1. Za šta se mnogi žrtvuju i zašto?

LJUDI se spremno žrtvuju za ono što im je važno. Na primer, roditelji ne štede vreme, novac ni snagu kada je reč o njihovoj deci. Mladi sportisti koji imaju cilj da predstavljaju svoju zemlju na olimpijadi svakog dana po nekoliko sati posvećuju vežbama i rigoroznim treninzima dok u isto vreme njihovi vršnjaci uživaju u razonodi. Isus se takođe žrtvovao za ono što mu je bilo važno. On se odrekao mnogo toga u materijalnom pogledu i nije imao svoju decu. Hteo je da se što više usredsredi na propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu (Mat. 4:17; Luka 9:58). Njegovi sledbenici su se poput njega odrekli mnogo čega da bi podupirali Božje Kraljevstvo. Najvažnije im je bilo da propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu napreduje i mnogo su se žrtvovali da bi što više učestvovali u tom delu (Mat. 4:18-22; 19:27). S obzirom na to, dobro je da se pitamo: ’Šta je meni najvažnije?‘

2. (a) Koje se žrtve očekuju od svih pravih hrišćana? (b) Kako se neki hrišćani dodatno žrtvuju u službi Jehovi?

² Od svih pravih hrišćana se očekuje da se u izvesnom smislu žrtvuju kako bi imali dobar odnos s Jehovom. Oni to rade kada izdvajaju vreme da se mole Jehovi, da čitaju Bibliju, da proučavaju u krugu porodice, da idu na sastanke i u službu propovedanja * (Is. Nav. 1:8; Mat. 28:19, 20; Jevr. 10:24, 25). Zahvaljujući tome što Jehova blagosilja naš trud, delo propovedanja napreduje i mnogi se stiču ka ’gori Jehovinog doma‘ (Is. 2:2). Da bi podupirali delo propovedanja i poučavanja, mnogi se žrtvuju i služe u Betelu, pomažu u gradnji Dvorana Kraljevstva i Kongresnih  dvorana, u organizovanju kongresa i učestvuju u pružanju humanitarne pomoći kada dođe do nekih prirodnih katastrofa. To što rade nije uslov za dobijanje večnog života, ali jeste važno za napredak dela propovedanja.

3. (a) Zašto je za nas dobro da se spremno žrtvujemo u službi Jehovi? (b) Koja pitanja ćemo razmotriti?

³ Nikada nije bilo toliko važno kao sada da se pruži podrška Božjem Kraljevstvu. Zaista je lepo videti da se mnogi spremno žrtvuju u službi Jehovi. (Pročitati Psalam 54:6.) Takva velikodušnost će nam doneti radost dok očekujemo dolazak Božjeg Kraljevstva (Pon. zak. 16:15; Dela 20:35). Pa ipak, neophodno je da svako od nas postavi sebi sledeća pitanja: ’Kako još mogu doprineti napretku dela propovedanja? Kako koristim svoje vreme, novac, snagu i sposobnosti? Kojim stvarima moram posvetiti posebnu pažnju?‘ Pogledajmo sada šta možemo naučiti na osnovu odredbi Mojsijevog zakona koje su se odnosile na dobrovoljno prinošenje žrtava. To će nam pomoći da još radosnije služimo Jehovi.

4. Zašto su Izraelci prinosili žrtve?

⁴ U drevno doba, Izraelci su morali da prinose žrtve da bi im gresi bili oprošteni i da bi imali Jehovinu naklonost. Neke žrtve su bile obavezne, a neke su se prinosile dobrovoljno (Lev. 23:37, 38). Žrtve paljenice su se mogle prineti i kao dobrovoljni prinos, to jest dar Jehovi. Posvećenje hrama u Solomonovo doba ostalo je upamćeno i po tome što je tom prilikom prinet veliki broj žrtava (2. Let. 7:4-6).

5. Kako je Jehova uzeo u obzir siromašne kada je Izraelcima dao smernice o prinošenju žrtava?

⁵ Naravno, Jehova je velikodušno uzeo u obzir to da ne mogu svi Izraelci prinositi žrtve iste vrednosti i zato je od njih očekivao da prinose žrtve u skladu sa svojim mogućnostima. Prema Jehovinom zakonu trebalo je da krv životinja bude prolivena, što je bilo ’senka budućih blagoslova‘ koji će doći preko njegovog Sina, Isusa (Jevr. 10:1-4). Međutim, Jehova nije bio krut pri postavljanju tih zahteva. Na primer, ako neki Izraelac nije mogao prineti nešto od sitne ili krupne stoke, Bog je kao žrtvu  prihvatao i grlice. Tako su čak i siromašni bili srećni što su mogli prineti nešto Jehovi na žrtvu (Lev. 1:3, 10, 14; 5:7). Premda su Izraelci prinosili žrtve različite vrednosti, postojala su dva uslova koja je morao ispuniti svako ko je dobrovoljno prinosio neku žrtvu.

6. Šta se očekivalo od onih koji su prinosili žrtve i koliko je to bilo važno?

