1, 2. (a) Zašto je važno da ’ne zanemarujemo molitvu‘? (b) Koja pitanja bi bilo dobro da postavimo sebi?

JEDAN čovek koji je radio u noćnoj smeni kaže da je najteže ostati budan pred zoru. Verovatno bi se s njim složili i drugi koji su iz nekog razloga morali probdeti celu noć. Današnje Božje sluge se bore sa sličnim izazovom. Budući da se nalazimo na samom kraju Sataninog zlog sveta moramo se boriti da ostanemo budni (Rimlj. 13:12). Bilo bi vrlo opasno da zaspimo u poslednjim časovima ovog zlog sveta. Zato je veoma važno da budemo ’razboriti‘ i da poslušamo biblijski savet da ne ’zanemarujemo molitvu‘ (1. Petr. 4:7).

² S obzirom na to gde se nalazimo u struji vremena, bilo bi dobro da razmislimo o sledećem: ’Da li mi se dešava da zanemarujem molitvu? Da li se molim svakim oblikom molitve i da li to činim redovno? Da li imam običaj da se molim za druge ili se najčešće molim za sebe i svoje potrebe? I na kraju, koliko je molitva važna za moje spasenje?‘

3. Koji su neki oblici molitve?

³ U svojoj poslanici Efešanima, apostol Pavle je rekao da treba da se molimo „svakim oblikom molitve“ (Ef. 6:18). Možda se često molimo Jehovi za svoje potrebe, kao i da nam pomogne u rešavanju naših problema. Jehova rado sluša takve molitve (Ps. 65:2). Međutim, ne treba da zapostavimo ni druge oblike, to jest vrste molitve, kao što su hvale upućene Jehovi, zahvaljivanje i usrdne molitve.

4. Zašto treba da često hvalimo Jehovu u svojim molitvama?

⁴ Imamo mnogo razloga da u svojim molitvama hvalimo Jehovu. Primera radi, kada razmišljamo o ’njegovim velikim delima i njegovom ogromnom veličanstvu‘, bićemo  motivisani da ga hvalimo. (Pročitati Psalam 150:1-6.) U 150. psalmu, koji ima samo šest stihova, 13 puta smo podstaknuti da hvalimo Jehovu. Pisac jednog drugog psalma je s dubokim poštovanjem napisao: „Sedam puta na dan hvalim te, zbog pravednih zakona tvojih“ (Ps. 119:164). Jehova sigurno zaslužuje da ga hvalimo. Zar onda ne bi trebalo da ga hvalimo u svojim molitvama „sedam puta na dan“, to jest vrlo često?

5. Zašto možemo reći da zahvaljivanje Jehovi u molitvi predstavlja zaštitu za nas?

⁵ Zahvaljivanje je važan oblik molitve. Apostol Pavle je napisao hrišćanima u Filipima: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem sa zahvaljivanjem iznesite svoje molbe Bogu“ (Fil. 4:6). Izražavanje iskrene zahvalnosti Jehovi u molitvi za nas predstavlja zaštitu. To je posebno očigledno u ovim poslednjim danima kada su ljudi „nezahvalni“ (2. Tim. 3:1, 2). Ovaj svet zaista prožima duh nezahvalnosti. Ako smo neoprezni, takav duh nas lako može zaraziti. Kada izražavamo zahvalnost Bogu u molitvi, usredsređujemo se na ono što je pozitivno u našem životu. Takve molitve nam takođe pomažu da ne ’prigovaramo i ne žalimo se na svoje životne okolnosti‘ (Jud. 16). Poglavar porodice će podstaći svoju ženu i decu da budu zahvalne osobe ako u zajedničkim molitvama s njima izražava svoju zahvalnost Jehovi.

6, 7. Šta je usrdna molitva i u kojim situacijama bismo mogli upućivati takve molitve?

⁶ U usrdnim molitvama preklinjemo Jehovu za nešto izražavajući svoja najdublja osećanja. U kojim situacijama bismo se mogli usrdno moliti? To bi svakako bilo onda kada smo progonjeni ili kada nam je zbog neke bolesti ugrožen život. Jasno je da ćemo tada usrdno moliti Boga za pomoć. Ali da li su to jedine prilike kada se usrdno molimo Jehovi?

⁷ Da bismo dobili odgovor na to pitanje, pogledajmo šta je Isus u svojoj uzornoj molitvi rekao o Božjem imenu, njegovom Kraljevstvu i njegovoj volji. (Pročitati Mateja 6:9, 10.) Ovaj svet je ogrezao u zlu, a ljudske vladavine ne uspevaju da zadovolje čak ni osnovne potrebe svojih građana. Prema tome, sasvim sigurno je na mestu da se molimo za to da se ime našeg nebeskog Oca posveti i da dođe njegovo Kraljevstvo, koje će nas osloboditi Satanine vlasti. Ovo je takođe vreme da se usrdno molimo za to da se Jehovina volja vrši na zemlji baš kao što se vrši i na nebu. Zato nemojmo zanemarivati molitvu već redovno hvalimo Jehovu, zahvaljujmo mu se i usrdno ga molimo.

