1. O kom skupu Božjeg naroda ćemo govoriti i o čemu bismo mogli razmišljati?

„USTANITE, blagosiljajte Jehovu, svog Boga, oduvek i zauvek.“ Leviti su ovim upečatljivim rečima pozvali Božji narod da se okupi i uputi molitvu Jehovi. To je jedna od najdužih molitvi zabeleženih u Bibliji (Nem. 9:4, 5). Bilo je to u Jerusalimu, 24. dana sedmog jevrejskog meseca, tišrija (septembar/oktobar), 455. godine pre n. e. Dok budemo govorili o događajima koji su prethodili ovom posebnom danu, razmislimo o sledećim pitanjima: ’Kako je ono što su Leviti redovno radili doprinelo tome da taj skup bude nešto zaista posebno? Koje još pouke možemo izvući iz ove smisaone i promišljene molitve?‘ (Ps. 141:2).

2. Kakav su nam primer ostavili Izraelci kada su se okupili nakon obnove jerusalimskih zidina?

² Mesec dana pre ovog događaja Judejci su završili obnovu jerusalimskih zidina (Nem. 6:15). Božji narod je završio taj posao za samo 52 dana, a zatim su posvetili pažnju svojim duhovnim potrebama. Zato su se prvog dana narednog meseca, to jest tišrija, okupili na trgu da bi slušali Jezdru i druge Levite kako čitaju i objašnjavaju Božji zakon. Čitave porodice, uključujući i decu, stajale su i slušale „od svanuća do podneva“. Kakav divan primer za nas. Iako se naši sastanci možda održavaju u lepim i prijatnim Dvoranama Kraljevstva, možda nam za vreme programa misli lutaju ili razmišljamo o manje važnim stvarima. Ako je tako, razmislimo ponovo o primeru tih Izraelaca iz starog doba. Oni ne samo što su slušali ono što su im Jezdra i Leviti čitali, već su uzeli te reči k srcu i plakali  jer su shvatili da su kao narod zanemarili Božji zakon (Nem. 8:1-9).

3. Koju su zapovest Izraelci poslušali?

³ Ali to nije bila prilika da pred svima priznaju svoje grehe. Pošto je bio praznik, Jehova je želeo da budu radosni (Br. 29:1; Zato je Nemija rekao narodu: „Idite, jedite sočna jela i pijte slatko piće i šaljite hranu onima za koje ništa nije pripremljeno, jer je ovaj dan svet našem Gospodu. Ne budite žalosni, jer je radost Jehovina vaša tvrđava.“ Narod je poslušao i to je bio dan velike radosti (Nem. 8:10-12).

4. (a) Šta su uradili poglavari porodica i šta su ustanovili? (b) Šta su Leviti radili svih dana tog praznika?

⁴ Poglavari porodica su se već narednog dana okupili da bi proučavali Božji zakon i videli kako ga se mogu držati. Našli su da je u Zakonu zapisano da od 15. do 22. tišrija treba da slave Praznik senica koji se završavao svečanim zborom i odmah su počeli sa pripremama. Bila je to najuspešnija proslava Praznika senica još od vremena Isusa Navina i u narodu je vladalo veliko veselje. „Od prvog do poslednjeg dana“ tog praznika, Leviti su naglas čitali narodu Božji zakon (Nem. 8:13-18).

5. Šta su Izraelci uradili pre nego što su se Leviti pomolili Jehovi?

⁵ Dva dana posle praznika došlo je vreme da Izraelci javno priznaju Jehovi da se nisu držali njegovog Zakona. To nije bio dan za praznovanje. Božji narod je postio odeven u kostret kao znak žalosti. Leviti su od jutarnjih sati ponovo čitali narodu Božji zakon. To je trajalo otprilike tri sata. Popodne su „priznavali grehe i klanjali se Jehovi, svom Bogu“. A zatim su se Leviti pomolili za ceo narod (Nem. 9:1-4;

6. Šta je pomoglo Levitima da Jehovi upute smisaonu i promišljenu molitvu i koju pouku mi iz toga možemo izvući?

⁶ Leviti su redovno čitali Božji zakon, što im je sigurno pomoglo da ovom prilikom upute Jehovi smisaonu i promišljenu molitvu. U prvom delu molitve su spomenuli Jehovina dela i osobine. U drugom delu su naveli mnogobrojne grehe izraelskog naroda i otvoreno su rekli da narod nije bio vredan Jehovinog velikog milosrđa (Nem. 9:19, 27, 28, 31). I naše molitve mogu biti smisaone i promišljene ako svakog dana čitamo Božju Reč i duboko razmišljamo o njoj, jer tako dozvoljavamo Jehovi da nam govori pre nego što se mi njemu obratimo (Ps. 1:1, 2).

