1, 2. (a) Koga je Bog prvo stvorio i na čemu su zajedno radili? (b) Šta ukazuje na to da su anđeli dobro organizovani?

JEHOVA, Stvoritelj svemira, sve radi na organizovan način. Prvo biće koje je stvorio bio je njegov jedinorođeni duhovni Sin, koji je nazvan ’Rečju‘ zato što je Božji glavni zastupnik. On je vekovima služio Jehovi i Biblija za njega kaže: „U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga.“ Ona još kaže da je ’sve postalo preko njega i da bez njega nije postalo ništa‘. Pre nešto više od 2 000 godina, Bog je poslao svog Sina na zemlju da kao savršen čovek izvrši njegovu volju (Jov. 1:1-3, 14).

² Dok je bio na nebu, Božji Sin je verno služio kao „vešt graditelj“ (Posl. 8:30). Jehova je preko njega stvorio milione drugih duhovnih stvorenja na nebu (Kol. 1:16). Što se tiče tih anđela, Božja Reč kaže: „Hiljade hiljada služilo mu je, i deset hiljada po deset hiljada stajalo je pred njim“ (Dan. 7:10). To samo potvrđuje da Jehova ima dobro organizovanu ’vojsku‘ duhovnih stvorenja (Ps. 103:21).

3. Šta naučnici kažu o broju zvezda i planeta i o tome kako su grupisane?

³ Šta možemo reći o svemiru, sa bezbrojnim zvezdama i planetama? Jedne novine su izvestile da nedavno istraživanje naučnike navodi na zaključak da postoji „300 hiljada triliona zvezda, to jest  tri puta više nego što su ranije mislili“ (Houston Chronicle). Dalje se kaže: „Taj broj se piše kao 3 sa 23 nule.“ Te zvezde su organizovane u galaksije, od kojih svaka ima milijarde ili čak bilione zvezda i mnogo planeta. Većina galaksija je povezana u grupe koje se nazivaju jata galaksija ili u strukture najvećih razmera poznate kao superjata galaksija.

4. Zašto je razumno zaključiti da su Božje sluge na zemlji dobro organizovane?

⁴ Duhovna stvorenja na nebu, kao i zvezde i planete u svemiru organizovani su na zaista izvanredan način (Is. 40:26). Zato je logično zaključiti da su i Jehovine sluge na zemlji dobro organizovane. Jehova sigurno želi da među njegovim slugama vlada neki red zato što oni pred sobom imaju veoma važan zadatak. Kako davna tako i novija istorija Božjeg naroda svedoči o tome da je Jehova sve do sada sa svojim slugama i da on „nije Bog nereda, nego mira“. (Pročitati 1. Korinćanima 14:33, 40.)

5. Zbog čega je ostvarenje Jehovine namere odloženo na neko vreme?

⁵ Kada je Jehova stvorio prvi ljudski par, rekao im je: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i sebi je podložite, i vladajte nad morskim ribama i stvorenjima koja lete po nebu i nad svim stvorenjima što se miču po zemlji“ (Post. 1:28). Jehova je nameravao da se ljudska porodica širi i da celu zemlju pretvori u raj. Ostvarenje te namere je odloženo na neko vreme zbog neposlušnosti Adama i Eve (Post. 3:1-6). Posle nekog vremena, „Jehova je video da čovek čini veliko zlo na zemlji i da je svaka misao njegovog srca uvek usmerena ka zlu“. Tako se ’zemlja iskvarila u očima istinitog Boga i napunila se nasiljem‘. Zato je Jehova odlučio da bezbožne ljude uništi potopom (Post. 6:5, 11-13, 17).

6, 7. (a) Zašto je Jehova spasao Noja? (Videti sliku na početku članka.) (b) Šta se desilo sa ostalim ljudima?

⁶ Međutim, nisu svi ljudi bili uništeni. „Noje je našao milost u Jehovinim očima“ zato što je bio „pravedan čovek, besprekoran među svojim savremenicima“. Noje je „hodio sa istinitim Bogom“ i zato ga je on poučio kako da napravi ogromnu arku (Post. 6:8, 9, 14-16). U toj arci su mogli preživeti i ljudi i životinje. „Noje je učinio sve onako kako mu je Jehova zapovedio“ i sa članovima svoje porodice uspeo je da napravi arku. Kada su u nju uveli životinje, ’Jehova je zatvorio vrata‘ (Post. 7:5, 16).

⁷ Kada je 2370. godine pre n. e. došao Potop, Jehova je „istrebio s lica zemlje sve što je postojalo“, ali je u arci sačuvao Noja i njegovu porodicu (Post. 7:23). Svi ljudi koji danas žive na zemlji potiču od Noja, njegovih sinova i njihovih žena. Ali oni koji su bili van arke izgubili su život jer nisu slušali Noja, „propovednika pravednosti“ (2. Petr. 2:5).

