1. (a) Kako ljudi reaguju na savete i zašto? (b) Kako ponosna osoba reaguje na savet?

LJUDI različito reaguju kada im neko skrene pažnju na nešto. Na primer, neko će sa zahvalnošću prihvatiti savet ako dolazi od osobe koja ima neki autoritet, dok će savet vršnjaka ili nekoga ko je u podređenom položaju glatko odbiti. Emocije koje se pritom javljaju takođe su veoma različite. Nekoga će savet rastužiti ili postideti, a nekoga će motivisati da se poboljša. Zašto toliko različito reagujemo? Jedan od faktora koji na to utiču jeste ponos. On slabi našu moć rasuđivanja, zbog čega smatramo da se savet koji smo dobili ne odnosi na nas i da nema potrebe da ga primenimo (Posl. 16:18).

2. Zašto pravi hrišćani cene savete iz Božje Reči?

² Pravi hrišćani cene korisne savete, naročito kada se oni temelje na Božjoj Reči. Jehovini saveti i opomene nam pomažu da izbegnemo zamke kao što su materijalizam, polni nemoral i zloupotreba droge i alkohola (Posl. 20:1; 2. Kor. 7:1; 1. Sol. 4:3-5; 1. Tim. 6:6-11). Osim toga, naše srce je radosno jer slušamo Božje zapovesti (Is. 65:14).

3. Kakav stav treba da imamo što se tiče Jehovinih opomena?

³ Da bismo sačuvali dobar odnos s našim nebeskim Ocem, moramo i dalje primenjivati njegove savete. Bilo bi dobro da imamo stav kakav je imao psalmista koji je rekao: „Opomene su tvoje trajno nasledstvo moje, jer su one radost srcu mome“ (Ps. 119:111). Da li i mi uživamo u Jehovinim zapovestima ili nam ponekad predstavljaju opterećenje? Čak i ako nam je ponekad teško da prihvatimo  neki savet, ne treba da zbog toga očajavamo. Svako od nas može ojačati svoje pouzdanje u to da je poslušnost Jehovinim zapovestima uvek za naše dobro. Pogledajmo tri načina na koja to možemo učiniti.

4. Šta se u Davidovom životu nikada nije promenilo?

⁴ Kralj David je u svom životu imao mnogo uspona i padova, ali jedna stvar se nikada nije promenila, a to je bilo njegovo bezuslovno pouzdanje u Stvoritelja. On je rekao: „K tebi, Jehova, podižem dušu svoju. Bože moj, u tebe se uzdam“ (Ps. 25:1, 2). Šta je pomoglo Davidu da izgradi tako jaku veru u svog nebeskog Oca?

5, 6. Šta na osnovu Davidovih molitvi možemo zaključiti o njegovom prijateljstvu s Jehovom?

⁵ Mnogi ljudi se mole Bogu samo kad su u velikim problemima. Kako bi se ti osećao ako bi ti se neko obraćao samo kada mu treba novac ili neka usluga? Verovatno bi posle nekog vremena doveo u pitanje njegove motive. Ali David se nije obraćao Jehovi samo kad mu je trebala neka pomoć. U njegovim molitvama se vidi da je voleo Jehovu i da se uzdao u njega i u dobru i u zlu (Ps. 40:8).

⁶ Zapazimo kakvim je rečima David iskazao čast i zahvalnost Jehovi. On je rekao: „O Jehova, Gospode naš, kako je slavno ime tvoje po svoj zemlji, o veličanstvu tvome govori se nad nebesima!“ (Ps. 8:1). Možeš li na osnovu ovih reči osetiti koliko je David imao blizak odnos sa svojim nebeskim Ocem? Toliko je bio impresioniran Jehovinim veličanstvom i njegovom slavom da ga je uzvisivao „po ceo dan“ (Ps. 35:28).

7. Kako nam redovna molitva Jehovi pomaže?

⁷ Da bismo stekli pouzdanje u Jehovu, i mi se poput Davida moramo redovno moliti. U Bibliji piše: „Približite se Bogu, i on će se približiti vama“ (Jak. 4:8). Molitva nas približava Jehovi i to je veoma važan način na koji dobijamo sveti duh. (Pročitati 1. Jovanovu 3:22.)

8. Zašto u molitvi ne treba da uvek koristimo iste reči?

⁸ Da li u molitvi uvek koristiš iste reči ili izraze? Ako je tako, pre nego što počneš da se moliš, razmisli na trenutak o tome šta želiš da kažeš Jehovi. Da li bi se tvom prijatelju ili nekom članu porodice svidelo kad bi mu stalno govorio jedno te isto? Možda više ne bi želeo da te sluša. Naravno, Jehova nikada ne odbacuje iskrene molitve svojih vernih slugu. Ali sigurno ne bi bilo u redu da mu se samo rutinski molimo.

9, 10. (a) Šta možemo uključiti u svoje molitve? (b) Šta će nam pomoći da obogatimo svoje molitve?

