1. U kakvom je stanju čovečanstvo?

JEHOVA nikada nije nameravao da ljudi obolevaju, stare i pate. U stvari, želeo je da imamo savršeno zdravlje i da živimo u raju. Ali danas se za sve nas može reći da ’uzdišemo i da smo u bolovima‘ (Rimlj. 8:22). Nema sumnje da je Bogu veoma žao što ljudi pate usled pogubnih posledica greha. Osim toga, u starosti su mnogi zapostavljeni iako im je tada pomoć najpotrebnija (Ps. 39:5; 2. Tim. 3:3).

2. Zašto Božje sluge veoma cene starije suvernike?

² Jehovinim slugama je drago što u svojim skupštinama imaju starije suvernike. Veoma cenimo njihovu mudrost, kao i to što sve do sada verno služe Bogu. Mnogi od nas imaju barem jednog člana porodice u poznim godinama. Ali bez obzira na to da li smo u srodstvu sa starijom braćom i sestrama, sigurno želimo da oni budu dobro zbrinuti (Gal. 6:10; 1. Petr. 1:22). Svima nama će koristiti da razmotrimo kako Bog gleda na starije. Videćemo i koje odgovornosti prema njima imaju članovi porodice, kao i skupština.

3, 4. (a) Koju je značajnu molbu pisac 71. psalma uputio Jehovi? (b) Šta starija braća i sestre mogu u molitvi tražiti od Jehove?

³ U Psalmu 71:9, psalmista je usrdno molio Boga: „Nemoj me odbaciti u starosti, kad me izda snaga moja,  nemoj me ostaviti.“ Izgleda da je ovaj psalam nastavak prethodnog, u čijem uvodu piše da je to „Davidov psalam“. Dakle, verovatno je David uputio molbu koja je pod Božjim vođstvom zapisana u Psalmu 71:9. On je služio Jehovi od svoje mladosti pa sve dok nije zašao u godine i Jehova mu je pomogao da postigne mnogo toga (1. Sam. 17:33-37, 50; 1. Kralj. 2:1-3, 10). Pa ipak, David se molio Jehovi da mu i dalje pokazuje naklonost. (Pročitati Psalam 71:17, 18.)

⁴ Danas su mnoge Božje sluge poput Davida. Uprkos ’zlim danima‘ starosti, oni još uvek hvale Boga najbolje što mogu (Prop. 12:1-7). Mnogi od njih na brojnim poljima možda ne mogu da učine ono što su nekada mogli, a to se odnosi i na službu propovedanja. Ali i oni mogu usrdno moliti Jehovu da im i dalje pokazuje naklonost i da brine o njima. Te starije Božje sluge mogu biti uverene da će Bog uslišiti njihove molitve. Na kraju krajeva, Jehova je želeo da u njegovoj Reči bude zabeležena molitva u kojoj je David izrazio sličnu zabrinutost.

5. Kako Jehova gleda na starije?

⁵ Biblija nedvosmisleno pokazuje da Jehova veoma ceni starije u svom narodu i da od svojih slugu očekuje da ih poštuju (Ps. 22:24-26; Posl. 16:31; 20:29). U Levitskoj 19:32 piše: „Pred sedom kosom ustani, poštuj lice stare osobe i boj se svog Boga. Ja sam Jehova.“ U vreme kada su ove reči bile zabeležene, Božje sluge su ozbiljno shvatale odgovornost da poštuju starije, a tako je i danas. Ali šta u stvari znači brinuti o starijima i čija je to odgovornost?

6. Kakav je primer Isus ostavio što se tiče brige o roditeljima?

⁶ U Božjoj Reči piše: „Poštuj svog oca i svoju majku“ (Izl. 20:12; Ef. 6:2). Isus je naglasio važnost te zapovesti kada je ukorio fariseje i pismoznalce zbog toga što nisu brinuli o svojim roditeljima (Mar. 7:5, 10-13). Isus je i u tom pogledu ostavio odličan primer. Neposredno pre nego što je izdahnuo na mučeničkom stubu, on je brigu o svojoj majci, koja je po svemu sudeći tada bila udovica, poverio svom voljenom učeniku Jovanu (Jov. 19:26, 27).

7. (a) Koje je načelo naveo apostol Pavle što se tiče brige o roditeljima? (b) O čemu je Pavle tom prilikom govorio?

⁷ Bog je nadahnuo apostola Pavla da napiše da hrišćani treba da brinu o svojoj porodici. (Pročitati 1. Timoteju 5:4, 8, 16.) Uzmimo u obzir kontekst tog saveta koji je Pavle dao Timoteju. Pavle je govorio o tome ko može da dobije materijalnu pomoć od skupštine. Jasno je rekao da o potrebama starijih udovica prvenstveno treba da brinu njihova deca, unučad i drugi rođaci koji su vernici. Tako skupština ne bi bila materijalno opterećena bez preke potrebe. I danas Božje sluge pokazuju „odanost Bogu“ tako što se brinu za materijalne potrebe članova svoje porodice.

