Verovatno poznaješ nekoga ko se razveo, budući da su razvodi u današnje vreme uobičajena pojava. Na primer, prema rezultatima jednog istraživanja koje je sprovedeno u Poljskoj, najviše razvoda je bilo među 30-godišnjacima koji su u braku proveli od tri do šest godina. Naravno, razvoda ima i među drugim starosnim grupama.

U izveštaju jednog instituta u Španiji kaže se da se u Evropi 50 posto sklopljenih brakova završi razvodom. Prema zvaničnim statističkim podacima, u Srbiji se otprilike svaki peti brak završi razvodom. Situacija je slična i u drugim zemljama.

Šta se krije iza tog tužnog kraja? Jedna žena iz Istočne Evrope koja ima dosta iskustva kao bračni savetnik rekla je sledeće: „Razvod je samo zvanična potvrda onoga što se već dogodilo, a to je raspad jedne veze i zatim rastanak, što svakako donosi ogroman emocionalni bol.“ Ona je još rekla da nakon toga često nastupa „prava bura emocija, kao što su gnev, žalost, razočaranje, očaj i stid“. Takve emocije ponekad navode ljude da razmišljaju o samoubistvu. „Kada sud ozvaniči razvod braka, počinje sledeća faza. Preplavljena osećanjima praznine i otuđenosti, osoba se možda pita: ’Ko sam ja sada posle razvoda? Ima li moj život ikakvog smisla?‘“

Eva se priseća u kakvoj je situaciji bila pre nekoliko godina: „Osećala sam se postiđeno kada su me posle razvoda komšije i kolege na poslu nazivali raspuštenicom. Bila sam strašno ljuta. Ostala sam sama sa dvoje dece kojima sam morala biti i otac i majka.“ * Adam, koji je 12 godina služio kao ugledni starešina, kaže sledeće: „Toliko sam izgubio samopoštovanje da sam ponekad pun gneva i želim da pobegnem od svih.“

Opterećeni time kako će dalje izgledati njihov život, neki se čak i godinama nakon razvoda još uvek bore da ponovo stanu na svoje noge. Možda smatraju da drugima nije stalo do njih. Osim toga, prema rečima jedne novinarke koja se bavi tim temama, oni moraju „promeniti navike i naučiti da se sami bore sa svojim problemima“.

Stanislav kaže: „Moja bivša žena mi nakon razvoda nije dozvoljavala da viđam naše dve ćerkice. Zbog toga sam mislio da nikome više nije stalo do mene i da me je  čak i Jehova odbacio. Nisam više imao želju za životom. Ali s vremenom sam shvatio da je moje razmišljanje bilo pogrešno.“ Osećanje neizvesnosti što se tiče budućnosti mučilo je i Vandu posle razvoda. Ona kaže: „Bila sam sigurna da posle nekog vremena niko, pa čak ni braća i sestre, neće mariti ni za mene ni za moju decu. Ali sada vidim koliko je braći i sestrama stalo do nas i koliko mi pomažu da vaspitavam svoju decu da služe Jehovi.“

Na osnovu ovih komentara možemo zaključiti da su neki nakon razvoda preplavljeni negativnim emocijama. Možda imaju loše mišljenje o sebi i smatraju da su bezvredni i da ne zaslužuju pažnju. Uz to mogu postati kritični i prema drugima. Zbog svega toga možda misle da su braća i sestre u skupštini hladni i bezosećajni. Ali ono što su Stanislav, Vanda i još neki doživeli pokazuje da braća i sestre u skupštini zaista brinu o onima koji su prošli razvod. U suštini, oni se za njih posebno brinu, čak i kada se to na prvi pogled ne vidi.

Osećaj usamljenosti može obuzeti našu braću i sestre koji su razvedeni iako se drugi trude oko njih. Pogotovo razvedene sestre mogu imati utisak da im niko ne posvećuje pažnju. Alisija iskreno kaže: „Iako je prošlo osam godina od kad sam se razvela, i dalje me s vremena na vreme muči osećaj niže vrednosti. U takvim trenucima se udaljavam od drugih i prepuštam se suzama i osećaju samosažaljenja.“

Premda su ovakve emocije sasvim uobičajene kod onih koji su prošli razvod, Biblija nas savetuje da se ne osamljujemo. Oni koji ne slušaju ovaj savet mogli bi upasti u zamku da se ’suprotstavljaju svakoj mudrosti‘ (Posl. 18:1). Naravno, oni koji se osećaju usamljeno moraju shvatiti da ne bi bilo pametno da stalno traže savet ili utehu od osobe suprotnog pola, jer bi se moglo desiti da se razviju neprikladna osećanja.

Kada se naša braća i sestre koji su razvedeni osećaju usamljeno, odbačeno i kada ih brine šta će im doneti budućnost, potrudimo se da ih razumemo i da im pomognemo, kao što to i Jehova radi (Ps. 55:22; 1. Petr. 5:6, 7). Budimo sigurni da oni veoma cene pomoć koju im pružamo kao pravi prijatelji (Posl. 17:17; 18:24).