David, kralj drevnog Izraela, u jednom psalmu kojim je veličao Stvoritelja rekao je: „Bože moj, ja uživam u vršenju volje tvoje, i zakon je tvoj duboko u meni“ (Ps. 40:8). Iako su ga u životu pritiskali mnogi problemi, David je zaista uživao u tome da vrši Božju volju. Naravno, on nije jedini koji je nalazio zadovoljstvo u tome.

Apostol Pavle je reči iz Psalma 40:8 primenio na Mesiju, to jest Hrista. Napisao je: „Ulazeći u svet, on [Isus] kaže: ’„Žrtvu i prinos nisi hteo, nego si mi pripremio telo. Nisu ti bile po volji žrtve paljenice i žrtve za greh.“ Tada sam rekao: „Evo, došao sam — u svitku knjige pisano je o meni — da vršim tvoju volju, Bože“‘“ (Jevr. 10:5-7).

Dok je bio na zemlji, Isus je voleo da posmatra prirodu, da provodi vreme s prijateljima i da s njima uživa u obrocima (Mat. 6:26-29; Jov. 2:1, 2; 12:1, 2). Međutim, ono što ga je najviše zanimalo i u čemu je najviše uživao bilo je vršenje volje njegovog nebeskog Oca. Jednom prilikom je rekao: „Moja je hrana da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo“ (Jov. 4:34; 6:38). On je svojim učenicima otkrio u čemu je tajna prave sreće. Zato su oni s velikom radošću i revnošću prenosili drugima dobru vest o Kraljevstvu (Luka 10:1, 8, 9, 17).

Isus je svojim sledbenicima dao sledeću zapovest: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio. I ja sam s vama u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Mat. 28:19, 20). To znači da mi kao njegovi sledbenici treba da propovedamo ljudima gde god ih ima, da održavamo kontakt sa onima koji su zainteresovani i da proučavamo  Bibliju s njima. Sve to nam može doneti mnogo radosti.

Bilo da se ljudi zanimaju za našu poruku ili ne, naš stav prema službi je ključni faktor koji će odrediti da li ćemo uživati u njoj. Zašto nastavljamo da objavljujemo dobru vest čak i kada su ljudi ravnodušni? Zato što znamo da je propovedanje i stvaranje učenika izraz naše ljubavi prema Bogu i ljudima. Zapravo, u pitanju je život, kako naš tako i život ljudi oko nas (Jezek. 3:17-21; 1. Tim. 4:16). Pogledajmo sada šta je sve pomoglo nekim našim suvernicima da zadrže ili obnove revnost za službu na područjima na kojima nije lako propovedati.

Neki objavitelji postižu odlične rezultate u službi koristeći odgovarajuća pitanja. Naša sestra Amalija je jednog jutra u parku primetila čoveka koji je čitao novine. Prišla mu je i pitala ga da li je pročitao neku dobru vest. Kada je odgovorio da nije, ona je rekla: „Želela bih da vam prenesem dobru vest o Božjem Kraljevstvu.“ To je zainteresovalo ovog čoveka, tako da je počeo da proučava Bibliju. Zapravo, Amalija je u tom parku započela tri biblijska studija.

Dženis na svoje radno mesto gleda kao na područje za propovedanje. Kada su se jedan radnik obezbeđenja i jedna njena koleginica zainteresovali za jedan članak iz Stražarske kule, Dženis se ponudila da im redovno donosi nova izdanja. Zatim je isto to predložila još jednoj koleginici, koja je bila zadivljena raznolikošću tema koje se obrađuju u Stražarskoj kuli i Probudite se! To je navelo još jednu koleginicu da pita da li i ona može da dobija naše časopise. „Jehova me je stvarno blagoslovio“, kaže Dženis. Sada 11 njenih kolega čita naše časopise.

Kada je razgovarao sa braćom i sestrama o tome kako mogu biti efikasniji u službi od kuće do kuće, jedan putujući nadglednik im je preporučio da na kraju razgovora s ljudima na području ne kažu samo da će navratiti neki drugi dan. On je predložio da ih pitaju: „Mogu li vam pokazati kako da bolje upoznate Bibliju?“ ili: „Koji dan i koje vreme bi vam odgovarali da nastavimo naš razgovor?“ On je izvestio da su braća i sestre u jednoj skupštini na ovaj način započeli 44 biblijska studija tokom jedne sedmice.

Iskustvo je pokazalo da je najbolje što pre posetiti osobu koja se zainteresovala za našu poruku — možda čak u roku od nekoliko dana. Zašto? To će pokazati da stvarno želimo da pomognemo ljudima da razumeju Bibliju. Kada je jednoj ženi postavljeno pitanje zašto je počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima, ona je odgovorila:  „Zato što sam videla da im je stvarno stalo do mene.“

Kada se vratila iz Škole za pionire, Madai je ubrzo vodila 15 biblijskih studija, a pet je predala drugim objaviteljima. Neke osobe s kojima proučava Bibliju počele su da redovno dolaze na sastanke. Šta joj je pomoglo da počne da proučava Bibliju sa toliko ljudi? U školi je razumela koliko je važno da bude uporna u tome da pronađe ljude koji su se zainteresovali za biblijsku poruku. Jedna druga sestra koja je mnogima pomogla da upoznaju istinu iz Biblije rekla je: „Shvatila sam da je istrajnost u obavljanju naknadnih poseta ključni faktor u pomaganju osobama koje žele da upoznaju Jehovu.“

Naknadne posete i proučavanje Biblije s nekim zahtevaju od nas dosta truda. Međutim, nagrade premašuju bilo kakvu žrtvu. Ako se svesrdno zalažemo u službi propovedanja, možemo pomoći drugima da „dobro upoznaju istinu“, a od toga zavisi njihovo spasenje (1. Tim. 2:3, 4). To nam može doneti radost i zadovoljstvo koji se ni sa čim ne mogu meriti.