1, 2. O čemu su možda apostoli razmišljali pre nego što je Isus poslednji put krenuo za Jerusalim?

’SADA kad su se oblaci razišli, jasno se vidi mlad mesec. Stražari u Jerusalimu su prethodne večeri sigurno videli prvi mesečev srp. Sinedrion je odmah objavio početak novog meseca, to jest nisana, a glasnici su preneli tu vest sve do ovih krajeva. Isus će sigurno krenuti za Jerusalim da bi tamo stigao pre Pashe.‘

² Možda su tako razmišljali apostoli koji su bili sa Isusom u Pereji (s druge strane Jordana) na njegovom poslednjem putovanju za Jerusalim (Mat. 19:1; 20:17, 29; Mar. 10:1, 32, 46). Pošto je bilo utvrđeno kada počinje 1. nisan, Pasha se proslavljala 13 dana kasnije, naime 14. nisana nakon zalaska sunca.

3. Zašto prave hrišćane zanima kog datuma pada Pasha?

³ Gospodova večera, to jest Spomen-svečanost, održaće se 14. aprila 2014. nakon zalaska sunca. Taj datum odgovara datumu kada su Izraelci proslavljali Pashu. To će zaista biti poseban dan za prave hrišćane i one koji cene biblijsku istinu. Zašto? Zbog sledećih reči koje su zapisane u 1. Korinćanima 11:23-25: „Isus je one noći kad je bio izdat uzeo hleb i zahvalivši Bogu, izlomio ga je i rekao: ’Ovo predstavlja moje telo koje se predaje za vas. Činite ovo meni na spomen.‘ Tako je uzeo i čašu.“

4. (a) O kojim pitanjima treba da razmislimo pre Spomen-svečanosti? (b) Kako se određuje datum Spomen-svečanosti? (Videti okvir „Spomen-svečanost 2014.“)

⁴ Jedini praznik koji po Isusovoj zapovesti njegovi sledbenici svake godine slave jeste Spomen-svečanost i zato sigurno želimo da i ove godine prisustvujemo toj svečanosti. Ali pre nego što dođe vreme za to bilo bi dobro da se pitamo: ’Kako se u mislima možemo pripremiti za Spomen-svečanost? Šta znače simboli  koji će se tada koristiti? Kako će izgledati ta proslava? Šta taj događaj znači meni lično?‘

5. Šta je Isus rekao svojim apostolima da pripreme za Pashu?

⁵ Kada je Isus rekao svojim apostolima da nađu sobu u kojoj će proslaviti Pashu, nije im rekao da posebno ukrase tu prostoriju. On je po svemu sudeći želeo da to bude čista i dovoljno prostrana soba u kojoj će biti sa svojim apostolima. (Pročitati Marka 14:12-16.) Apostoli su obezbedili sve što treba za taj obrok, uključujući i beskvasni hleb i crno vino. Nakon pashalne večere, Isus je govorio o simbolima, to jest o beskvasnom hlebu i crnom vinu.

6. (a) Šta je Isus nakon pashalne večere uradio sa hlebom? (b) Kakav hleb se koristi za Spomen-svečanost?

⁶ Apostol Matej je tom prilikom bio prisutan i kasnije je napisao: „Isus je uzeo hleb i, izrekavši blagoslov, izlomio ga je, dao učenicima i rekao: ’Uzmite, jedite‘“ (Mat. 26:26). Taj hleb je bio beskvasni hleb, kakav se jeo za vreme Pashe (Izl. 12:8; Pon. zak. 16:3). Bio je umešen od pšeničnog brašna i vode, bez kvasca i drugih začina, kao što je so. Pošto je bio bez kvasca, nije mogao da naraste. Bio je tanak, suv i lomljiv, sličan dvopeku. U današnje vreme, pre Spomen-svečanosti, skupštinske starešine mogu zamoliti nekoga da umesi takav hleb od pšeničnog brašna i vode i da ga ispeče u plehu koji je malo podmazan uljem. (Ukoliko se ne može nabaviti pšenično brašno može se upotrebiti brašno od pirinča, ječma, kukuruza ili nekog sličnog zrna.) Može se koristiti i maces, beskvasni hleb koji Jevreji jedu u vreme Pashe, ali bez dodataka kao što su slad, jaja ili crni luk.

7. Kakvo je vino Isus koristio i koje se vino danas koristi na Spomen-svečanosti?

⁷ Matej dalje kaže: „Uzeo je i čašu, zahvalio Bogu i dao im je, govoreći: ’Pijte iz nje svi‘“ (Mat. 26:27, 28). Isus je u ruci imao čašu crnog vina. (To sigurno nije bio sok od grožđa, jer je berba  grožđa odavno bila prošla.) Iako vino nije bilo deo pashalnog obroka u Egiptu, Isus nije rekao ništa protiv toga da se ono pije tokom Pashe. Čak ga je koristio prilikom uspostave Gospodove večere. Zato pravi hrišćani u današnje vreme imaju vino na Spomen-svečanosti. Koje vino treba koristiti? To treba da bude čisto crno vino, bez ikakvih dodataka, kao što je bila čista krv koju je Isus prolio za nas. Može biti domaće ili pak kupovno, kao što je burgundac, kaberne ili kjanti.