7. Koju su molbu Leviti uputili Jehovi i šta iz toga učimo?

 ⁷ U ovoj molitvi se nalazi samo jedna jednostavna molba. Ona je zapisana u 32. stihu u kome se kaže: „A sada, Bože naš, Bože veliki i moćni, ti koji ulivaš strah, koji se držiš saveza i pokazuješ milost, neka ne bude neznatna pred tvojim licem sva ova nevolja koja je snašla nas, naše kraljeve, naše knezove, naše sveštenike, naše proroke, naše praočeve i ceo tvoj narod od vremena asirskih kraljeva pa do danas.“ Ovaj dobar primer pokazuje da u našim molitvama najpre treba da hvalimo Jehovu i da mu se zahvaljujemo, pa tek nakon toga da ga za nešto molimo.

8, 9. (a) Na osnovu kojih reči se može videti da su Leviti zaista bili ponizni? (b) Koje su dve nebeske vojske Leviti po svemu sudeći spomenuli?

⁸ Iako su se Leviti u toj molitvi izrazili zaista lepim rečima, oni su bili ponizni i smatrali su da Jehova zaslužuje još veću hvalu. Zato su na početku molitve rekli: „Neka je blagoslovljeno tvoje slavno ime koje je uzvišeno iznad svakog blagoslova i svake hvale“ (Nem. 9:5).

⁹ U molitvi se dalje kaže: „Ti si jedini, Jehova. Ti si stvorio nebesa, nebo nad nebesima, i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i ti sve to održavaš u životu i vojska nebeska klanja ti se“ (Nem. 9:6). Jehova Bog je stvorio čitav svemir sa bezbrojnim galaksijama. Ništa manje veličanstvena nije ni naša planeta sa zaista neverovatnom sposobnošću da podržava raznoliki živi svet koji se razmnožava po svojim vrstama. Svedoci toga su bili i Božji sveti anđeli, opisani kao „nebeska vojska“ (1. Kralj. 22:19; Jov 38:4, 7). Ti anđeli ponizno izvršavaju Božju volju služeći nesavršenim ljudima „koji će naslediti spasenje“ (Jevr. 1:14). I mi danas služimo Jehovi ujedinjeno poput dobro uvežbane vojske, a izuzetno lep primer anđela treba da nam pomogne da to i dalje ponizno činimo (1. Kor. 14:33, 40).

10. Šta učimo o Jehovi na osnovu toga kako je postupao sa Avrahamom?

¹⁰ Leviti su zatim spomenuli šta je Jehova učinio za Avrama. Kada je Avram imao 99 godina, Jehova mu je rekao da će mu promeniti ime u Avraham, što znači „otac mnoštva“, iako od svoje žene Saraje nije imao nijedno dete (Post. 17:1-6, 15, 16). Bog mu je još obećao da će njegovo potomstvo naslediti hanansku zemlju. Ljudi često  zaborave šta su obećali, ali Jehova to nikada ne radi. Leviti su u molitvi rekli o Jehovi: „Ti si Jehova istiniti Bog, koji si izabrao Avrama i izveo ga iz Ura Haldejskog i dao mu ime Avraham. I video si da je njegovo srce verno pred tobom, i zato si s njim sklopio savez da ćeš mu dati zemlju Hananaca [...] da ćeš je dati njegovom potomstvu. I ispunio si svoje reči, jer si pravedan“ (Nem. 9:7, 8). Budimo i mi poput našeg pravednog Boga i trudimo se da uvek održimo svoja obećanja (Mat. 5:37).

11, 12. Šta znači ime Jehova i kako je Bog dokazao da s punim pravom nosi to ime?

¹¹ Ime Jehova znači „On prouzrokuje da postane“. Ono prikazuje Jehovu kao onoga ko neprestano radi na ispunjavanju svojih obećanja. To je posebno došlo do izražaja kada su Avrahamovi potomci bili robovi u Egiptu. Jehova je obećao da će ih osloboditi i odvesti u Obećanu zemlju. Činilo se da je to prosto nemoguće. Međutim, Jehova je prouzrokovavši niz događaja ispunio svoje obećanje i dokazao da s punim pravom nosi to jedinstveno i uzvišeno ime.

¹² Leviti su u svojoj molitvi rekli o Jehovi sledeće: „Video si nevolju naših očeva u Egiptu i čuo si njihovu viku kod Crvenog mora. I učinio si znakove i čuda nad faraonom i nad svim njegovim slugama i nad celim narodom njegove zemlje, jer si znao da su drsko postupali s njima. I stekao si sebi ime kakvo danas imaš. Pred njima si razdvojio more, tako da su prešli posred mora po suvom, a one koji su ih gonili bacio si u dubine kao kamen u silne vode.“ Zatim se u molitvi kaže šta je još Jehova učinio za svoj narod: „Ti si pokorio pred njima stanovnike te zemlje, Hanance [...] Osvojili su utvrđene gradove i plodnu zemlju, i zauzeli su kuće pune svakog dobra, iskopane bunare, vinograde, maslinjake i mnoge voćke, i jeli su, nasitili se, ugojili se i uživali u tvojoj velikoj dobroti“ (Nem. 9:9-11, 24, 25).