8. Zašto je dobro što u Bibliji nije konkretno propisano kako treba brinuti o ostarelim roditeljima?

⁸ Jednostavno rečeno, hrišćani imaju obavezu da se staraju za materijalne potrebe svojih ostarelih roditelja. Tačno je da se Pavlov savet odnosi na brigu o roditeljima koji služe Bogu, ali to ne znači da treba zapostaviti one koji nisu članovi hrišćanske skupštine. Naravno, ne možemo očekivati da će svi na isti način brinuti o svojim roditeljima. Ne postoje dve identične situacije budući da ljudi imaju različite  potrebe, karakter i zdravstveno stanje. Neki ostareli roditelji imaju više dece, dok drugi imaju samo jedno dete. Neki od njih mogu računati na pomoć države, dok drugi nemaju tu mogućnost. Na kraju krajeva, svako ima i neke svoje želje. Zato ne bi bilo dobro niti lepo kritikovati nekoga zbog načina na koji se brine o svojim roditeljima. Jehova je još u Mojsijevo vreme pokazao da može doprineti uspehu svake odluke koja se donese u skladu s njegovim merilima (Br. 11:23).

9-11. (a) S kojim se teškoćama neki mogu susresti? (Videti sliku na početku članka.) (b) Navedi primer koji pokazuje zašto ne treba na prečac prekinuti s punovremenom službom.

⁹ Kada deca žive daleko od roditelja, tada može biti teže da im pruže neophodnu pomoć. Ako se jednom od roditelja iznenada pogorša stanje, možda zbog pada, preloma ili nečeg drugog, jasno je da deca moraju odmah reagovati. Verovatno će posle toga roditeljima privremeno ili stalno biti potrebna pomoć. *

¹⁰ Pred teškim odlukama posebno se mogu naći braća i sestre koji su zbog punovremene službe i svojih zaduženja u Božjoj organizaciji morali da se odsele daleko od roditelja. Oni koji služe u Betelu, misionari i putujući nadglednici sigurno smatraju svoju službu dragocenom i gledaju na nju kao na dar od Jehove. Pa ipak, ako im se roditelji razbole, mogli bi najpre pomisliti: ’Moramo da prekinemo sa svojom službom i vratimo se kući da brinemo o roditeljima.‘ Ali bilo bi dobro da u molitvi razmisle da li je tako nešto zaista potrebno i da li bi roditelji uopšte to želeli. Niko ne treba da na prečac prekine s punovremenom službom, a to možda i nije uvek potrebno. Možda je roditeljima samo privremeno potrebna zdravstvena nega i možda bi neki u njihovoj skupštini želeli da im pomognu (Posl. 21:5).

¹¹ Pogledajmo primer dva rođena brata koji su služili Jehovi daleko od svoje kuće. Jedan je služio kao misionar u Južnoj Americi, a drugi je služio u glavnom sedištu Jehovinih svedoka, u Bruklinu. Međutim, njihovim ostarelim roditeljima je bila potrebna pomoć. Oba brata su sa svojim suprugama otišli u posetu roditeljima, koji žive u Japanu, da bi utvrdili kako im se najbolje može pomoći. S vremenom je bračni par koji je služio u Južnoj Americi počeo da razmišlja o tome da se vrati kući. Ali tada im se javio koordinator starešinstva iz skupštine u kojoj su bili roditelji. Starešinstvo te skupštine je razgovaralo o njihovoj porodičnoj situaciji i želelo je da taj bračni par ostane što duže u misionarskoj službi. Oni su cenili službu tog bračnog para i zaista su hteli da im pomognu u brizi o roditeljima. Suvišno je reći da su svi u toj porodici bili veoma zahvalni za tu pomoć.

12. O čemu članovi porodice treba da razmišljaju kada odlučuju kako će se brinuti o ostarelim roditeljima?

¹² Bez obzira na to šta će članovi porodice preduzeti da bi se pobrinuli za potrebe ostarelih roditelja, veoma je važno da time proslave Boga. Nipošto ne želimo da budemo poput verskih vođa u Isusovo vreme (Mat. 15:3-6). Želeli bismo da svojim odlukama iskažemo čast Jehovi i da nikome ne damo povod za spoticanje (2. Kor. 6:3).

13, 14. Kako Biblija pokazuje da skupština treba da pomaže starijoj braći i sestrama?

¹³ Ne mogu svi pomoći punovremenim slugama kao u navedenom primeru. Međutim, na osnovu jedne situacije u prvom veku možemo razumeti da je Božjim slugama važno da se postaraju za potrebe suvernika koji su zašli u godine. U Bibliji piše da u jerusalimskoj skupštini ’niko nije bio u oskudici‘. To ne znači da su svi oni bili imućni. Neki su očigledno bili siromašni, ali se „svakome delilo koliko mu je trebalo“ (Dela 4:34, 35). Kasnije je nastao jedan problem. U Bibliji stoji da su neke „udovice bile zapostavljene prilikom svakodnevnog deljenja hrane“. Zato su apostoli odredili zrelu braću koja su se postarala da svaka udovica dobije potrebnu količinu hrane (Dela 6:1-5). Tačno je da je takvo deljenje hrane bilo privremeno i da je bilo namenjeno onima koji su nakon što su postali hrišćani na Pedesetnicu 33. n. e. neko vreme ostali u Jerusalimu da bi se utvrdili u veri. Pa ipak, na osnovu toga kako su apostoli rešili nastali problem, jasno je da skupština može da pomogne u brizi o braći i sestrama u oskudici.

