PETAR je gorko plakao nakon što je porekao da poznaje Isusa. Iako mu je trebalo vremena da povrati stabilnost u duhovnom pogledu, Isus je želeo da upravo on pomaže drugima. Zato, još pre nego što je Petar pogrešio, Isus mu je rekao: „Kad se vratiš, ojačaj svoju braću“ (Luka 22:32, 54-62). Petar je kasnije postao jedan od stubova hrišćanske skupštine u prvom veku (Gal. 2:9). Isto tako, neki brat koji je ranije služio kao starešina mogao bi ponovo prihvatiti tu odgovornost i ponovo pronalaziti zadovoljstvo u pomaganju suvernicima u duhovnom pogledu.

Neka braća koja su neko vreme služila kao nadglednici, ali su kasnije razrešena svojih dužnosti možda smatraju da nisu bili dovoljno dobri u toj ulozi. Hulio * je preko 20 godina bio starešina u Južnoj Americi i on je rekao: „Veoma važno mesto u mom životu zauzimalo je pripremanje govora, pastirske posete i pružanje duhovne pomoći članovima skupštine. Nakon što sam odjednom sve to izgubio, osećao sam veliku prazninu. Sve u svemu, za mene je to bio jedan traumatičan period.“ Hulio danas ponovo služi kao starešina.

U Jakovljevoj poslanici stoji: „Smatrajte da se zaista imate čemu radovati, braćo moja, kad se nađete u raznim kušnjama“ (Jak. 1:2). Jakov je govorio o kušnjama s kojima se suočavamo zbog progonstva i zbog sopstvene nesavršenosti. Pomenuo je naše neispravne želje, pristranost i drugo (Jak. 1:14; 2:1; 4:1, 2, 11). Jehovino ukoravanje za nas može biti bolno iskustvo (Jevr. 12:11). Međutim, ono ne treba da nas liši radosti.

 Čak i ako smo razrešeni nekih dužnosti u skupštini, još uvek imamo priliku da dokažemo koliko je jaka naša vera i koliko volimo Jehovu. Takođe možemo razmišljati o tome iz kojih motiva služimo Jehovi. Da li je to zbog neke lične koristi ili smo se prihvatili određenih dužnosti u skupštini zato što volimo Boga i uvereni smo u to da skupština pripada njemu i zaslužuje da se dobro brinemo o njoj? (Dela 20:28-30). Bivše starešine koje nastavljaju da radosno služe Jehovi dokazuju svima, pa i Satani, da je njihova ljubav prema Jehovi iskrena.

Kada je Bog ukorio Davida zbog ozbiljnih greha, David je prihvatio ukor i bilo mu je oprošteno. U jednom psalmu je napisao: „Srećan je onaj kome je prestup oprošten, kome je greh pokriven. Srećan je čovek kome Jehova ne uračunava krivicu, i u čijem duhu nema prevare“ (Ps. 32:1, 2). Ukor je pomogao Davidu da se popravi i bez sumnje ga je učinio boljim pastirom Božjeg naroda.

Obično su braća koja ponovo služe kao starešine bolji pastiri nego što su to bili ranije. „Sada mi je jasnije kako treba da se ophodim prema onima koji pogreše“, rekao je jedan brat. Drugi je primetio sledeće: „Sada više cenim to što imam priliku da služim braći kao starešina.“

Jehova ’neće za sva vremena greške tražiti‘, napisao je jedan psalmista (Ps. 103:9). Prema tome, ne bi trebalo da mislimo da Jehova više nikada neće imati poverenja u osobu koja je počinila neki ozbiljan greh. „Strašno sam se razočarao u sebe“, kaže Rikardo koji je godinama služio kao starešina pre nego što je bio razrešen svojih dužnosti. „Osećanje manje vrednosti me je dugo sprečavalo da ponovo služim braći kao nadglednik. Sumnjao sam u to da ću ikada ponovo biti dostojan poverenja. Međutim, pošto sam uživao u tome da pomažem drugima, bio sam u prilici da proučavam Bibliju s nekima, da hrabrim braću u Dvorani Kraljevstva i da sarađujem s njima u službi propovedanja. To mi je pomoglo da povratim samopouzdanje i sada ponovo služim kao starešina.“

 Ozlojeđenost može sprečavati nekog brata da razmišlja o tome da ponovo počne da služi kao starešina. Ali mnogo je bolje biti poput Jehovinog sluge Davida, koji je morao da beži od ljubomornog kralja Saula. David nije želeo da se osveti Saulu, čak i kada mu se ukazala prilika za to (1. Sam. 24:4-7; 26:8-12). Kada je Saul poginuo u bici, David je žalio za njim i čak je za njega i njegovog sina rekao da su mu bili „mili i dragi“ (2. Sam. 1:21-23). Nije bio ozlojeđen.

Ukoliko smatraš da si žrtva nesporazuma ili nepravde, nemoj dozvoliti da ozlojeđenost zavlada tvojim mislima. Primera radi, kada je Vilijam iz Velike Britanije razrešen svojih dužnosti nakon što je oko 30 godina bio starešina, bio je ljut na neke starešine. Šta mu je pomoglo da ispravi svoj način razmišljanja? On kaže: „Čitao sam Knjigu o Jovu i to mi je mnogo značilo. Ako je Jehova pomogao Jovu da bude u miru sa ta tri čoveka, sigurno će pomoći i meni da budem u dobrim odnosima sa skupštinskim starešinama“ (Jov 42:7-9).

Ukoliko si ranije odlučio da prestaneš da služiš kao starešina, bilo bi dobro da razmisliš koji su razlozi doveli do toga. Da li si bio preopterećen ličnim problemima? Da li su neke druge stvari postale važnije u tvom životu? Da li ti je smetala nesavršenost drugih? Šta god da je bilo u pitanju, nemoj smetnuti s uma da si kao starešina bio u boljoj poziciji da pomažeš drugima. Tvoji govori su ih jačali, tvoj primer ih je hrabrio, a tvoje pastirske posete su im pomagale da istraju u kušnjama. Sve što si činio kao starešina radovalo je Jehovino srce, baš kao i tvoje (Posl. 27:11).

Jehova zaista pomaže braći da povrate radost i ponovo rasplamsaju želju da preuzmu na sebe neke odgovornosti u skupštini. Ukoliko si ranije odlučio da prestaneš da služiš kao starešina ili si iz nekog drugog razloga bio razrešen svojih dužnosti, to ne znači da ne možeš ponovo imati ’želju da služiš kao nadglednik‘ (1. Tim. 3:1). Pavle se ’neprestano molio‘ da hrišćani u Kolosima dobro upoznaju Jehovinu volju, da bi „živeli životom dostojnim Jehove i tako mu potpuno ugodili“ (Kol. 1:9, 10). Ukoliko ponovo služiš kao starešina, moli Jehovu za snagu, strpljenje i radost. U ovim poslednjim danima, Božjem narodu je potrebna podrška pastira punih ljubavi. Da li si spreman i voljan da jačaš svoju braću?