8. Šta dokazuje da su Izraelci bili dobro organizovani kada im je Bog rekao da uđu u Obećanu zemlju?

⁸ Više od osam vekova nakon Potopa, Bog je organizovao Izraelce kao narod. Svako područje njihovog života bilo je dobro organizovano, a naročito način na koji su služili Jehovi. Na primer, neki su bili sveštenici i Leviti. Neke žene su „služile  na ulazu u šator sastanka“ (Izl. 38:8). Međutim, kada je Jehova rekao Izraelcima da uđu u Hanan, većina njih se uplašila i nije želela da ga posluša. Zato im je on rekao: „Vi nećete ući u zemlju za koju sam se podignute ruke zakleo da ću u njoj prebivati s vama, osim Haleva, Jefonijinog sina, i Isusa, Navinovog sina.“ Jedino su njih dvojica doneli pozitivan izveštaj nakon izviđanja Obećane zemlje (Br. 14:30, 37, 38). Mojsije je kasnije, u skladu s Božjom zapovešću, imenovao Isusa Navina za svog naslednika (Br. 27:18-23). Kada je trebalo da Isus Navin povede Izraelce u Hanan, Jehova mu je rekao: „Budi hrabar i jak! Ne boj se i ne plaši se, jer kud god pođeš, s tobom je Jehova, tvoj Bog“ (Is. Nav. 1:9).

9. Kakav je stav Rava imala prema Jehovi i njegovom narodu?

⁹ Jehova Bog je zaista bio sa Isusom Navinom u svim njegovim poduhvatima. Na primer, pogledajmo šta se dogodilo 1473. godine pre n. e. kada su se Izraelci ulogorili u blizini hananskog grada Jerihona. Isus Navin je poslao dvojicu uhoda u Jerihon, gde su upoznali jednu bludnicu koja se zvala Rava. Ona ih je sakrila na krovu svoje kuće da ih ne bi uhvatili ljudi koje je poslao kralj Jerihona. Rava je tim Izraelcima rekla: „Znam da će vam Jehova sigurno dati ovu zemlju [...] Čuli smo kako je Jehova pred vama isušio vode Crvenog mora [...] i šta ste učinili dvojici amorejskih kraljeva.“ Ona je još rekla: „Jehova, vaš Bog, Bog [je] gore na nebesima i dole na zemlji“ (Is. Nav. 2:9-11). Pošto je Rava pristala uz Jehovin narod tog doba, Jehova je nju i njen dom poštedeo kada su Izraelci osvojili Jerihon (Is. Nav. 6:25). Rava je verovala u Jehovu, imala je strahopoštovanje pred njim i pokazala je da poštuje njegov narod.

10. Šta je Isus rekao jevrejskim verskim vođama i zašto?

¹⁰ Izraelci su pod vođstvom Isusa Navina osvajali deo po deo hananske zemlje. Ali šta se kasnije dešavalo? Izraelci su tokom vekova uvek iznova kršili Božje zakone. Kada je Isus došao na zemlju, oni nisu slušali ni Jehovu ni njegove proroke tako da je Isus nazvao Jerusalim gradom ’koji ubija proroke‘. (Pročitati Mateja 23:37, 38.) Jehova je odbacio jevrejske verske vođe zato što mu nisu bili verni. Isus im je zato rekao: „Božje kraljevstvo uzeće se od vas i daće se narodu koji donosi njegove plodove“ (Mat. 21:43).

11, 12. (a) Šta dokazuje da je u prvom veku Jehova svoj blagoslov dao novoj organizaciji? (b) Ko je sve bio deo te nove organizacije?

¹¹ Jehova je u prvom veku n. e. odbacio Izraelce kao narod. Ali to nije značilo da oni koji žele da mu služe više to ne mogu da rade na jedan organizovan način. Jehova je poklonio pažnju onima koji su poštovali Hrista i njegova učenja i od njih je osnovao jednu novu organizaciju. To je bilo na Pedesetnicu 33. n. e. Tog dana je oko 120 Isusovih učenika bilo okupljeno na jednom mestu u Jerusalimu kada je ’odjednom nastala huka s neba kao kod naleta jakog vetra i ispunila je celu kuću‘. Zatim su „ugledali nešto poput plamenih jezika, koji su se razdelili, i po jedan je sišao na svakog od njih. Svi su se ispunili svetim duhom i počeli da govore raznim jezicima, kako im je duh davao da govore“ (Dela 2:1-4). Taj izuzetan događaj je pružio neoboriv dokaz da Jehova podržava tu novu organizaciju koju su činili Hristovi učenici.