¹⁴ Apostol Pavle je rekao Timoteju pod kojim uslovima hrišćanke koje su udovice mogu dobiti materijalnu pomoć od skupštine (1. Tim. 5:3-16). Jakov je pod Božjim vođstvom napisao da hrišćani imaju obavezu da se staraju za siročad, udovice i druge koji su u nevolji (Jak. 1:27; 2:15-17). Apostol Jovan je napisao: „Ko god ima dobra ovoga sveta i gleda kako mu je brat u oskudici, a ipak zatvori svoje srce pred njim, kako ljubav prema Bogu ostaje u njemu?“ (1. Jov. 3:17). Ako Božje sluge kao pojedinci imaju takvu obavezu, onda to sigurno važi i za skupštinu.

15. Šta treba uzeti u obzir prilikom pomaganja starijoj braći i sestrama?

¹⁵ U nekim državama stariji mogu dobiti penziju, socijalnu pomoć ili pomoć u kući (Rimlj. 13:6). U drugim zemljama takvi vidovi pomoći ne postoje. Zato se može reći da od slučaja do slučaja zavisi koliko će porodica i skupština morati da pomažu starijoj braći i sestrama. Na primer, može se desiti da deca koja su u  istini žive daleko od roditelja i da im je zbog toga potrebna pomoć dok se staraju za njihove potrebe. Oni treba da otvoreno razgovaraju sa starešinama skupštine u kojoj su njihovi roditelji kako bi svi oni bili dobro upoznati sa okolnostima njihove porodice. Na primer, starešine mogu pomoći njihovim roditeljima da provere da li mogu dobiti neku pomoć od države. Isto tako, ako primete da roditelji ne plaćaju račune ili ne uzimaju redovno lekove, treba to da jave njihovoj deci. Takva korisna razmena informacija može sprečiti nastanak novih problema i može voditi do nekih praktičnih rešenja. Nema sumnje da takvi saveti i zapažanja mogu biti od velike pomoći i donekle umanjiti brige dotične porodice.

16. Kako neki pomažu starijima u skupštini?

¹⁶ Neka braća i sestre su stavili svoje vreme i snagu na raspolaganje da bi se u okviru svojih mogućnosti starali o potrebama starijih suvernika. Oni su rešili da malo više pažnje posvete starijim članovima skupštine i da im pomognu. Neki od njih su se s drugima u skupštini dogovorili da se u tome međusobno smenjuju. Možda im okolnosti ne dozvoljavaju da budu u punovremenoj službi i zato im je drago što na taj način mogu pomoći drugima da što duže ostanu u toj službi. Takva velikodušna braća i sestre su zaista divan primer. Naravno, to ni u kom slučaju ne znači da deca više ne moraju da brinu o svojim roditeljima.

17, 18. Zašto je važno kakav stav imaju stariji i oni koji brinu o njima?

¹⁷ Svi koji su uključeni u brigu o starijima treba da se potrude da to bude što prijatnije. Ako i mi brinemo o nekome, važno je da budemo optimistični. Ponekad su stariji malodušni, pa čak i depresivni. Zato treba da se potrudimo da im stavimo do znanja da ih poštujemo i da ih ohrabrimo tako što ćemo razgovarati o pozitivnim stvarima. Oni koji već dugo verno služe Jehovi sigurno zaslužuju svaku pohvalu. Jehova ne zaboravlja ono što su učinili za njega, a njihovu službu cene i njihovi suvernici. (Pročitati Malahiju 3:16 i Jevrejima 6:10.)

¹⁸ Osim toga, prikladna mera humora može pomoći starijima i onima koji brinu o njima da lakše izađu na kraj sa svakodnevnim izazovima (Prop. 3:1, 4). Mnoga starija braća i sestre nastoje da ne budu i suviše zahtevni. Oni razumeju i da od njihovog stava zavisi koliko će im pažnje drugi pokloniti i koliko će ih posećivati. Često se može čuti da neko kaže nešto poput: „Išao sam da ohrabrim jednog starijeg brata, ali on je ohrabrio mene“ (Posl. 15:13; 17:22).

19. Šta i mlađi i stariji mogu očekivati u budućnosti?

¹⁹ Jedva čekamo da dođe dan kada više neće biti patnje i posledica nesavršenosti. Do tada se Božje sluge moraju usredsrediti na ono što će večno trajati. Znamo da je jaka vera u Božja obećanja poput sidra kada se nađemo u nevolji. Zahvaljujući takvoj veri mi ne posustajemo. Naprotiv, „ako se naš spoljašnji čovek i raspada, onaj unutrašnji se obnavlja iz dana u dan“ (2. Kor. 4:16-18; Jevr. 6:18, 19). Ali šta nam još može pomoći da na primeran način brinemo o ostarelim roditeljima? U sledećem članku su izneti neki praktični predlozi.