1. Koje teme Božji narod često razmatra i zašto je to korisno?

DOK si se pripremao za Razmatranje Stražarske kule, da li si ikada pomislio: ’Pa zar nismo skoro razmatrali ovu temu?‘ Ako već neko vreme dolaziš na sastanke Jehovinih svedoka, verovatno si primetio da se o nekim temama uvek iznova govori. Na primer, u redovan program naše duhovne ishrane spadaju teme kao što su Božje Kraljevstvo, otkupna žrtva, delo propovedanja, ljubav i vera. Razmatranje tih tema pomaže nam da ostanemo čvrsti u veri i da ’izvršavamo reč, a ne samo da je slušamo‘ (Jak. 1:22).

2. (a) Šta se u Bibliji obično podrazumeva pod rečju „opomena“? (b) Po čemu se Božji zakoni razlikuju od ljudskih?

² Hebrejska imenica prevedena rečju „opomena“ obično se odnosi na smernice i uputstva koji se više puta ponavljaju, kao i na zakone, zapovesti i odredbe koje Bog daje svom narodu. Za razliku od ljudskih zakona, koji se često moraju dopunjavati ili menjati, Jehovini zakoni i odredbe su uvek pouzdani. Tačno je da neki zakoni koje je Bog u prošlosti dao svom narodu više ne važe, ali to nije zato što je u njima bilo nešto loše ili zato što su bili manjkavi. Jedan psalmista je rekao: „Večna je pravednost opomena tvojih“ (Ps. 119:144).

3, 4. (a) Šta ponekad obuhvataju Jehovine opomene? (b) Kako bi Izraelcima koristilo da su bili poslušni Jehovi?

³ Jehova je često opominjao Izraelce tako što im je preko proroka slao neka upozorenja. Na primer, neposredno pre nego što su ušli u Obećanu zemlju, Mojsije ih je upozorio sledećim rečima: „Čuvajte se da se vaše srce ne prevari, pa da zastranite i da obožavate druge  bogove i klanjate im se, da se Jehova ne bi žestoko razgnevio na vas“ (Pon. zak. 11:16, 17). U Bibliji su zabeležene još mnoge korisne opomene koje je Jehova uputio svom narodu.

⁴ Jehova je u mnogim situacijama podsticao Izraelce da ga se boje, da slušaju njegov glas i da svete njegovo ime (Pon. zak. 4:29-31; 5:28, 29). Da su mu bili poslušni, on bi ih blagoslovio na mnoge načine (Lev. 26:3-6; Pon. zak. 28:1-4).

5. Zašto je Jehova pritekao u pomoć kralju Jezekiji?

⁵ Jehova je uvek ispunjavao obećanja koja je davao Izraelcima tokom njihove burne istorije. Na primer, kada je Senahirim, kralj Asirije, napao Judu i pretio da će svrgnuti kralja Jezekiju, Jehova im je pritekao u pomoć tako što je poslao jednog anđela, koji je za samo jednu noć pobio „sve hrabre junake“ među asirskom vojskom, tako da je Senahirim bio prisiljen da se posramljen vrati kući (2. Let. 32:21; 2. Kralj. 19:35). Zašto je Jehova pritekao u pomoć kralju Jezekiji? Zato što je Jezekija bio veran Jehovi i ’držao se njegovih zapovesti‘ (2. Kralj. 18:1, 5, 6).

6. Kako je kralj Josija pokazao da se uzda u Jehovu?

⁶ Kralj Josija je još jedan primer osobe koja se držala Jehovinih zapovesti. On je još od detinjstva „činio ono što je ispravno u Jehovinim očima [...] ne skrećući ni desno ni levo“ (2. Let. 34:1, 2). Josija je pokazao da se uzda u Jehovu kada je očistio zemlju od idolopoklonstva i kada je obnovio obožavanje istinitog Boga. Time je Josija doneo blagoslov ne samo sebi već i celom narodu. (Pročitati 2. Letopisa 34:31-33.)

7. Koje su posledice trpeli Izraelci kada nisu slušali Jehovu?

⁷ Ali nažalost, Izraelci nisu uvek slušali Jehovine opomene. Tokom vekova su u mnogim situacijama bili neposlušni. Kada im je vera bila slaba, lako su potpadali pod uticaj drugih naroda i klanjali se lažnim bogovima (Ef. 4:13, 14). I baš kao što ih je Jehova upozorio, trpeli su posledice kada ga nisu slušali (Lev. 26:23-25; Jer. 5:23-25).

8. Kako nam može koristiti primer Izraelaca?

⁸ Kako nam njihov primer može koristiti? Božji narod u savremeno  doba dobija savete i opomene baš kao što je to bio slučaj sa Izraelcima (2. Petr. 1:12). Mi se podsećamo Božjih zapovesti svaki put kada čitamo Bibliju. Budući da imamo slobodnu volju, možemo sami odlučiti da li ćemo slušati Jehovu ili ćemo raditi ono što mi smatramo ispravnim (Posl. 14:12). Pogledajmo sada zašto treba da obratimo pažnju na Jehovine opomene i kako će nam to koristiti.

