1. Šta je hrišćansko sveštenstvo radilo u vreme rata?

DA LI je Božja volja da pravi hrišćani idu u rat i ubijaju ljude koji su druge nacionalnosti? U poslednjih sto godina to su činili mnogi koji sebe smatraju hrišćanima. Katolički sveštenici su blagosiljali vojne trupe i njihovo oružje u ratovima koje su vodili protiv katolika druge nacionalnosti. Isto se može reći i za protestantske sveštenike. Drugi svetski rat je upečatljiv primer takvog pokolja.

2, 3. Kakav su stav zauzeli Jehovini svedoci tokom Drugog svetskog rata, kao i nakon njega, i zašto?

² Kakav su stav zauzeli Jehovini svedoci tokom Drugog svetskog rata? Istorija otkriva da su oni bili neutralni. Zašto su imali takav stav? Prvenstveno zato što su želeli da budu poslušni Isusu i da se ugledaju na njega. On je rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jov. 13:35). Takođe su u rečima koje je apostol Pavle uputio hrišćanima u Korintu prepoznali načela koja su se mogla primeniti na njihovu situaciju. (Pročitati 2. Korinćanima 10:3, 4.)

³ Prema tome, pravi hrišćani, koji oblikuju svoju savest prema načelima iz Biblije, niti se uče  ratovanju niti učestvuju u ratu. Zbog takvog stava su hiljade Svedoka trpele progonstvo, bez obzira na godine ili pol. Mnogi su odvedeni u radne logore i zatvore. Tokom nacističkog režima u Nemačkoj, neki su čak i ubijeni. I pored toga što su se Svedoci u Evropi suočavali sa užasnim progonstvom, oni nikada nisu gubili iz vida svoj zadatak da propovedaju dobru vest o Jehovinom Kraljevstvu. Verno su propovedali u zatvorima, koncentracionim logorima, pa čak i u izgnanstvu. * Kada je 1994. godine u Ruandi počelo etničko čišćenje, Svedoci nisu imali ništa s tim. Oni nisu stali ni na čiju stranu ni tokom sukoba na Balkanu kada se bivša Jugoslavija raspala.

4. Kako je neutralnost Jehovinih svedoka delovala na druge ljude?

⁴ Hiljade ljudi širom sveta videlo je koliko je Svedocima važna neutralnost i to ih je uverilo da oni zaista imaju pravu ljubav prema Bogu i bližnjima. Drugim rečima, oni žive kao pravi hrišćani. Postoje još neki razlozi zbog kojih su mnogi uvereni da su Jehovini svedoci pravi hrišćani.

5. Koju su promenu prihvatili Hristovi prvi sledbenici?

⁵ Od samog početka svoje službe na zemlji, Isus je naglašavao važnost propovedanja dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. On je izabrao 12 apostola da bi zajedno s njim položili temelj za globalno delo propovedanja, a zatim je za to delo obučio i grupu od 70 učenika (Luka 6:13; 10:1). U početku su poučavali samo Judejce, a onda je usledila velika promena. Ti revni hrišćani jevrejskog porekla počeli su da prenose dobru vest i ljudima iz drugih naroda (Dela 1:8).

6. Kako je Petar shvatio da je Jehova nepristran?

⁶ Bog je poslao apostola Petra u dom Kornelija, jednog neobrezanog nejevrejina. Tada je Petar shvatio je da je Bog nepristran. Kornelije i njegovi ukućani su se krstili. Tako su hrišćani počeli da propovedaju na jednom ogromnom novom području, naime propovedali su ljudima iz svih naroda (Dela 10:9-48). Ceo svet je bio njihovo područje za propovedanje.

7, 8. Šta su Jehovini svedoci uradili u svrhu širenja dobre vesti? (Videti sliku na početku članka.)

⁷ Novija istorija Jehovinih svedoka pokazuje da su odgovorna braća svim srcem podržavala i organizovala propovedanje dobre vesti širom sveta. Danas širom sveta ima skoro osam miliona Jehovinih svedoka. Oni revno propovedaju Hristovu poruku na preko 600 jezika, a taj broj neprestano raste. Jehovini svedoci su poznati po propovedanju od kuće do kuće i na ulicama, kao i po tome što ponekad svedoče koristeći stolove i pokretne stalke za literaturu.