⁹ Očigledno je da se ne možemo približiti Jehovi ukoliko u molitvi spominjemo samo neke uopštene stvari. Ali ako Jehovi iznosimo svoje najdublje misli i osećanja, bićemo bliži s njim i više ćemo se uzdati u njega. Šta bi onda trebalo da uključimo u svoje molitve? Božja Reč daje odgovor na to pitanje kada kaže: „U svemu molitvom i usrdnim moljenjem sa zahvaljivanjem iznesite svoje molbe Bogu“ (Fil. 4:6). U suštini, u naše molitve možemo uključiti sve što utiče na naš odnos s Jehovom ili na naš život.

¹⁰ Mnogo toga možemo naučiti na osnovu molitvi muškaraca i žena koji su verno služili Jehovi i čije su molitve zabeležene  u Bibliji (1. Sam. 1:10, 11; Dela 4:24-31). U Psalmima ima pregršt dirljivih molitvi i pesama upućenih Jehovi. U njima možemo naći sve moguće emocije, od duboke tuge i žalosti do neizmerne radosti. Analiziranje tih molitvi može nam pomoći da obogatimo svoje molitve.

11. Zašto treba da duboko razmišljamo o Jehovinim savetima i opomenama?

¹¹ Kralj David je rekao: „Opomena je Jehovina pouzdana, daje mudrost neiskusnome“ (Ps. 19:7). Dakle, čak i ako smo neiskusni možemo steći mudrost tako što ćemo slušati Božje zapovesti. Međutim, ako želimo da ostanemo verni Jehovi u svim situacijama u životu, moramo duboko razmišljati o biblijskim savetima. Na primer, razmišljanje o biblijskim načelima može nam pomoći da ostanemo besprekorni kada smo u iskušenju da na poslu ili u školi uradimo nešto loše. To će nam pomoći i kada treba da poštujemo Božji zakon o krvi ili neutralnosti, kao i u situacijama kada je reč o našoj odeći i izgledu. Razmišljanje o Jehovinim savetima i opomenama pomoći će nam da se pripremimo za takve situacije. Zatim u srcu treba da rešimo šta ćemo učiniti ako se nađemo u takvoj situaciji. Takvo razmišljanje i priprema mogu nas poštedeti mnogih problema (Posl. 15:28).

12. O čemu treba da razmišljamo ako želimo da se držimo Božjih opomena?

¹² Dok iščekujemo da se Božja obećanja ispune, da li se po našem načinu života vidi da smo u duhovnom pogledu budni? Na primer, da li zaista verujemo da će Vavilon Veliki uskoro biti uništen? Da li su nam budući blagoslovi, kao što je večni život na rajskoj zemlji, i sada realni kao što su to bili kada smo prvi put čuli za njih? Da li smo i dalje revni u službi ili dajemo prednost svojim željama? Da li razmišljamo o uskrsenju, posvećenju Jehovinog imena i opravdanju njegove vrhovne vlasti? Da li nam je sve to i dalje važno? Duboko razmišljanje o ovim pitanjima pomoći će nam da poput psalmiste na Božje opomene gledamo kao na trajno nasledstvo (Ps. 119:111).

13. Zašto je prvim hrišćanima bilo teško da razumeju neke stvari? Navedi primer.

¹³ U Bibliji ima nekih stvari koje još uvek ne možemo u potpunosti razumeti zato što Jehova smatra da još nije vreme za to. Isus je više puta rekao svojim apostolima da će mnogo toga pretrpeti i da će biti ubijen. (Pročitati Mateja 12:40; 16:21.) Ali apostoli su razumeli šta to znači tek nakon njegove smrti i uskrsenja kada se u ljudskom telu pojavio mnogim učenicima i kada im je „otvorio um da razumeju Pisma“ (Luka 24:44-46; Dela 1:3). Slično tome, Hristovi učenici nisu razumeli da će Božje Kraljevstvo biti uspostavljeno na nebesima sve dok na njih nije bio izliven sveti duh na Pedesetnicu 33. n. e. (Dela 1:6-8).

14. Kakav su nam primer ostavila braća s početka 20. veka?

¹⁴ Nešto slično se dogodilo i početkom 20. veka kada se nisu ispunila očekivanja mnogih pravih hrišćana što se tiče ’poslednjih dana‘ (2. Tim. 3:1). Na primer, neki su mislili da će 1914. godine biti uzeti na nebo. Međutim, oni su nastavili da marljivo proučavaju Sveto pismo i shvatili su da najpre treba da se propoveda po celom svetu (Mar. 13:10).  Zato je na međunarodnom kongresu koji je 1922. godine održan u Sidar Pointu, u SAD, brat Džozef Raterford, koji je tada imao velike odgovornosti u Božjoj organizaciji, rekao: „Gledajte, Kralj vlada! Vi ste njegovi zastupnici. Zato objavljujte, objavljujte, objavljujte vest o Kralju i njegovom kraljevstvu.“ Od tada je propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu postalo zaštitni znak Jehovinih slugu (Mat. 4:23; 24:14).

