1. Koje sposobnosti imamo budući da smo stvoreni po Božjem obličju?

„KAKAV otac, takav sin.“ To je izreka koja se često čuje. Mnoga deca zaista liče na svoje roditelje. Na kraju krajeva, deca nasleđuju genetski materijal i od oca i od majke. Jehova, naš nebeski Otac, jeste izvor života (Ps. 36:9). Kao njegova zemaljska deca, mi u izvesnoj meri ličimo na njega. Budući da smo stvoreni po njegovom obličju, imamo sposobnost da razmišljamo, da izvodimo zaključke i da stvaramo čvrsta prijateljstva (Post. 1:26).

2. Na čemu se zasniva naše prijateljstvo s Jehovom?

² Jehova može biti naš najbolji prijatelj. Takvo prijateljstvo se zasniva na Božjoj ljubavi prema nama i na našoj veri u Boga i njegovog Sina. Isus je rekao: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jov. 3:16). U prošlosti je bilo mnogo ljudi koji su imali blizak odnos s Jehovom. Pogledajmo dva primera.

3, 4. Kakav je odnos s Jehovom imao Avraham, a kakav njegovi potomci?

³ Jehova je za Avrahama, patrijarha od koga je nastao izraelski narod, rekao da je ’njegov prijatelj‘ (Is.  41:8). Šta je bio temelj tako bliskog prijateljstva sa Stvoriteljem? Avrahamova jaka vera (Post. 15:6; pročitati Jakovljevu 2:21-23).

⁴ Avrahamovi potomci, to jest pripadnici izraelskog naroda, takođe su imali priliku da im Jehova bude Otac i prijatelj. Nažalost, oni su narušili prijateljstvo s Jehovom. Zašto? Zato što više nisu verovali u to da će Jehova ispuniti svoja obećanja.

5, 6. (a) Kako smo razvili prijateljstvo s Jehovom? (b) Koja pitanja zaslužuju našu pažnju?

⁵ Što bolje upoznajemo Jehovu, to naša vera postaje jača, a ljubav prema njemu dublja. Prisetimo se vremena kada smo saznali da je Bog stvarna osoba, neko s kim možemo biti prijatelji. Saznali smo i da smo od Adama svi nasledili greh zbog njegove neposlušnosti. Zbog toga je čitavo čovečanstvo otuđeno od Boga (Kol. 1:21). A onda smo shvatili da naš nebeski Otac nije poput nekog stranca koji je potpuno nezainteresovan za nas. Prijateljstvo s Jehovom počeli smo da gradimo kada smo saznali za otkupnu žrtvu koju je njegov Sin dao za nas i kada smo počeli da iskazujemo veru u nju.

⁶ Dok razmišljamo o tom vremenu, bilo bi dobro da se pitamo: ’Da li je moje prijateljstvo s Jehovom sada čvršće? Da li imam čvrsto pouzdanje u Jehovu i da li je moja ljubav prema njemu svakim danom sve veća?‘ Još jedan čovek starog doba koji je imao čvrsto prijateljstvo s Jehovom bio je Gedeon. Pogledajmo sada šta možemo naučiti od njega.

7-9. (a) Šta je Gedeon doživeo i do čega je to dovelo? (Videti sliku na početku članka.) (b) Kako možemo učvrstiti prijateljstvo s Jehovom?

⁷ Sudija Gedeon je služio Jehovi tokom jednog teškog perioda u istoriji izraelskog naroda, nakon ulaska u Obećanu zemlju. U to vreme Madijanci su tlačili Izraelce. Zbog toga je Gedeon vršio pšenicu u vinskoj presi, a ne na otvorenom. Tako je to dragoceno zrnevlje mogao brzo sakriti ako naiđu Madijanci. U šestom poglavlju Knjige o sudijama kaže se da je Jehovin anđeo došao u Ofru kod Gedeona. On se iznenadio kada ga je anđeo nazvao ’hrabrim junakom‘. Iako je Jehova izbavio Izraelce iz Egipta, Gedeon je sumnjao da će im ovoga puta pomoći. Govoreći u Jehovino ime, anđeo ga je uverio da će ga Jehova podržati.

⁸ Gedeon se pitao kako bi on mogao ’izbaviti Izraelce iz madijanskih ruku‘. Odgovor koji je dobio bio je jasan i konkretan. Jehova mu je rekao: „Ja ću biti s tobom i zato ćeš pobiti Madijance kao da su jedan čovek“ (Sud. 6:11-16). Ali Gedeon je tražio znak jer se očigledno pitao kako će se sve to odigrati. Vredno je zapaziti da u tom razgovoru on ni u jednom trenutku nije sumnjao u to da je Jehova stvarna osoba.

