1, 2. (a) Koji je savet Bog preko Solomona dao mladima? (b) Zašto i oni koji više nisu tako mladi treba da uzmu u obzir savet koji je Solomon zapisao?

BOG je preko kralja Solomona uputio mladima sledeće reči: „Sećaj se svog Veličanstvenog Stvoritelja u danima mladosti svoje, pre nego što dođu zli dani.“ Na šta se odnosi izraz „zli dani“? Vešto se posluživši poetskim jezikom, Solomon je govorio o starosti, tokom koje nastupaju mnoge teškoće. Neke od njih su drhtanje ruku, klecanje nogu, gubitak zuba, slabljenje vida i sluha, seda kosa i pogurenost. Niko ne treba da čeka da dođe u to životno doba da bi počeo da služi Jehovi. (Pročitati Propovednika 12:1-5.)

² Za mnogu našu braću i sestre koji danas imaju više od 50 godina može se reći da su prilično vitalni. Možda su donekle osedeli, ali verovatno još ne nailaze na teškoće o kojima je govorio Solomon. Da li i oni mogu primeniti savet koji je Bog preko Solomona dao mladima? Šta znače reči: „Sećaj se svog Veličanstvenog Stvoritelja“?

3. Šta znači sećati se našeg Veličanstvenog Stvoritelja?

 ³ Iako možda već mnogo godina služimo Jehovi, dobro je da ponekad nađemo vremena da s cenjenjem razmislimo o tome koliko je naš Stvoritelj veličanstven. Zar nije tačno da je život sam po sebi nešto veličanstveno? Ljudi ne mogu u potpunosti shvatiti svu složenost životnih procesa. Jehova je stvorio toliko toga što nam pruža mnoge mogućnosti da uživamo u životu. Kada razmišljamo o onome što je stvorio, sve više cenimo njegovu ljubav, mudrost i moć (Ps. 143:5). Ali da bismo se sećali svog Veličanstvenog Stvoritelja, neophodno je da razmišljamo i o onome što on očekuje od nas. To će nas podstaći da mu celog svog života služimo što bolje možemo i da mu tako izrazimo zahvalnost za sve što je učinio za nas (Prop. 12:13).

4. Šta se mogu pitati oni koji iza sebe imaju decenije životnog iskustva?

⁴ Ukoliko su iza tebe decenije životnog iskustva, mogao bi sebi postaviti sledeće važno pitanje: ’Kako ću iskoristiti naredne godine svog života dok sam još uvek relativno dobrog zdravlja?‘ Kao iskusan Božji sluga, pred sobom imaš mogućnosti koje drugi nemaju. Recimo, možeš pričati mladima o tome čemu te je Jehova poučio. Drugima će značiti ako im budeš ispričao šta si sve doživeo služeći Bogu. Kralj David je molio Jehovu da dobije prilike za tako nešto. On je napisao: „Bože, ti si me učio od mladosti moje [...] Bože, nemoj me ostaviti ni u starosti kad mi kosa osedi, da bih mogao i budućem naraštaju pričati o mišici tvojoj, o moći tvojoj narednim pokolenjima“ (Ps. 71:17, 18).

5. Kako hrišćani sa više životnog iskustva mogu pomoći mlađima?

⁵ Kako drugi mogu imati koristi od mudrosti koju si stekao tokom godina? Mladima bi sigurno mnogo značilo dobro društvo, pa bi zato možda mogao da ih ponekad pozoveš u goste. Ili bi mogao s njima ići u službu propovedanja tako da mogu videti radost koju ti donosi služenje Jehovi. Elijuj je još u drevno doba rekao: „Dani mnogi neka govore, godine mnoge neka mudrost pokažu“ (Jov 32:7). Apostol Pavle je podstakao hrišćanke koje su imale dosta životnog iskustva da budu primer u rečima i delima. On je napisao: „Starije žene neka [...] poučavaju druge dobru“ (Titu 2:3).