9. Kako je Jehova podsećao Izraelce u pustinji da ih podržava?

⁹ Kada su Izraelci počeli putovanje koje je preraslo u 40-godišnje lutanje ’zastrašujućom pustinjom‘, Jehova im nije konkretno rekao kako će ih usmeravati, štititi i kako će brinuti o njima, ali im je na mnogo načina pokazao da se mogu osloniti na njega i njegove smernice. Koristeći stub od oblaka danju, a stub od vatre noću, Jehova je podsećao Izraelce da ih on podržava dok ih vodi kroz tu pustinju (Pon. zak. 1:19; Izl. 40:36-38). On se postarao i za njihove osnovne potrebe. Biblija kaže: „Ništa im nije nedostajalo. Odeća im se nije pohabala i noge im nisu oticale“ (Nem. 9:19-21).

10. Kako Jehova danas vodi svoj narod?

¹⁰ Božje sluge se danas nalaze na pragu pravednog novog sveta. Imamo li poverenja u Jehovu da će nam obezbediti sve što nam je potrebno da bismo preživeli predstojeću ’veliku nevolju‘? (Mat. 24:21, 22; Ps. 119:40, 41). Naravno, Jehova neće koristiti stub od oblaka niti od vatre da bi nas uveo u novi svet. Ali on koristi svoju organizaciju da bi nam pomogao da u duhovnom pogledu ostanemo budni. Na primer, sve više se ističe koliko je važno da gradimo prijateljstvo s Jehovom tako što ćemo čitati Bibliju, izdvojiti veče za porodično proučavanje i redovno ići na sastanke i u službu propovedanja. Da li smo svoje obaveze rasporedili tako da možemo primeniti te savete? Tako ćemo steći jaku veru koja nam je neophodna da bismo ušli u novi svet.

11. Na osnovu čega se vidi da je Jehovi stalo do naše dobrobiti?

¹¹ Osim što nam pomaže da u duhovnom pogledu ostanemo budni, Božja organizacija nam pomaže da mudro donosimo odluke koje se tiču svakodnevnog života. Na primer, podstaknuti smo da razvijemo uravnoteženo gledište o materijalnim stvarima i da smanjimo brige tako što nećemo sebi komplikovati život. Imamo savete i o tome kako da se odevamo i da vodimo računa o svom celokupnom izgledu, kako da izaberemo prikladnu vrstu zabave i kako da odlučimo koliko ćemo se školovati. Setimo se i saveta koje smo dobijali o tome kako da preduzmemo mere predostrožnosti kada su u pitanju naš dom, automobil ili naša Dvorana Kraljevstva i kako da se pripremimo za slučaj neke opasnosti. Svi ti saveti su dokaz da je Jehovi stalo do naše dobrobiti.

12. (a) O čemu je Isus više puta govorio svojim učenicima? (b) Šta je na Petra ostavilo trajan utisak i na šta treba da nas podstakne Isusov primer?

¹² Božje sluge u prvom veku su često dobijale savete i opomene. Isus je više puta svojim učenicima skrenuo pažnju na to da treba da budu ponizni. Međutim, on im nije samo rekao šta znači biti ponizan, već im je to svojim primerom pokazao. On je poslednjeg dana svog života na zemlji okupio apostole da proslave Pashu. Dok su bili za stolom, Isus je ustao i oprao im noge, što je obično  radio neki sluga (Jov. 13:1-17). To je na njih ostavilo trajan utisak. Apostol Petar, koji je tom prilikom bio prisutan, otprilike 30 godina kasnije dao je svojim suvernicima savet o poniznosti (1. Petr. 5:5). Isusov primer treba da podstakne sve nas da budemo ponizni u međusobnom ophođenju (Fil. 2:5-8).

13. Na šta je Isus često podsećao svoje učenike?

¹³ Još jedna tema o kojoj je Isus često razgovarao sa svojim učenicima bilo je i to da treba da imaju jaku veru. Jednom prilikom kada njegovi učenici nisu mogli da iz jednog dečaka isteraju demona, upitali su ga: „Zašto mi nismo mogli da ga isteramo?“ On im je odgovorio: „Zbog svoje malovernosti. Jer zaista, kažem vam, ako je vaša vera velika samo kao zrno gorušice [...] ništa vam neće biti nemoguće“ (Mat. 17:14-20). Isus je tokom svoje službe poučavao svoje učenike koliko je važno da imaju veru. (Pročitati Mateja 21:18-22.) Da li koristimo priliku da ojačamo svoju veru slušajući pouku na našim kongresima i sastancima u Dvorani Kraljevstva? To nisu samo prilike da uživamo u društvu braće i sestara već i da pokažemo svoje pouzdanje u Jehovu.