⁹ Ono što se zatim dogodilo ojačalo je njegovu veru i približilo ga Jehovi. Gedeon je pripremio obrok i doneo ga pred anđela. Kada je vatra spalila tu hranu koju je anđeo dotakao vrhom svog štapa, Gedeon je shvatio da je to zaista bio Jehovin anđeo i uplašio se. Uzviknuo je: „Jao, Suvereni Gospode Jehova! Video sam anđela tvoga, Jehova, licem u lice!“ (Sud. 6:17-22). Ali da li je to što se desilo stvorilo neki jaz između Gedeona i Jehove? Naravno da nije! On je na jedan sasvim nov način upoznao Jehovu i zbog toga je osećao da je u miru s njim. To možemo zaključiti na osnovu toga što je oltar koji je podigao na tom  mestu nazvao „Jehova-Šalom“, što znači „Jehova je mir“. (Pročitati Sudije 6:23, 24, fusnota.) Ako razmišljamo o tome šta Jehova čini za nas svakog dana, sigurno ćemo shvatiti da nam je on pravi prijatelj. Kada se redovno molimo Jehovi, imamo unutrašnji mir i naše prijateljstvo s njim postaje sve jače.

10. Šta Jehova očekuje od nas, prema Psalmu 15:3, 5?

¹⁰ Oni koji žele da im Jehova bude prijatelj moraju ispuniti određene uslove. David je u 15. psalmu govorio o tome šta se očekuje od onog ko želi da bude ’gost u Jehovinom šatoru‘, to jest da bude Jehovin prijatelj (Ps. 15:1). Obratimo sada pažnju na dva zahteva, a ti zahtevi su da nikoga ne klevećemo, to jest ogovaramo, i da u svemu budemo pošteni. David je rekao da Jehova prihvata kao prijatelja onog ko „ne kleveće svojim jezikom“ i ko „mito protiv nedužnog ne uzima“ (Ps. 15:3, 5).

11. Zašto nikoga ne smemo da klevećemo i ogovaramo?

¹¹ David je u jednom drugom psalmu rekao: „Čuvaj jezik svoj od zla“ (Ps. 34:13). Ignorisanje ovog saveta stvorilo bi jaz između nas i našeg pravednog nebeskog Oca. U stvari, za Jehovinog najvećeg neprijatelja, Satanu, može se reći da je okoreli klevetnik. Reč „Ðavo“ potiče od grčke reči koja znači „klevetnik“. Zato je važno da pazimo šta govorimo o drugima, jer će nam to pomoći da ostanemo bliski s Jehovom. Naročito treba da pazimo kakav stav imamo prema naimenovanoj braći u skupštini. (Pročitati Jevrejima 13:17 i Judinu 8.)

12, 13. (a) Zašto treba da u svemu budemo pošteni? (b) Kako naše poštenje utiče na druge?

¹² Jehovine sluge su poznate po poštenju. Apostol Pavle je napisao: „Molite se za nas, jer smo uvereni da imamo čistu savest, jer u svemu želimo da pošteno postupamo“ (Jevr. 13:18). Pošto smo čvrsto rešili da ’u svemu pošteno postupamo‘, nećemo iskorišćavati našu braću i sestre. Na primer, ako su zaposleni kod nas, treba da budemo pošteni prema njima i da ih plaćamo onako kako smo se dogovorili. Kao pravi hrišćani treba da budemo pošteni kako prema zaposlenima, tako i prema svima drugima. A ako mi radimo za nekog brata, ne treba da ga iskorišćavamo tako što ćemo tražiti neke posebne povlastice.

¹³ Često se od svetskih ljudi mogu čuti pohvale na račun Jehovinih svedoka s kojima su sarađivali. Na primer, direktor jedne velike građevinske firme rekao je da Jehovini svedoci uvek održe svoju reč i da poštuju dogovor (Ps. 15:4). Takvo poštenje nam pomaže da sačuvamo prijateljstvo s Jehovom. Osim toga, time iskazujemo čast našem nebeskom Ocu.

14, 15. Kako u službi propovedanja možemo pomoći ljudima da postanu Jehovini prijatelji?

¹⁴ Mnogi ljudi koje srećemo u službi propovedanja možda veruju da Bog postoji, ali ne razmišljaju o tome da on može biti njihov najbolji prijatelj. Kako im možemo pomoći? Zapazimo šta je Isus rekao sedamdesetorici svojih učenika kada ih je po dvojicu poslao da propovedaju: „U koju god kuću uđete, prvo recite: ’Mir ovoj kući!‘ I ako tamo bude prijatelj mira, vaš mir  će ostati na njemu. A ako ne bude, vratiće se vama“ (Luka 10:5, 6). Možda će se ljudi zainteresovati za istinu ako smo prijatni i fini prema njima. Takvim stavom ih možemo razoružati ako nam se protive i ostaviti mogućnost da nas neki drugi put saslušaju.