⁸ Preko 2 900 prevodilaca je dobilo posebnu obuku za prevođenje Biblije i biblijske literature. Prevođenje naše literature nije ograničeno na takozvane veće jezike. Publikacije se prevode na stotine jezika koji nisu toliko poznati ali kojima ipak govore milioni ljudi. Primera radi, u Španiji milioni Katalonaca svakodnevno koriste svoj maternji jezik, katalonski. Nedavno je došlo do preporoda tog jezika i njegovih dijalekata u Andori, Alikanteu,  na Balearskim ostrvima i u Valensiji. Jehovini svedoci sada prevode biblijsku literaturu na katalonski i održavaju sastanke na tom jeziku, što raduje srce mnogim Kataloncima.

9, 10. Šta potvrđuje da Jehovina organizacija poklanja pažnju duhovnim potrebama svih ljudi?

⁹ Ovaj obrazac prevođenja i poučavanja primenjen je i u mnogim drugim zemljama. U Meksiku je službeni jezik španski, ali tamo žive i brojne zajednice koje govore raznim jezicima starosedelaca. Jednu takvu zajednicu čine Maje. Podružnica u Meksiku je omogućila članovima majanskog prevodilačkog tima da žive i rade na području na kojem su svakodnevno izloženi tom jeziku. Uzmimo kao primer i Nepal, u kom se govori oko 120 jezika. U toj zemlji živi preko 29 miliona ljudi. Nepalski je maternji jezik za više od deset miliona njih, a još mnogima je to drugi jezik kojim govore. Naša literatura se prevodi i na ovaj jezik.

¹⁰ Pažnja koja se poklanja prevodilačkim timovima pokazuje koliko Jehovina organizacija ozbiljno gleda na delo propovedanja dobre vesti o Kraljevstvu širom sveta. Svedoci su tokom raznih akcija po celom svetu podelili milione i milione besplatnih traktata, brošura i časopisa. Troškovi se pokrivaju dobrovoljnim prilozima Jehovinih svedoka, koji postupaju u skladu sa Isusovim rečima: „Besplatno ste dobili, besplatno i dajte“ (Mat. 10:8).

11, 12. Šta mnogi ljudi misle o globalnom delu propovedanja Jehovinih svedoka?

¹¹ Jehovini svedoci su toliko uvereni da su pronašli istinu da su spremni da podnesu velike žrtve da bi preneli ono što su saznali ljudima iz drugih naroda i kultura. Mnogi su pojednostavili svoj način života, naučili neki strani jezik i prilagodili se nekoj drugoj kulturi, a sve to da bi mogli da učestvuju u ovom važnom propovedničkom delu. To međunarodno delo propovedanja i poučavanja za mnoge ljude je dokaz da su Jehovini svedoci pravi Hristovi sledbenici.

 ¹² Sve što smo naveli Svedoci rade zato što su sigurni da je ono u šta veruju istina. Pogledajmo sada zašto su neka naša braća i sestre uvereni da su pronašli istinu. (Pročitati Rimljanima 14:17, 18.)

13. Šta Svedoci rade da bi njihova organizacija ostala čista?

¹³ Možemo dosta toga naučiti ako pitamo našu braću i sestre šta je njih uverilo da su pronašli istinu. Jedan dugogodišnji Jehovin sluga je ovako izrazio svoja osećanja: „Velika pažnja se poklanja tome da Jehovina organizacija bude čista u moralnom pogledu, bez obzira na to ko mora da dobije savet ili opomenu.“ Kako Svedoci održavaju tako visok standard? Tako što se drže onoga što stoji u Božjoj Reči i obrasca koji su postavili Isus i njegovi učenici. Novija istorija Jehovinih svedoka pokazuje da je relativno mali broj njih morao da bude isključen iz hrišćanske skupštine zbog toga što se nisu povinovali Božjim merilima. Ogromna većina vodi uzoran život, uključujući i one čiji se način života ranije kosio s Božjim merilima. (Pročitati 1. Korinćanima 6:9-11.)

14. Šta su preduzele mnoge isključene osobe i s kakvim rezultatom?

¹⁴ Neki su morali da budu isključeni iz hrišćanske skupštine zato što su se uporno oglušivali o biblijske smernice. Ipak, hiljade isključenih su se pokajali za svoje nehrišćansko vladanje i vratili su se u skupštinu, gde su bili srdačno dočekani. (Pročitati 2. Korinćanima 2:6-8.) Upravo zbog toga što se Svedoci drže visokih biblijskih merila njihova organizacija je čista i to im uliva poverenje da su na pravom putu. Svedoci koji žive po biblijskim merilima u oštroj su suprotnosti sa mnogim crkvama u kojima je uobičajen popustljiv stav. To je mnoge uverilo da Svedoci imaju istinu.