⁶ Kao prvo, Izraelci su morali prinositi najbolje što su imali. Jehova im je rekao da njihove žrtve treba da budu bez mane kako bi ’bile prihvaćene‘ (Lev. 22:18-20). Ako bi životinja imala neku manu, Jehova je ne bi prihvatio kao žrtvu. Kao drugo, onaj ko je prinosio žrtvu morao je biti čist i neuprljan. Ako je bio nečist, morao je najpre prineti žrtvu za greh ili žrtvu za prestup da bi postao čist pred Jehovom i tek nakon toga je mogao prineti dobrovoljni prinos (Lev. 5:5, 6, 15). To je bilo veoma važno. Na primer, iako je žrtva zajedništva mogla biti dobrovoljni prinos, Jehova je rekao da treba pogubiti svakoga ko bi jeo meso od te žrtve dok je nečist (Lev. 7:20, 21). S druge strane, Izraelac koji je bio čist pred Jehovom i čija je žrtva bila bez mane, zaista je imao mnogo razloga za radost. (Pročitati 1. Letopisa 29:9.)

7, 8. (a) Kako na mnoge utiče to što se žrtvuju u službi Jehovi? (b) Čime možemo slaviti Jehovu?

⁷ Jehovi je drago što mu danas mnogi samopožrtvovano služe. Služenje našoj braći je izvor radosti. Jedan brat koji učestvuje u gradnji Dvorana Kraljevstva i u pružanju humanitarne pomoći onima koji su pogođeni nekom prirodnom katastrofom kaže da je teško naći reči kojima bi opisao koliko mu znači to što služi Jehovi i braći. On je rekao: „Kada vidim da su braća i sestre radosni i zahvalni što su dobili novu Dvoranu Kraljevstva ili što im je ukazana pomoć nakon neke prirodne katastrofe, osećam da je sav posao bio vredan truda.“

⁸ U naše doba, Jehovine sluge su uvek tražile prilike da vrše Jehovinu volju. Godine 1904, brat Čarls Rasel je napisao: „Svako od nas treba da smatra da mu je Gospod poverio da bude nastojnik svog vremena, uticaja, novca i svega drugog  što ima, i svako treba da te darove koristi najbolje što može, na slavu svom Gospodaru.“ Tačno je da nas to što se žrtvujemo za Jehovu nešto košta, ali nam ipak donosi mnogo blagoslova (2. Sam. 24:21-24). Da li možemo još bolje koristiti ono što posedujemo?

9. Šta iz Luke 10:2-4 možemo naučiti što se tiče korišćenja vremena?

⁹ Vreme. Potrebno je mnogo vremena i truda da bi se prevodila i štampala naša literatura, gradile dvorane, organizovali kongresi, pružala humanitarna pomoć i da bi se učestvovalo u mnogim drugim važnim aktivnostima. Svakog dana imamo samo 24 sata na raspolaganju. Isus je naveo načelo koje nam može pomoći da dobro iskoristimo to vreme. Kada je uputio svoje učenike da propovedaju, rekao im je da ’putem nikoga nadugačko ne pozdravljaju‘ (Luka 10:2-4). Zašto im je to rekao? Jedan biblista kaže: „Pozdravi na Istoku nisu podrazumevali kao kod nas blagi naklon ili pružanje ruke, već više zagrljaja i naklona, pa čak i klanjanje do zemlje. Za sve to je bilo potrebno mnogo vremena.“ Isus nije rekao svojim učenicima da treba da budu neljubazni prema drugima, već im je ukazao na to da nemaju mnogo vremena i da treba da ga posvete onome što je najvažnije (Ef. 5:16). Da li možemo primeniti ovo načelo tako što ćemo više vremena posvetiti služenju Jehovi?

10, 11. (a) Kako se sve koriste naši prilozi za međunarodno delo propovedanja? (b) Kako nam načelo iz 1. Korinćanima 16:1, 2 može pomoći da mudro koristimo svoja finansijska sredstva?

¹⁰ Novac. Da bi se poduprlo delo propovedanja i sve što je povezano s tim delom, potrebno je mnogo novca. Svake godine se potroši na desetine miliona dolara da bi se pokrili troškovi putujućih nadglednika, specijalnih pionira i misionara. Od 1999. godine, podignuto je više od 24 500 Dvorana Kraljevstva u zemljama sa ograničenim finansijskim sredstvima. Pa ipak, potrebno je još skoro 6 400 Dvorana Kraljevstva. Svakog meseca se štampa oko sto miliona primeraka časopisa Stražarska kula i Probudite se! Sve se to podupire našim dobrovoljnim prilozima.

¹¹ Apostol Pavle je naveo jedno načelo što se tiče dobrovoljnih priloga. (Pročitati 1. Korinćanima 16:1, 2.) Pod Božjim vođstvom, rekao je hrišćanima u Korintu da ne čekaju kraj nedelje da bi videli šta im je preostalo što mogu dati kao prilog, već da u skladu sa svojim mogućnostima na početku sedmice stave nešto novca na stranu. I danas braća i sestre u skladu sa svojim okolnostima blagovremeno izdvajaju sredstva koja mogu dati kao prilog (Luka 21:1-4; Dela 4:32-35). Jehova ceni njihovu velikodušnost.