6. Zašto Božje sluge koje imaju višedecenijsko iskustvo ne treba da potcene svoj potencijal da pomognu drugima?

⁶ Ako si iskusan Božji sluga, ti imaš ogroman potencijal da pomogneš drugima. Razmisli o svemu što si naučio u proteklih 30 ili 40 godina. Ti umeš da primenjuješ biblijska načela. Nema sumnje da si naučio i da izneseš biblijsku istinu tako da drugima dopreš do srca. Ukoliko služiš kao starešina, sigurno znaš kako da pomogneš braći koja su u nečemu pogrešila (Gal. 6:1). Možda si stekao iskustvo u nadgledanju skupštinskih aktivnosti, kongresnih odeljenja ili gradnje Dvorana Kraljevstva. Možda si naučio kako da ostvariš saradnju sa lekarima tako da naša braća i sestre mogu da se leče bez transfuzije krvi. Tvoje životno iskustvo je veoma vredno čak i ako si nedavno upoznao istinu. Na primer, ako si odgajao decu, sigurno imaš ogromno iskustvo. Starije Jehovine sluge mogu poslužiti svojoj braći i sestrama kao neiscrpan izvor ohrabrenja tako što ih poučavaju, jačaju i pružaju im dobar primer. (Pročitati Jova 12:12.)

7. Kako starije Božje sluge mogu pomagati svojim mlađim suvernicima?

⁷ Na koji još način možeš pomoći drugima? Možda bi mogao pokazati mladima kako da počnu da proučavaju  Bibliju s nekim i kako da to kvalitetno rade. Ako si sestra, možda bi nekim svojim savetom mogla pomoći mladim sestrama koje imaju malu decu da ne zapostave duhovne aktivnosti dok ispunjavaju majčinske obaveze. Ako si brat, možda bi mogao poučiti mladu braću kako da iznose govore sa oduševljenjem i kako da vešto propovedaju dobru vest. Da li bi ih mogao povesti sa sobom kada ideš u ohrabrujuću posetu nekom starom bratu ili staroj sestri? Čak i ako više nemaš toliko snage kao ranije, pružaju ti se brojne prilike da pomažeš svojim mlađim suvernicima. U Božjoj Reči stoji: „Lepota je mladićima snaga njihova, a starcima je čast seda kosa“ (Posl. 20:29).

8. Šta je apostol Pavle radio čak i kada više nije bio mlad?

⁸ Čak i kada više nije bio mlad, apostol Pavle je i dalje davao sve od sebe u službi Bogu. On je otprilike 61. n. e. pušten iz zatvora u Rimu. Do tada je za sobom već imao mnoge godine naporne misionarske službe i mogao je rešiti da ostane u Rimu kako bi tamo propovedao dobru vest (2. Kor. 11:23-27). Nema sumnje da bi braći u tom velikom gradu bilo veoma drago kada bi apostol Pavle ostao kod njih. Ali on je uvideo da za njega ima daleko više posla na drugim područjima. Zato je s Timotejem i Titom nastavio da služi kao misionar. Uputili su se najpre u Efes, zatim na Krit, a potom verovatno u Makedoniju (1. Tim. 1:3; Titu 1:5). Ne znamo da li je Pavle stigao do Španije, ali znamo da je i to nameravao (Rimlj. 15:24, 28).

9. Koliko je godina apostol Petar možda imao kada se preselio u Vavilon? (Videti sliku na početku članka.)

⁹ Apostol Petar je možda imao više od 50 godina kada se preselio tamo gde je bila velika potreba za propovedanjem. Na osnovu čega bismo mogli to zaključiti? Ako je on bio Isusov vršnjak ili možda malo stariji od Isusa, imao je oko 50 godina kada se s drugim apostolima sastao u Jerusalimu 49. n. e. (Dela 15:7). Neko vreme nakon toga, Petar se preselio u Vavilon nesumnjivo da bi propovedao Judejcima, kojih je bilo mnogo na tom području (Gal. 2:9). On je već živeo u Vavilonu kada je pod Božjim vođstvom napisao svoju prvu poslanicu, otprilike 62. godine n. e. (1. Petr. 5:13). Sigurno mu nije bilo lako da se nastani u nekoj stranoj zemlji, ali Petar je ipak želeo da uprkos svojim godinama učini sve što može u službi Jehovi.