8. Zašto pravi hrišćani obraćaju posebnu pažnju na značenje hleba i vina?

⁸ Reči apostola Pavla jasno ukazuju na to da će i drugi hrišćani osim apostola držati Spomen-svečanost. On je suvernicima u Korintu napisao sledeće: „Ja sam od Gospoda primio ono što sam vam predao: Gospod Isus je [...] uzeo hleb i zahvalivši Bogu, izlomio ga je i rekao: ’Ovo predstavlja moje telo koje se predaje za vas. Činite ovo meni na spomen‘“ (1. Kor. 11:23, 24). U skladu s tim, pravi hrišćani svake godine proslavljaju Spomen-svečanost i zato obraćaju posebnu pažnju na značenje hleba i vina.

9. Šta neki veruju što se tiče hleba koji je Isus koristio?

⁹ Neki vernici ističu to da je Isus doslovno rekao: ’Ovo je moje telo‘, pa zato veruju da se hleb čudom pretvorio u njegovo telo. Međutim, to nije u skladu sa činjenicama. * Apostoli su svojim očima videli Isusa, kao i beskvasni hleb koji je bio pred njima. Isusove reči su očigledno imale simbolično značenje, kao i mnogo puta ranije (Jov. 2:19-21; 4:13, 14; 10:7; 15:1).

10. Šta predstavlja hleb na Spomen-svečanosti?

 ¹⁰ Hleb koji su apostoli videli i ubrzo nakon toga jeli predstavlja Isusovo telo. Božje sluge su jedno vreme smatrale da hleb predstavlja skupštinu pomazanih hrišćana budući da Sveto pismo za njih kaže da su „Hristovo telo“. To mišljenje se zasnivalo na činjenici da je Isus izlomio hleb, ali da nijedna njegova kost nije bila slomljena (Ef. 4:12; Rimlj. 12:4, 5; 1. Kor. 10:16, 17; 12:27). Međutim, dodatno istraživanje i logika doveli su ih do zaključka da hleb predstavlja Isusovo telo. Isus je „stradao u telu“ i bio je pribijen na stub. Dakle, hleb na Spomen-svečanosti predstavlja fizičko telo u kom je Isus „poneo naše grehe“ (1. Petr. 2:21-24; 4:1; Jov. 19:33-36; Jevr. 10:5-7).

11, 12. (a) Šta je Isus rekao o vinu? (b) Šta predstavlja vino na Spomen-svečanosti?

¹¹ Ovo saznanje nam pomaže da razumemo ono što je Isus zatim rekao o vinu. U Svetom pismu možemo pročitati sledeće: „Tako je uzeo i čašu nakon što je večerao i rekao: ’Ova čaša predstavlja novi savez na osnovu moje krvi‘“(1. Kor. 11:25). U mnogim prevodima ova izjava je doslovno prevedena i otprilike glasi: „Ova čaša je novi savez.“ Da li je čaša koju je Isus držao predstavljala novi savez? Nije. Isus je govorio o vinu koje se nalazilo u toj čaši. Šta je prema Isusovim rečima to vino predstavljalo? Njegovu prolivenu krv.

¹² U Markovom jevanđelju možemo pročitati da je Isus rekao: „Ovo predstavlja moju ’krv saveza‘, koja će se proliti za mnoge“ (Mar. 14:24). A u Matejevom jevanđelju se kaže da će se Isusova krv „proliti za mnoge radi oproštenja greha“ (Mat. 26:28). Zato se s pravom može reći da crno vino predstavlja Isusovu krv. Na osnovu njegove krvi oslobođeni smo otkupninom, to jest „oprošteni su nam prestupi“. (Pročitati Efešanima 1:7.)

13. Kako izgleda Spomen-svečanost?

¹³ Šta možete očekivati ukoliko prvi put dolazite na Spomen-svečanost? Ona će se verovatno održati u nekoj čistoj dvorani gde se svi mogu udobno smestiti. Možda će biti nekih jednostavnih cvetnih aranžmana, ali ništa preterano jer to ne treba da liči na neku zabavu. Jedan starešina će održati govor u kome će na dostojanstven način razmotriti šta Sveto pismo govori o Gospodovoj večeri. Objasniće zašto treba da cenimo ono što je Hrist učinio za nas kada je svoj život dao kao otkupnu žrtvu da bismo mi dobili život. (Pročitati Rimljanima 5:8-10.)