8, 9. Zašto ne treba da osuđujemo Petra i druge apostole koji su zaspali u getsimanskom vrtu?

⁸ Apostol Petar je podstakao hrišćane da ’ne zanemaruju molitvu‘, premda je upravo on to uradio barem u jednoj prilici. On je bio jedan od učenika koji su zaspali dok se Isus molio u getsimanskom vrtu. Čak i kad im je Isus rekao: „Bdite i molite se“, oni to nisu uradili. (Pročitati Mateja 26:40-45.)

⁹ Najlakše bi bilo osuditi Petra i druge apostole što su zaspali. Međutim, dobro je da uzmemo u obzir da su imali naporan dan i da su sigurno bili veoma umorni. Pripremili su sve što je trebalo za Pashu i proslavili je to veče. Zatim je Isus uveo Gospodovu večeru i tako im pokazao kako da ubuduće  obeležavaju spomen na njegovu smrt (1. Kor. 11:23-25). Kad su otpevali hvalospeve, pešice su krenuli uskim ulicama Jerusalima i izašli na Maslinsku goru (Mat. 26:30, 36). Kad su stigli verovatno je ponoć već davno prošla. Da smo mi bili te noći u getsimanskom vrtu, možda bismo i mi zaspali. Isus nije zamerio umornim apostolima, nego je saosećajno rekao: „Duh je [...] srčan, ali je telo slabo.“

10, 11. (a) Šta je Petar naučio iz onoga što mu se desilo u getsimanskom vrtu? (b) Koju pouku ti možeš izvući iz onoga što se desilo Petru?

¹⁰ Petar je iz ovog svog propusta izvukao važnu pouku koju sigurno nikada nije zaboravio. Isus je ranije rekao svojim apostolima: „Svi ćete se vi ove noći pokolebati u veri zbog onoga što će mi se dogoditi.“ Petar je tada samouvereno izjavio: „Ako se i svi drugi pokolebaju u veri zbog onoga što će ti se dogoditi, ja se nikada neću pokolebati!“ Isus mu je na to rekao da će ga se upravo on tri puta odreći. Međutim, Petar je nepokolebljivo tvrdio: „Čak i ako bih morao da umrem s tobom, neću te se odreći“ (Mat. 26:31-35). Pa ipak, Petar se na kraju pokolebao u veri, baš kao što je Isus i rekao. Kada je shvatio šta je uradio, Petar je „gorko plakao“ (Luka 22:60-62).

¹¹ Petar je sigurno naučio nešto iz tog iskustva i savladao svoju sklonost da bude previše samouveren. U tome mu je po svemu sudeći pomogla molitva. Vredno je pomenuti da je upravo on savetovao hrišćane da ’ne zanemaruju molitvu‘. Da li primenjujemo taj savet koji je zapisan pod vođstvom Božjeg duha? Da li pokazujemo da u potpunosti zavisimo od Jehove time što se često molimo? (Ps. 85:8). Dobro je da imamo na umu sledeće upozorenje apostola Pavla: „Ko misli da stoji, neka pazi da ne padne“ (1. Kor. 10:12).

12. Zašto je Nemija dobar primer za nas?

¹² Sada ćemo razmotriti primer Nemije, koji je služio kao peharnik na dvoru persijskog kralja Artakserksa u petom veku pre n. e. Od njega možemo naučiti šta znači usrdno se moliti Jehovi. On je danima „postio i molio se Bogu nebeskom“ zbog teškog stanja u kom su bili Judejci u Jerusalimu (Nem. 1:4). Kada ga je kralj pitao zašto mu je lice tužno i kako može da  mu pomogne, „[Nemija] se odmah pomolio Bogu nebeskom“ (Nem. 2:2-4). Šta se zatim desilo? Jehova je uslišio njegovu molitvu na taj način što je uticao na razvoj događaja tako da to bude na korist njegovom narodu (Nem. 2:5, 6). To je sigurno ojačalo Nemijinu veru.

13, 14. Šta treba da radimo da bi naša vera ostala jaka i da bismo se oduprli Sataninim pokušajima da nas obeshrabri?