¹⁵ Isto tako treba da budemo prijatni i fini prema ljudima koji su veoma religiozni ili se drže nekih običaja iz krive religije. Na našim sastancima srdačno ćemo dočekati one koje je situacija u savremenom društvu podstakla da saznaju nešto više o Bogu kome mi služimo. U rubrici pod naslovom „Biblija menja živote“ možemo naći mnogo takvih primera.

16. Zašto se može reći da smo Jehovini prijatelji i „saradnici“?

¹⁶ Ljudi koji zajedno rade često postaju dobri prijatelji. Jehova sve one koji su mu se predali smatra i svojim prijateljima i svojim ’saradnicima‘. (Pročitati 1. Korinćanima 3:9.) Dok učestvujemo u delu propovedanja i stvaranja učenika, dobijamo sve veći uvid u to kakve divne osobine ima naš nebeski Otac. Uviđamo kako nam njegov sveti duh pomaže da izvršimo zadatak da propovedamo dobru vest.

17. Zašto su naši kongresi dokaz da je Jehova zaista naš prijatelj?

¹⁷ Što više vremena provodimo u službi propovedanja, to smo prisniji s Jehovom. Na primer, možemo videti kako Jehova sprečava protivnike da zaustave delo propovedanja. Osvrnimo se na proteklih nekoliko godina. Zar nije očigledno kako Jehova usmerava svoj narod? Mi imamo obilje dobre duhovne hrane. Program koji imamo na našim kongresima jasno pokazuje da naš Otac razume naše probleme i naše potrebe. Posle jednog kongresa jedna porodica je napisala sledeće: „Govori su nas zaista dirnuli. Osetili smo koliko Jehova voli svakoga od nas i koliko želi da mu ostanemo verni.“ Nakon jednog posebnog kongresa u Irskoj, jedan bračni par iz Nemačke izrazio je zahvalnost za to što su ih braća srdačno primila i ugostila. Oni su još dodali: „Najviše zahvaljujemo Jehovi i njegovom Kralju Isusu Hristu, koji su nas pozvali da budemo deo ovog zaista ujedinjenog naroda. Naše jedinstvo nije nešto o čemu samo govorimo, već u čemu uživamo svaki dan. Ono što smo doživeli na ovom  posebnom kongresu u Dablinu uvek će nas podsećati na to koliko je velika čast služiti našem veličanstvenom Bogu zajedno sa svima vama.“

18. O čemu bi trebalo da razmislimo kada je reč o našoj komunikaciji s Jehovom?

¹⁸ Prijateljstvo se zasniva na dobroj komunikaciji. Danas ljudi često komuniciraju preko interneta ili tekstualnih poruka. A koliko često mi komuniciramo s Jehovom, našim najboljim prijateljem? Jehova je „onaj koji sluša molitve“ (Ps. 65:2). A da li mi nalazimo vremena da razgovaramo s njim?

19. Šta će nam pomoći ako nam je teško da izrazimo Jehovi svoja osećanja?

¹⁹ Nekim Božjim slugama nije lako da otvoreno govore o svojim najdubljim osećanjima. Ali Jehova želi da mu otvorimo srce kad mu se molimo (Ps. 119:145; Tužb. 3:41). Čak i ako svoja osećanja ne možemo izraziti rečima, ne treba da se brinemo. Apostol Pavle je hrišćanima u Rimu napisao: „Jer ne znamo za šta da molimo kad treba da se molimo, ali se duh zauzima za nas kad u molitvi ne možemo ni izreći svoje uzdisaje. A onaj koji istražuje srca zna na šta ukazuje duh, jer se duh po Božjoj volji zauzima za svete“ (Rimlj. 8:26, 27). Razmišljanje o rečima zabeleženim u biblijskim knjigama kao što su recimo Knjiga o Jovu, Psalmi i Poslovice pomoći će nam da u molitvi Jehovi izrazimo svoja najdublja osećanja.

20, 21. Kakvu nam utehu pružaju Pavlove reči iz Filipljanima 4:6, 7?

²⁰ Kada se nađemo u nekim stresnim situacijama, poslušajmo savet koji je Pavle uputio Filipljanima: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem sa zahvaljivanjem iznesite svoje molbe Bogu.“ Takva molitva će nam sigurno doneti utehu, jer Pavle još kaže: „Božji mir koji prevazilazi svaki um čuvaće vaša srca i vaše misli preko Hrista Isusa“ (Fil. 4:6, 7). Uvek treba da budemo zahvalni za taj jedinstveni „Božji mir“ koji zaista štiti naše srce i naše misli.

²¹ Molitva nam pomaže da negujemo prijateljstvo s Jehovom. Zato se ’neprestano molimo‘ (1. Sol. 5:17). Radimo na tome da učvrstimo svoje prijateljstvo s njim i trudimo se da udovoljimo njegovim pravednim merilima. Nađimo vremena da razmišljamo o blagoslovima koje imamo zato što je Jehova zaista naš Otac, naš Bog i naš prijatelj.