14. O koje dve nade će se govoriti tokom Spomen-svečanosti?

¹⁴ Govornik će objasniti i to da Sveto pismo pruža dve različite nade pravim hrišćanima. Neki hrišćani imaju nadu da će vladati sa Hristom na nebu. Takvu nadu, kakvu su imali i apostoli koji su mu ostali verni, danas ima samo mali broj hrišćana (Luka 12:32; 22:19, 20; Otkr. 14:1). Većina pravih hrišćana koji danas verno služe Bogu ima nadu da će večno živeti u raju na zemlji. Tada će se napokon i na zemlji vršiti Božja volja, kao i na nebu, za šta se hrišćani već odavno mole (Mat. 6:10). Sveto pismo govori i o divnim uslovima koji će tada vladati na zemlji i u kojima će ljudi zauvek uživati (Is. 11:6-9; 35:5, 6; 65:21-23).

15, 16. Šta se radi sa beskvasnim hlebom tokom Spomen-svečanosti?

 ¹⁵ Govornik će nakon toga reći da je došlo vreme da se učini ono što je Isus učinio tokom Gospodove večere. Na stolu pored govornika biće simboli, to jest beskvasni hleb i crno vino. On će iz Svetog pisma pročitati šta je Isus rekao i učinio kada je uspostavio Gospodovu večeru. Na primer, u Matejevom jevanđelju piše: „Isus je uzeo hleb i, izrekavši blagoslov, izlomio ga je, dao učenicima i rekao: ’Uzmite, jedite. Ovo predstavlja moje telo‘“ (Mat. 26:26). On je izlomio hleb na komade da bi ga mogao dati apostolima koji su sedeli oko njega. Na Spomen-svečanosti, 14. aprila, na tanjirima će biti beskvasni hleb koji je već izlomljen na komade.

¹⁶ Na stolu će biti nekoliko tanjira sa beskvasnim hlebom, tako da se mogu ponuditi svi prisutni. To neće biti neki komplikovan obred. Pre nego što se prisutnima ponudi hleb, biće upućena kratka molitva. Skoro niko neće uzeti hleb, kao što je to bilo u većini skupština tokom Spomen-svečanosti 2013. godine.

17. Šta se prema Isusovoj zapovesti radi sa vinom na Spomen-svečanosti?

¹⁷ Govornik će posle toga pročitati šta je Isus uradio sa vinom. U Matejevom jevanđelju piše: „Uzeo je i čašu, zahvalio Bogu i dao im je, govoreći: ’Pijte iz nje svi, jer ovo predstavlja moju „krv saveza“, koja će se proliti za mnoge radi oproštenja greha‘“ (Mat. 26:27, 28). Zatim će uslediti još jedna molitva, nakon čega će biti proneta čaša crnog vina.

18. Zašto je važno biti na Spomen-svečanosti iako skoro niko od prisutnih neće uzeti simbole?

¹⁸ Budući da simbole uzimaju samo oni koji će vladati sa Hristom na nebu, većina prisutnih će s poštovanjem jednostavno dodati drugima beskvasni hleb i crno vino. (Pročitati Luku 22:28-30; 2. Tim. 4:18.) Iako skoro niko od prisutnih neće uzeti hleb i vino, svojim prisustvom će pokazati da izuzetno cene vrednost Isusove žrtve. Tokom Spomen-svečanosti mogu razmišljati o blagoslovima koje imaju zahvaljujući Isusovoj otkupnoj žrtvi. Oni se nadaju da će biti među ’velikim mnoštvom‘ koje će preživeti predstojeću ’veliku nevolju‘. Oni spadaju među one koji su „oprali svoje duge haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi“ (Otkr. 7:9, 14-17).

19. Kako se možemo pripremiti za Spomen-svečanost i izvući pouku iz programa?

¹⁹ Jehovini svedoci širom sveta pripremaju se za tu posebnu svečanost. Sedmicama pre toga pozivaju ljude da prisustvuju Spomen-svečanosti. Osim toga, većina od nas nekoliko dana pre Spomen-svečanosti čita biblijske stihove koji govore o tome šta je Isus radio i šta se događalo tih dana koji su prethodili Gospodovoj večeri 33. godine n. e. Svako od nas će uskladiti svoje obaveze da bi mogao prisustvovati Spomen-svečanosti. Bilo bi dobro da stignemo na vreme, pre uvodne pesme i molitve, da bismo mogli da se pozdravimo sa gostima i da bismo pratili ceo program. Svi mi, bilo da smo domaćini bilo da smo gosti, treba da pratimo u svojoj Bibliji stihove koje govornik čita i objašnjava. I što je najvažnije, svojim prisustvom na Spomen-svečanosti pokazaćemo da iskreno i duboko cenimo Isusovu žrtvu i da slušamo njegovu zapovest: „Činite ovo meni na spomen“ (1. Kor. 11:24).