13. Kako se Jehova postarao za duhovne potrebe Izraelaca, ali kako su oni kasnije reagovali?

¹³ Jehova je još mnogo toga učinio da bi ispunio svoja obećanja. Na primer, Jehova se pobrinuo za duhovne potrebe Izraelaca ubrzo nakon što su izašli iz Egipta. Leviti su u molitvi rekli da je Jehova ’sišao na goru Sinaj i s neba govorio s njima, i dao im pravedne naredbe i zakon istine, dobre propise i zapovesti‘ (Nem. 9:13). Jehova je želeo da pouči svoj narod da bi kad uđu u Obećanu zemlju dostojno nosili njegovo sveto ime, ali oni su vrlo brzo zaboravili šta je on sve učinio za njih. (Pročitati Nemiju 9:16-18.)

14, 15. (a) Kako je Jehova bio milosrdan prema svom narodu? (b) Šta učimo iz načina na koji se Jehova ophodio prema Izraelcima?

¹⁴ U ovoj molitvi Leviti spominju dva konkretna greha koja su Izraelci počinili ubrzo nakon što su obećali da će se držati Božjeg zakona koji su dobili na gori Sinaj. Zbog toga su zaslužili da ih Jehova ostavi u pustinji da umru. Ali molitva sadrži sledeće reči hvale upućene Jehovi: „Ti ih u svom velikom milosrđu nisi ostavio u pustinji [...] Četrdeset godina hranio si ih [...] Ništa im nije nedostajalo. Odeća im se nije pohabala i noge im  nisu oticale“ (Nem. 9:19, 21). Jehova i nama danas obezbeđuje sve što nam je potrebno da bismo mu verno služili. Nikada nemojmo izgubiti veru u Jehovu i postati neposlušni poput hiljada Izraelaca koji su zbog toga umrli u pustinji. Sve to je ’napisano za upozorenje nama, koji živimo na kraju ovog poretka‘ (1. Kor. 10:1-11).

¹⁵ Nažalost, Izraelci koji su ušli u Obećanu zemlju nisu ostali verni Jehovi. Počeli su da obožavaju hananske bogove, što je značilo da su postali nemoralni i čak prinosili svoju decu na žrtvu. Zato je Jehova dozvolio okolnim narodima da ih tlače. Kada su se kajali za svoje grehe, Jehova im je milosrdno opraštao i izbavljao ih od neprijatelja. To se dešavalo „mnogo puta“. (Pročitati Nemiju 9:26-28, 31.) Leviti su otvoreno rekli: „Ti si mnogo godina bio strpljiv s njima, opominjao si ih svojim duhom preko svojih proroka, ali oni nisu slušali. Na kraju si ih predao u ruke drugim narodima“ (Nem. 9:30).

16, 17. (a) Šta se dogodilo kada su Izraelci posle izgnanstva postali neposlušni Jehovi? (b) Šta su Izraelci priznali i šta su obećali?

¹⁶ Čak i kada su se vratili iz izgnanstva, ponovo su bili neposlušni Jehovi. Do čega je to dovelo? Leviti su rekli sledeće: „Evo, mi smo danas robovi! U zemlji koju si dao našim praočevima da jedu njene plodove i njena dobra, evo, mi smo robovi u njoj, a njen obilan rod ide kraljevima koje si postavio nad nama zbog naših greha [...] a mi smo u velikoj nevolji“ (Nem. 9:36, 37).

¹⁷ Da li su Leviti makar jednom rečju nagovestili da je Jehova bio nepravedan kada je dozvolio da ih sve to snađe? Naravno da nisu! Oni su rekli: „Ti si pravedan u svemu što nas je snašlo, jer ti si postupao verno, a mi smo činili zlo“ (Nem. 9:33). Ova molitva u kojoj nema ni trunke sebičnosti zaključena je svečanim obećanjem da će se narod ubuduće držati Božjeg zakona. (Pročitati Nemiju 9:38; 10:29.) To obećanje je bilo zapisano, a knezovi, Leviti i sveštenici, kojih je ukupno bilo 84, stavili su svoj pečat na taj dokument (Nem. 10:1-27).

18, 19. (a) Šta treba da radimo da bismo ušli u Božji novi svet? (b) Za šta i dalje treba da se molimo i zašto?

¹⁸ Da bismo bili osobe kakve Jehova želi u svom pravednom novom svetu, i nama su potrebni njegovi saveti i opomene. Apostol Pavle je postavio sledeće pitanje: „Kog sina otac ne ukorava?“ (Jevr. 12:7). Koliko smo spremni da nas Jehova oblikuje videće se po tome da li prihvatamo njegove savete i da li nastavljamo da mu verno služimo. A ukoliko počinimo neki ozbiljan greh, možemo biti sigurni da će nam Jehova oprostiti ako se istinski pokajemo i ponizno prihvatimo opomene.

¹⁹ Jehova će u bliskoj budućnosti učiniti nešto čime će još više proslaviti svoje ime nego kad je izbavio Izraelce iz Egipta (Jezek. 38:23). I kao što su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, tako će i svi pravi hrišćani koji ostanu verni Jehovi ući u Božji pravedni novi svet (2. Petr. 3:13). Zato nemojmo prestati da se molimo za to da se Božje slavno ime posveti. U sledećem članku ćemo govoriti o još jednoj molitvi koja nam može pomoći da činimo ono što je potrebno da bismo imali Božji blagoslov sada i u svu večnost.