10, 11. Ispričaj kako su se neki koji nisu više tako mladi preselili tamo gde je potrebno više objavitelja.

¹⁰ Nakon što su im se okolnosti promenile, mnoga naša braća i sestre koji imaju više od 50 godina utvrdili su da im se pružaju nove mogućnosti u službi Jehovi. Neki od njih su se preselili tamo gde je potrebno više objavitelja. Na primer, brat po imenu Robert je ispričao sledeće: „Moja žena i ja smo imali nešto više od 50 godina kada smo shvatili da nam se ukazala izvrsna prilika. Naš sin jedinac se već bio osamostalio, više nismo morali da se staramo o ostarelim roditeljima i dobili smo jedno malo nasledstvo. Izračunao sam da bismo novcem od prodaje naše kuće mogli isplatiti hipoteku i živeti dok ne počnem da primam penziju. Saznali smo da u Boliviji mnogi žele da proučavaju Bibliju i da životni troškovi u toj zemlji nisu veliki. Zato smo rešili da se tamo preselimo. Nije nam bilo lako da se naviknemo na novo okruženje, koje je sušta suprotnost onome na šta smo navikli u Sjedinjenim Državama. Ali mogu reći da se naš trud i te kako isplatio.“

¹¹ On je još rekao: „Sada možemo da se zaista posvetimo skupštinskim aktivnostima. Neki s kojima smo proučavali Bibliju predali su  se Jehovi i krstili. Jedna siromašna porodica s kojom smo proučavali Bibliju živi u selu koje je više od deset kilometara udaljeno od mesta gde se održavaju sastanci. Ali svake sedmice članovi te porodice dolaze na sastanke iako im je put dosta naporan. Možete samo da zamislite koliko nas raduje njihov duhovni napredak i to što je najstariji sin u toj porodici postao pionir.“

12, 13. Ispričaj šta su neki uradili kada su otišli u penziju.

¹² Skupštinama i grupama na nekom stranom jeziku veoma znači ako u svojoj sredini imaju hrišćane s velikim životnim iskustvom. Osim toga, propovedanje na stranom jeziku može biti veoma prijatno iskustvo. Na primer, jedan naš brat iz Velike Britanije koji se zove Brajan ispričao je: „Kada sam se penzionisao sa 65 godina, moja žena i ja smo osetili da nam je život postao monoton. Naša deca su se već bila osamostalila, a u službi propovedanja smo retko nailazili na ljude koji su hteli da proučavaju Bibliju. U to vreme sam upoznao jednog mladog Kineza koji se bavio naučnim radom na jednom fakultetu u našem gradu. Prihvatio je moj poziv da poseti jedan naš sastanak i počeo sam da proučavam Bibliju s njim. Posle nekoliko sedmica, poveo je na biblijski studij jednog svog kolegu, koji je takođe Kinez. Dve sedmice kasnije, sa sobom je doveo drugog kolegu, a nedugo zatim i trećeg.

¹³ „Otprilike u vreme kada je njegov četvrti kolega izrazio želju da proučava Bibliju, pomislio sam: ’Jeste da imam 65 godina, ali to ne znači da treba da se penzionišem što se tiče službe Jehovi.‘ Zato sam pitao svoju ženu, koja je dve godine mlađa od mene, da li bi htela da uči kineski. Učili smo putem audio-kaseta. To je bilo pre deset godina i mogu reći da smo zbog toga imali osećaj da smo ponovo mladi. Do sada smo proučavali Bibliju sa 112 Kineza. Većina njih je bila na našim sastancima, a jedna Kineskinja služi kao pionir.“

14. Šta ne treba da zaborave oni koji nisu više mladi i zašto je dobro da razmisle o apostolu Pavlu?