12, 13. Šta neke može sprečavati da u većoj meri služe Jehovi, ali kako će im on pomoći?

¹² Snaga i sposobnosti. Jehova nas podržava dok nastojimo da svoju snagu i sposobnosti koristimo da podupiremo njegovo Kraljevstvo. On obećava da će nam pomagati kada smo umorni (Is. 40:29-31). Da li možda mislimo da nismo dovoljno sposobni za službu koja nam je poverena? Smatramo li da ima drugih koji su daleko sposobniji od nas? Nemojmo zaboraviti na to da Jehova može izoštriti naše sposobnosti, baš kao što je to uradio za Veseleila i Elijava (Izl. 31:1-6; videti sliku na početku članka).

¹³ Jehova nam u svojoj Reči kaže da ničemu ne dozvolimo da nas spreči da u službi dajemo sve od sebe (Posl. 3:27). Prilikom obnove  hrama, Jehova je rekao Judejcima u Jerusalimu da dobro razmisle o tome kako podupiru taj posao (Ag. 1:2-5). Oni su dozvolili da im druge stvari postanu važnije od obnove hrama. Zato je dobro da razmislimo da li su naši prioriteti u skladu s Jehovinim prioritetima. Možemo li ’razmisliti u svom srcu o svojim putevima‘ kako bismo tokom ovih poslednjih dana više učestvovali u delu propovedanja?

14, 15. (a) Na šta treba da nas podstakne velikodušnost naše siromašne braće? (b) Koji cilj treba da imamo?

¹⁴ Mnogi žive na područjima gde su teškoće i siromaštvo postali nešto svakodnevno. Naša organizacija nastoji da „pokrije“ oskudicu braće i sestara koji žive u takvim zemljama (2. Kor. 8:14). Pa ipak, čak i naša siromašna braća rado daju priloge. Jehovu raduje njihova velikodušnost (2. Kor. 9:7).

¹⁵ U jednoj veoma siromašnoj afričkoj zemlji, neka braća su rešila da novac koji zarade prodajom plodova iz jednog malog dela svoje bašte daju kao prilog za delo propovedanja. U toj istoj zemlji trebalo je sagraditi Dvoranu Kraljevstva. Braća i sestre su hteli da pomognu, ali bilo je vreme setve. Međutim, to ih nije sprečilo. Tokom dana su bili na gradilištu, a uveče su radili na svojim njivama. Kakav izvanredan primer samopožrtvovanosti! To nas verovatno podseća na hrišćane iz Makedonije, koji su uprkos ’krajnjem siromaštvu‘ preklinjali apostola Pavla da im dozvoli da učestvuju u prikupljanju pomoći za druge hrišćane (2. Kor. 8:1-4). Potrudimo se i mi da poput njih ’prinosimo dar prema blagoslovu koji nam Jehova daje‘. (Pročitati Ponovljene zakone 16:17.)

16. Šta treba da radimo da bi naše žrtve bile ugodne Jehovi?

¹⁶ Pa ipak, nešto ne smemo zaboraviti. Ono što je važilo za drevne Izraelce važi i za nas. Naime, naše žrtve moraju biti prihvatljive Jehovi. Dobro je da zadržimo na umu da nam porodica i prijateljstvo s Jehovom moraju biti prioriteti u životu. Ako bismo u duhovnom i materijalnom pogledu zanemarivali svoju porodicu zato što previše vremena i snage trošimo na druge, onda bismo Jehovi davali ono što u stvari nemamo. (Pročitati 2. Korinćanima 8:12.) Pored toga, veoma je važno da poklonimo pažnju i svojoj duhovnosti (1. Kor. 9:26, 27). Ali budimo sigurni da kada živimo po biblijskim merilima, žrtve koje prinosimo doneće nam radost i zadovoljstvo, a Jehova će na njih gledati kao na nešto što je „naročito dobrodošlo“.

17, 18. Šta se može reći o onima koji samopožrtvovano služe Jehovi i o čemu svako od nas treba da razmisli?

¹⁷ Mnoga naša braća i sestre se ’izlivaju kao žrtva levanica‘ dok marljivo podupiru sve što se čini u korist Božjeg Kraljevstva (Fil. 2:17). Veoma cenimo njihovu samopožrtvovanost. Osim toga, žene i deca onih koji imaju odgovornosti u Jehovinoj organizaciji zaista su za svaku pohvalu zato što su velikodušni i samopožrtvovani.

¹⁸ Još mnogo toga treba uraditi u delu propovedanja i poučavanja. Dobro je da svako od nas u molitvi razmisli o tome na koje načine može dati sve od sebe da podupre to delo. Budimo sigurni da ćemo već danas imati mnogo blagoslova, a da nas još veći blagoslovi očekuju u „poretku koji dolazi“ (Mar. 10:28-30).