15. Zašto je dobro da razmišljamo o tome šta je Jehova učinio za svoj narod?

¹⁵ Dobro je da razmišljamo o tome kako je Jehova ispunio obećanja koja je dao svom narodu, i u prošlosti i u savremeno doba. To jača naše pouzdanje u to da će Jehova ispuniti i svoja obećanja što se tiče budućnosti. Razmišljanje o tome uliva nam snagu i pomaže nam da radosno očekujemo njihovo ispunjenje.

16. Koje blagoslove imamo kada smo revni u službi?

¹⁶ Naš Bog Jehova stalno radi. „O Jah, ko je silan kao ti?“, upitao je psalmista. Zatim je rekao: „Jaka je ruka tvoja, desnica je tvoja uzdignuta“ (Ps. 89:8, 13). Budući da je takav, Jehova ceni i blagosilja naš trud u svetoj službi. On vidi kako njegove sluge, muškarci i žene, stari i mladi, nisu besposlene i ne jedu „hleb lenjosti“ (Posl. 31:27). Po uzoru na našeg Stvoritelja, i mi smo zaokupljeni teokratskim aktivnostima. Jehova je zadovoljan kada mu služimo celim srcem, a to i nama donosi radost i zadovoljstvo. (Pročitati Psalam 62:12.)

17, 18. Kako jačamo svoje pouzdanje u Jehovu kada sledimo njegova uputstva? Navedi primer.

 ¹⁷ Kako nam to što postupamo po veri pomaže da gradimo pouzdanje u Jehovu? Pogledajmo šta se Izraelcima dogodilo pred ulazak u Obećanu zemlju. Jehova je rekao sveštenicima koji su nosili kovčeg saveza da zakorače u reku Jordan. Međutim, kad se narod približio reci, video je da je nabujala od prolećnih kiša. Šta će Izraelci uraditi? Da li će se ulogoriti na obali reke i nekoliko nedelja, pa čak i duže čekati da nivo vode opadne? Ne, oni su se uzdali u Jehovu i uradili onako kako je rekao. Kakav je bio rezultat? Biblija kaže: „Čim su sveštenici koji su nosili kovčeg došli do Jordana i zagazili u vodu na obali [...] voda koja je tekla odozgo zaustavila se [...] Sveštenici koji su nosili kovčeg Jehovinog saveza stajali su mirno na suvom tlu usred Jordana dok je ceo Izrael išao po suvom“ (Is. Nav. 3:12-17). Izraelci su sigurno bili zadivljeni kada su videli kako se ta nabujala reka zaustavlja! Oni su postupali po Jehovinim uputstvima i zato je ono što se dogodilo ojačalo njihovu veru.

¹⁸ Jehova danas ne čini takva čuda za svoj narod. Ali on nas blagosilja kada iskazujemo veru u njega i kada postupamo po njegovim savetima. Njegov sveti duh nam daje snagu i hrabrost da širom sveta propovedamo dobru vest o Božjem Kraljevstvu. A Jehovin najveći Svedok, uskrsnuli Hrist Isus, obećao je svojim učenicima da će ih podržavati u tom važnom delu kada je rekao: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda [...] I ja sam s vama u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Mat. 28:19, 20). Mnogi Jehovini svedoci koji su po prirodi stidljivi mogu lično potvrditi da im Božji sveti duh daje hrabrost da u službi propovedanja razgovaraju sa nepoznatim osobama. (Pročitati Psalam 119:46 i 2. Korinćanima 4:7.)

19. U šta možemo biti sigurni u kakvim god okolnostima da se nalazimo?

¹⁹ Neka braća i sestre zbog lošeg zdravlja ili poodmaklih godina ne mogu u službi učiniti onoliko koliko bi hteli. Ali možemo biti sigurni da „Otac milosrđa i Bog svake utehe“ zna u kakvoj se situaciji nalazi svaki njegov sluga (2. Kor. 1:3). On ceni sve što činimo u svetoj službi. Ne smemo zaboraviti da naše spasenje prvenstveno zavisi od naše vere u Hristovu otkupnu žrtvu (Jevr. 10:39).

20, 21. Kako možemo pokazati pouzdanje u Jehovu?

²⁰ Dok služimo Jehovi mi trošimo naše vreme, snagu i sredstva koliko god to možemo. Iskreno želimo da damo sve od sebe dok ’propovedamo dobru vest‘ (2. Tim. 4:5). Činjenica je da smo srećni kada drugima pomažemo da „dobro upoznaju istinu“ (1. Tim. 2:4). Mi smo u duhovnom smislu bogati jer slavimo i hvalimo Jehovu (Posl. 10:22). A to nam pomaže da steknemo potpuno pouzdanje u našeg Stvoritelja (Rimlj. 8:35-39).

²¹ Kao što smo videli, pouzdanje u Jehovu nije nešto što dolazi samo po sebi. Zato dajmo sve od sebe da se u molitvi oslanjamo na Jehovu. Duboko razmišljajmo o tome kako je Jehova ispunjavao svoja obećanja u prošlosti i kako će to učiniti u budućnosti. Gradimo poverenje u Jehovu dok mu služimo. Ne zaboravimo da Jehovine opomene večno traju. Ako obraćamo pažnju na njih, i mi ćemo moći da živimo večno.