¹⁴ Naravno, ne mogu svi hrišćani koji imaju preko 50 godina da učine nešto više u službi Jehovi. Neki od njih imaju loše zdravlje, drugi brinu o ostarelim roditeljima ili o deci koja još uvek zavise od njih. Ako si i ti među njima, nemoj zaboraviti da Jehova ceni sve što radiš kao njegov sluga. Zato nemoj biti nezadovoljan zbog onoga što ne možeš da učiniš, već uživaj u onome što možeš da činiš. Razmisli o apostolu Pavlu. On je godinama bio u kućnom pritvoru i zato nije mogao da nastavi sa misionarskim putovanjima. Ali kad god bi ga drugi posetili, govorio bi im o svetim spisima i jačao bi im veru (Dela 28:16, 30, 31).

15. Zašto su stariji hrišćani za svaku pohvalu?

¹⁵ Jehova ceni i službu onih koji su već prilično zašli u godine. Tačno je da je Solomon rekao da zli dani starosti propraćeni lošim zdravljem nisu najbolje životno doba. Pa ipak, Jehova ceni sve što stariji čine da bi ga hvalili (Luka 21:2-4). Braći i sestrama je takođe veoma drago kada u skupštini imaju suvernike koji decenijama verno služe Bogu.

16. Šta Ana nije doživela, ali na koji je način služila Bogu?

¹⁶ U Bibliji se govori o Ani, jednoj staroj udovici koja je i u poznim godinama hvalila Jehovu. Ona je imala 84 godine kada se Isus rodio. Po svemu sudeći, nije doživela da postane Isusov sledbenik ni da bude pomazana svetim duhom niti da propoveda dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Pa ipak, rado je činila ono što je mogla. U Bibliji piše: „Nikad nije izostajala iz hrama, nego je noć i dan služila Bogu“ (Luka 2:36, 37). Kada bi sveštenik ujutru i uveče prinosio kd, Ana bi bila sa drugim vernicima u hramskom dvorištu i molila bi se u sebi, što je moglo trajati oko pola sata. Kada je videla da su Josif i Marija doneli Isusa u hram, počela je da „govori o detetu svima koji su čekali izbavljenje Jerusalima“ (Luka 2:38).

17. Kako možemo pomagati ostarelim i bolesnim hrišćanima da i dalje služe Jehovi?

¹⁷ Veoma je važno da spremno pomažemo ostarelim i bolesnim Božjim slugama. Neki možda ne mogu da budu na sastancima i većim skupovima iako bi to želeli. Neke skupštine su se postarale da ti ostareli hrišćani prate sastanke putem telefona. Međutim, u nekim mestima to nije izvodljivo. Ali iako ne mogu biti na sastancima, naša stara braća i sestre još uvek mogu podupirati služenje Jehovi. Na primer, svojim molitvama mogu doprinositi napretku svoje skupštine. (Pročitati Psalam 92:13, 14.)

18, 19. (a) Kako starija braća i sestre mogu pozitivno uticati na druge? (b) Ko može primeniti savet: „Sećaj se svog Veličanstvenog Stvoritelja“?

¹⁸ Starija braća i sestre možda nisu ni svesni koliko pozitivno mogu uticati na druge. Recimo, iako je Ana godinama dolazila u hram i verno služila Jehovi, ona verovatno nije znala da će vekovima kasnije njen primer pozitivno uticati na druge. Ona je veoma volela Jehovu i zato je njen primer zabeležen u Svetom pismu. Nema sumnje da naša starija braća i sestre isto tako vole Jehovu i da svojim primerom pozitivno utiču na svoje suvernike. Sasvim je razumljivo što u Božjoj Reči piše: „Seda je kosa predivna kruna kad se nalazi na putu pravednosti“ (Posl. 16:31).

¹⁹ Svi imamo granice u onome što možemo da učinimo u službi Jehovi. Ali oni koji su još uvek relativno dobrog zdravlja mogu poslušati sledeći savet iz Božje Reči: ’Sećaj se svog Veličanstvenog Stvoritelja pre nego što dođu zli dani‘ (Prop. 12:1).