje je često najveći problem to što su deca nemirna i što je teško zadržati njihovu pažnju. Kod male dece pažnja leti s jedne stvari na drugu. Na kraju krajeva, ona su radoznala i istražuju svet oko sebe. Kako roditelji mogu pomoći deci da se koncentrišu kada ih poučavaju?

Obratimo pažnju na sledeće Mojsijeve reči, zabeležene u Ponovljenim zakonima 6:6, 7: „Neka ove reči koje ti danas zapovedam budu u tvom srcu. Usađuj ih u decu svoju i govori o njima kad sediš u svojoj kući i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.“ Reč „usađivati“ nosi misao o poučavanju putem čestog ponavljanja. Dete je poput mlade biljke koju treba redovno zalivati. Budući da ponavljanje pomaže i odraslima da zapamte važne informacije, sasvim sigurno će pomoći i maloj deci.

Da bi poučavali svoju decu, roditelji moraju provoditi vreme s njima. S obzirom na današnji brz tempo života, uopšte nije lako izdvajati vreme za to. Međutim, apostol Pavle nas savetuje da ’iskupljujemo vreme‘ za važne duhovne aktivnosti (Ef. 5:15, 16). Kako to možemo postići? Jedan starešina čija žena ima dosta obaveza kao opšti pionir kaže da mu nije lako da održi ravnotežu između odgajanja deteta, teokratskih zaduženja i posla. Kada oni nalaze vremena da poučavaju svoju ćerkicu? Ovaj otac kaže: „Svako jutro, pre nego što odem na posao, moja žena i ja joj čitamo iz Moje knjige biblijskih priča ili iz brošurice Svakodnevno razmatranje Pisma. Uveče joj  obavezno pročitamo nešto pre spavanja, a kad idemo u službu propovedanja vodimo je sa sobom. Želimo da maksimalno iskoristimo prve godine njenog života.“

Sigurno želimo da naša deca jednog dana budu vredni i odgovorni ljudi. Međutim, mi ih prvenstveno poučavamo zato što želimo da ona zavole Jehovu (Mar. 12:28-30).

U Psalmu 127:4 se kaže: „Kao strele u ruci junaka, takva su deca u mladosti.“ Ovde su deca upoređena sa strelama koje treba usmeriti ka cilju. Kad strelac jednom odapne strelu, više je ne može vratiti. Deca brzo rastu i roditelji nemaju baš mnogo vremena na raspolaganju. Zato to vreme treba da iskoriste da u njihove misli i srce usade ljubav prema Božjim načelima.

Što se tiče svoje duhovne dece, apostol Jovan je napisao: „Za mene nema veće radosti nego da čujem da moja deca žive po istini“ (3. Jov. 4). I danas su roditelji srećni kad vide da njihova deca „žive po istini“.