14. Zašto je važno da u današnje vreme ispoljavamo nesebičnu ljubav?

¹⁴ U grčkom delu Svetog pisma smo više puta podstaknuti da volimo jedni druge. Isus je rekao da je druga po važnosti zapovest da ’volimo svog bližnjeg kao samog sebe‘ (Mat. 22:39). Isusov polubrat Jakov je takvu ljubav nazvao ’kraljevskim zakonom‘ (Jak. 2:8). Apostol Jovan je napisao: „Voljeni, ne pišem vam novu zapovest, nego staru zapovest koju ste imali od početka. Ta stara zapovest je reč koju ste čuli. I opet, pišem vam novu zapovest“ (1. Jov. 2:7, 8). Šta je Jovan podrazumevao pod ’starom zapovešću‘? Reč je o pokazivanju ljubavi. Ta zapovest je bila ’stara‘ u tom smislu što ju je Isus dao „od početka“, to jest decenijama ranije. Ali je bila i ’nova‘ u tom smislu što je podrazumevala samopožrtvovanu ljubav, koja će njegovim učenicima biti potrebna u situacijama s kojima će se tek suočiti. I mi smo danas zahvalni za takve savete koji nam pomažu da ne budemo sebični poput većine ljudi u ovom svetu, već da prema bližnjima ispoljavamo nesebičnu ljubav.

15. Zbog čega je Isus prvenstveno došao na zemlju?

¹⁵ Isus se zanimao za ljude. To se jasno videlo kada je lečio bolesne i uskrsavao mrtve. Međutim, fizičko  zdravlje ljudi nije bilo glavni razlog njegovog dolaska na zemlju. On je putem propovedanja i poučavanja mnogo više činio za ljude. Zašto to možemo reći? Pa zato što su oni koje je Isus u prvom veku izlečio i uskrsnuo na kraju ipak ostarili i umrli, ali oni koji su prihvatili dobru vest koju je propovedao imaju priliku da dobiju večni život (Jov. 11:25, 26).

16. Kako Jehovini svedoci ispunjavaju Isusovu zapovest da propovedaju i stvaraju učenike?

¹⁶ Isus je zapovedio svojim učenicima: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda“ (Mat. 28:19). Hrišćani u prvom veku su nastavili delo koje je Isus započeo, a mi danas propovedamo ljudima širom sveta. Više od sedam miliona Jehovinih svedoka revno objavljuje Božje Kraljevstvo u više od 230 zemalja i teritorija i redovno proučava Bibliju sa milionima ljudi. To delo propovedanja je dokaz da živimo u poslednjim danima.

17. Kakav su savet dali Pavle i Petar hrišćanima u prvom veku?

¹⁷ Saveti i opomene su očigledno pomogli prvim hrišćanima da ostanu čvrsti u veri. Na primer, dok je apostol Pavle bio u zatvoru u Rimu napisao je Timoteju: „Neka ti uzor budu zdrave reči koje si čuo od mene“ (2. Tim. 1:13). To je sigurno ohrabrilo Timoteja. Nakon što je podstakao suvernike da razvijaju istrajnost, bratsku ljubav i samosavladavanje, apostol Petar je rekao: ’Uvek ću vas na to podsećati, iako to znate i utvrđeni ste u istini‘ (2. Petr. 1:5-8, 12).

18. Kako su hrišćani u prvom veku gledali na opomene?

¹⁸ Tačno je da je ono što su apostoli Pavle i Petar napisali skupštinama u prvom veku bilo slično ’rečima koje su govorili sveti proroci‘ (2. Petr. 3:2). Ali da li su se naša braća uvredila zbog takvih opomena? Nisu, jer su znali da je to dokaz da ih Bog voli i način da im pomogne da ’rastu u nezasluženoj dobroti i spoznanju o našem Gospodu i Spasitelju Isusu Hristu‘ (2. Petr. 3:18).

19, 20. Zašto se možemo osloniti na Jehovine savete i opomene i kako će nam to koristiti?

¹⁹ I mi danas imamo mnogo razloga da prihvatimo opomene koje nam Jehova pruža preko svoje Reči, Biblije, na koju se u potpunosti možemo osloniti. (Pročitati Isusa Navina 23:14.) Ona nam govori kako je Jehova postupao sa nesavršenim ljudima tokom hiljada godina. Sve je to zabeleženo nama za pouku (Rimlj. 15:4; 1. Kor. 10:11). Mi vidimo kako se ispunjavaju biblijska proročanstva. Na primer, milioni ljudi počinju da služe Jehovi, kao što je i prorečeno da će se dešavati u „poslednjim danima“ (Is. 2:2, 3). Sve gora situacija u svetu je takođe dokaz da se ispunjavaju biblijska proročanstva. I kao što smo već rekli, delo propovedanja koje se obavlja širom sveta predstavlja direktno ispunjenje Isusovih reči (Mat. 24:14).

²⁰ Naš Stvoritelj je tokom vekova dokazao da se možemo uzdati u njega. Da li smo spremni da to učinimo i da se oslonimo na njegove savete i opomene? Jedna naša sestra koja se zove Rozalin upravo je to učinila. Ona kaže: „Kada sam počela da se potpuno oslanjam na Jehovu, sve jasnije sam videla kako me on s ljubavlju podržava i jača.“ I mi isto to možemo osetiti ako i dalje prihvatamo Jehovine savete i opomene.