¹² Tog dana se Isusovim učenicima „pridružilo oko tri hiljade duša“. Osim toga, „Jehova im je svakodnevno pridodavao one koji su dolazili na put spasenja“ (Dela 2:41, 47). Isusovi učenici su bili veoma uspešni u propovedanju dobre vesti tako da je „Božja reč sve više napredovala, i veoma se umnožavao broj učenika u Jerusalimu“. Mnogi ljudi, među kojima je bilo dosta sveštenika, prihvatili su Hristova učenja (Dela 6:7). Jehova je kasnije pružio sličan dokaz svoje podrške kada je u hrišćansku skupštinu počeo da dovodi i ljude iz drugih naroda. (Pročitati Dela apostolska 10:44, 45.)

13. Koji je zadatak imala Božja nova organizacija?

¹³ Sasvim je jasno koji je zadatak Bog poverio Hristovim sledbenicima. Sam Isus im je ostavio primer jer je ubrzo nakon krštenja počeo da propoveda o ’nebeskom kraljevstvu‘ (Mat. 4:17). Isus je poučavao svoje učenike da to isto rade. Rekao im je: „Bićete mi svedoci u Jerusalimu, po celoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje“ (Dela 1:8). Prvi Isusovi učenici su očigledno dobro razumeli šta se od njih očekuje. Na primer, Pavle i Varnava su u pisidijskoj Antiohiji hrabro rekli Judejcima koji su im protivrečili: „Trebalo je najpre vi da čujete Božju reč. Ali pošto je vi odbacujete i ne smatrate sebe vrednim večnog života, zato odlazimo neznabošcima. Jer ovako nam je Jehova zapovedio: ’Postavio sam te da budeš svetlost narodima, da  budeš spasenje do kraja zemlje‘“ (Dela 13:14, 45-47). Još od prvog veka zemaljski deo Božje organizacije objavljuje ljudima šta je Jehova učinio za spasenje čovečanstva.

14. Šta se dogodilo sa Jerusalimom u prvom veku i ko je preživeo?

¹⁴ Većina Izraelaca nije prihvatila dobru vest i nije poslušala Isusa kada ih je upozorio na nesreću koja će zadesiti Jerusalim. On je svojim učenicima rekao: „Kad vidite da je Jerusalim opkolila vojska i ulogorila se oko njega, tada znajte da se njegovo opustošenje približilo. Tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore. Oni koji budu u gradu neka ga napuste, a oni koji budu u selima neka ne ulaze u grad“ (Luka 21:20, 21). Ono što je Isus prorekao zaista se i dogodilo. Judejci su se pobunili protiv Rima i zato je 66. godine n. e. rimska vojska predvođena Cestijem Galom opkolila Jerusalim. Međutim, vojska se iznenada povukla, što je Isusovim sledbenicima pružilo priliku da napuste Jerusalim i Judeju. Prema rečima istoričara Eusebija, mnogi su preko Jordana pobegli u Pelu u Pereji. Rimska vojska pod generalom Titom vratila se 70. godine n. e. i uništila Jerusalim. Ali verni hrišćani su preživeli to uništenje zato što su poslušali Isusovo upozorenje.

15. Uprkos čemu je hrišćanstvo napredovalo?

¹⁵ Hristovi sledbenici u prvom veku su podnosili mnoge teškoće i imali su velike ispite vere. Ali uprkos svemu tome, pomogli su mnogima da prihvate hrišćanstvo (Dela 11:19-21; 19:1, 19, 20). Ti prvi hrišćani su u duhovnom smislu napredovali zato što su imali Božji blagoslov (Posl. 10:22).

16. Šta su svi hrišćani morali da rade da bi sačuvali svoju veru?

¹⁶ Svaki hrišćanin je u to vreme morao uložiti trud da bi sačuvao svoju veru. Svi su morali da marljivo proučavaju svete spise, da redovno posećuju sastanke i da revno propovedaju o Božjem Kraljevstvu. To je doprinosilo duhovnom zdravlju i jedinstvu Jehovinog naroda u to vreme, a tako je i danas. Hrišćanska skupština je bila dobro organizovana, a starešine i sluge pomoćnici su rado pomagali svima koji su bili povezani sa skupštinom (Fil. 1:1; 1. Petr. 5:1-4). Skupštine su se sigurno mnogo radovale posetama putujućih nadglednika, među kojima je bio i apostol Pavle (Dela 15:36, 40, 41). Što se tiče služenja Jehovi, postoji velika sličnost između nas i hrišćana u prvom veku. Zaista smo zahvalni što Jehova i danas organizuje svoje sluge kao što je to činio u prošlosti. *

17. O čemu će biti reči u sledećem članku?

¹⁷ Dok se u ovim poslednjim danima Satanin svet bliži svom kraju, zemaljski deo Jehovine organizacije napreduje brže nego ikada ranije. Da li držiš korak s Božjom organizacijom? Da li duhovno napreduješ? U sledećem članku ćemo videti kako to možemo postići.