¹³ Ako se poput Nemije redovno molimo, naša vera će ostati jaka. Satana nema milosti i obično nas napada kad smo slabi. Primera radi, ukoliko se borimo s nekom bolešću ili s depresijom mogli bismo početi da mislimo da Bogu ne znači mnogo vreme koje svakog meseca provedemo u službi propovedanja. Neki od nas vode borbu sa teskobnim mislima, koje su možda posledica nekih ranijih loših iskustava. Satana bi voleo da mislimo za sebe da smo bezvredni. On obično cilja na naše emocije i tako slabi našu veru. Međutim, ako ’ne zanemarujemo molitvu‘, možemo sačuvati jaku veru. A ’velikim štitom vere moći ćemo da ugasimo sve goruće strele Zloga‘ (Ef. 6:16).

¹⁴ Ako ’ne zanemarujemo molitvu‘, bićemo spremni kada naiđu kušnje i nećemo izneveriti Jehovu. Kada smo pod pritiskom da učinimo nešto pogrešno, dobro je da se setimo Nemije i da se odmah pomolimo Bogu. Samo uz Jehovinu pomoć možemo istrajati pod kušnjama.

15. O kojim pitanjima vredi razmisliti?

¹⁵ Isus se usrdno molio za to da Petrova vera ne oslabi (Luka 22:32). Epafras, verni hrišćanin  iz prvog veka, ugledao se na Isusa. On se molio za svoju braću u Kolosima. Pavle je za njega rekao: „On se uvek bori za vas u svojim molitvama, da do kraja sačuvate zrelost i da imate čvrsta uverenja u pogledu svega što je Božja volja“ (Kol. 4:12). Bilo bi dobro da se pitamo: ’Da li se ja usrdno molim za svoju braću širom sveta? Koliko često u molitvama spominjem suvernike koji trpe posledice neke prirodne katastrofe? Kada sam se zadnji put molio za one koji imaju velike odgovornosti u Jehovinoj organizaciji? Da li sam se u skorije vreme molio za pojedince iz skupštine za koje znam da prolaze kroz težak period?‘

16. Da li je važno hoćemo li se moliti za druge? Objasni.

¹⁶ Našoj braći i sestrama stvarno mogu koristiti molitve koje upućujemo Jehovi za njih. (Pročitati 2. Korinćanima 1:11.) Jehova ne mora uslišiti neke molbe samo zato što ih upućuje veliki broj njegovih slugu. Međutim, on uzima u obzir koliko je njegovim slugama stalo do nečega i da li su oni kao grupa veoma zabrinuti zbog toga. On će uslišiti njihove molitve u skladu sa svojom voljom. Zato treba ozbiljno da gledamo na svoju odgovornost da se molimo za druge. U našim molitvama treba da se vidi iskrena ljubav i briga za braću i sestre, baš kao što se to videlo u Epafrasovim molitvama. Takve molitve će doprineti tome da budemo srećnije osobe jer „više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela 20:35).

17, 18. Zašto je važno da ’ne zanemarujemo molitvu‘?

¹⁷ Pavlovim rečima da je ’noć poodmakla i da se dan približio‘ prethodila je sledeća izjava: „Znate koje je vreme, da vam je već došao čas da se probudite, jer nam je sada spasenje bliže nego kad smo postali vernici“ (Rimlj. 13:11, 12). Obećani novi svet i naše spasenje bliži su nego što možda mislimo. Ne smemo da zaspimo u duhovnom pogledu niti da dozvolimo da nam bilo šta što nudi ovaj svet oduzme vreme koje smo odredili za to da se nasamo molimo Jehovi. ’Ne zanemarujmo molitvu‘, jer će nam to pomoći da ’naša dela budu sveta i da se po njima vidi da smo odani Bogu‘ dok iščekujemo Jehovin dan (2. Petr. 3:11, 12). Tako ćemo svojim načinom života dokazati da smo u duhovnom pogledu budni i da stvarno verujemo u to da je kraj ovog zlog sveta neminovan. Zato je važno da se ’neprestano molimo‘ (1. Sol. 5:17). Dobro je da po uzoru na Isusa odvajamo vreme za to da se nasamo molimo Jehovi. Ako budemo odvajali dovoljno vremena za molitvu Jehovi, bićemo mu sve bliži (Jak. 4:7, 8). A to će biti pravi blagoslov za nas.

¹⁸ U Bibliji stoji: „U danima dok je bio u telu, Hrist je sa silnim vapajima i suzama upućivao usrdne molitve i molbe onome koji ga je mogao spasti od smrti, i bio je uslišen jer je imao strah pred Bogom“ (Jevr. 5:7). Isus je upućivao Bogu usrdne molitve i molbe i tako mu ostao veran sve do samog kraja svog života na zemlji. Zato ga je Jehova uskrsnuo kao svog voljenog Sina i nagradio ga besmrtnim životom na nebu. I mi možemo ostati verni našem nebeskom Ocu bez obzira na to kakve se kušnje budu pojavile u našem životu. Štaviše, možemo dobiti večni život ako i dalje ’ne zanemarujemo molitvu‘.