15. Šta je uverilo jednog brata da je zaista pronašao istinu?

¹⁵ Zbog čega drugi dugogodišnji Svedoci veruju da su pronašli istinu? Jedan brat koji ima nešto više od 50 godina rekao je: „Još od tinejdžerskih godina moja vera počiva na tri figurativna stuba: (1) da Bog postoji, (2) da je on nadahnuo pisanje Biblije i (3) da on u današnje vreme koristi i blagosilja hrišćansku skupštinu Jehovinih svedoka. Proučavajući Bibliju tokom godina, stalno sam ih ispitivao da bih bio siguran da moja vera zaista ima osnova. Sa svakom godinom koja je prošla,  imao sam sve više i više razloga da verujem da sam stvarno pronašao istinu. Tako je moja vera bivala sve jača.“

16. Šta je jedna sestra rekla o tome koliko joj znači istina?

¹⁶ Jedna udata sestra koja služi u našem glavnom sedištu u Njujorku, rekla je da jedino Jehovini svedoci postojano objavljuju Božje ime, koje se u Bibliji spominje oko 7 000 puta. Ona je još rekla: „Mnogo mi znače podsticajne reči iz 2. Letopisa 16:9: ’Jehova očima svojim pretražuje svu zemlju da bi pokazao svoju silu štiteći one koji su mu odani celim srcem.‘ Istina mi je pomogla da razumem šta znači biti odan Jehovi celim srcem da bi on mogao da pokaže svoju silu. Moj lični odnos s Jehovom mi je nešto najdragocenije. Takođe veoma cenim to što nam Isus svojim primerom pomaže da dobro upoznamo Boga koji se brine o nama.“

17. U šta je uveren jedan bivši ateista i zašto?

¹⁷ Jedan bivši ateista je rekao: „U svemu što je stvoreno vidim da Bog želi da uživamo u životu i to me uverava da patnja neće trajati zauvek. Takođe, dok svet sve više tone u bezbožnost, Jehovin narod se sve više utvrđuje u veri, revnosti i ljubavi. Takvo čudo se može pripisati samo uticaju Jehovinog duha!“ (Pročitati 1. Petrovu 4:1-4.)

18. Šta misliš o razlozima koji su uverili dva naša brata da su pronašli istinu?

¹⁸ Jedan dugogodišnji Svedok je rekao zašto je uveren da je ono što Svedoci propovedaju istina: „Dugogodišnje proučavanje Biblije uverilo me je da se Svedoci ozbiljno trude da budu što bliži izvornom hrišćanstvu. Dok sam putovao po svetu, svojim očima sam video da među njima vlada jedinstvo. Istina iz Biblije donela mi je sreću i zadovoljstvo.“ Govoreći o tome zašto je uveren da je pronašao istinu, jedan brat koji ima preko 60 godina skrenuo je pažnju na Isusa Hrista i rekao: „Mi pažljivo proučavamo život i službu Isusa Hrista i zato cenimo primer koji nam je ostavio. Njegov primer nam pomaže da se menjamo i da budemo sve bliži Bogu. Razumeli smo da svoje spasenje dugujemo tome što je Hrist dao svoj život za nas. Znamo i da ga je Bog uskrsnuo iz mrtvih, što je potvrđeno svedočanstvom pouzdanih očevidaca.“ (Pročitati 1. Korinćanima 15:3-8.)

19, 20. (a) Koju je odgovornost hrišćana Pavle istakao kada je pisao skupštini u Rimu? (b) Koju čast imaš kao Jehovin sluga?

¹⁹ Kao hrišćani koji vole svoje bližnje, dragocenu istinu koju smo saznali ne smemo zadržati za sebe. Apostol Pavle je s braćom iz skupštine u Rimu ovako rezonovao: „Ako svojim ustima obznanjuješ tu ’reč‘ — da je Isus Gospod — i ako u svom srcu iskazuješ veru da ga je Bog podigao iz mrtvih, bićeš spasen. Jer se srcem iskazuje vera i tako se postiže pravednost, a ustima se obznanjuje vera i tako se postiže spasenje“ (Rimlj. 10:9, 10).

²⁰ Kao Jehovini svedoci, uvereni smo da smo pronašli istinu i da imamo čast da drugima prenosimo dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Zato postavimo sebi cilj da dok druge poučavamo o Bibliji svojim načinom života pokažemo da smo zaista uvereni da smo pronašli istinu.