FERNANDO * je bio kao na iglama. Dvojica starešina su mu rekla da bi želela da popričaju s njim nasamo. Tokom nekoliko prethodnih poseta pokrajinskog nadglednika, starešine su mu objasnile na čemu treba da radi da bi mu mogle poveriti neke dužnosti u skupštini. Međutim, kako je vreme prolazilo, Fernando je počeo da se pita da li će ikada postati starešina. Prošla je još jedna poseta pokrajinskog nadglednika njihovoj skupštini. Šta će starešine ovog puta reći?

Tokom razgovora, jedan od starešina je spomenuo stih iz 1. Timoteju 3:1 i rekao da je starešinstvo skupštine dobilo pismo u kom stoji da je Fernando naimenovan za starešinu. Fernando se ispravio i pitao: „Šta kažeš?“ Brat je ponovio i Fernandovo lice se ozarilo. Kada je kasnije to obaveštenje pročitano skupštini, osmeh je bio na svakom licu.

Ima li nečeg lošeg u tome što neko želi da postane starešina? Naravno da nema. Prema 1. Timoteju 3:1, „ako neko želi da služi kao nadglednik, hvale vrednu službu želi“. Mnoga braća ozbiljno shvataju te reči i trude se da duhovno napreduju kako bi mogli prihvatiti neke odgovornosti u skupštini. Zato je Božji narod blagoslovljen sa preko sto hiljada starešina i slugu pomoćnika. Međutim, zbog očiglednog porasta broja objavitelja, potrebno je još mnogo braće koja bi se prihvatila odgovornosti u skupštinama. Kako bi trebalo raditi na ostvarenju tog cilja? I da li braća treba da se opterećuju time kada će biti naimenovana, kao što se to desilo Fernandu?

Grčki glagol koji je u Bibliji preveden sa „želeti“ ukazuje na žarku želju da se nešto dostigne. To nas možda podseća na nekoga ko se upinje da dohvati sočan plod sa nekog drveta. Međutim, to što neko žarko želi da služi kao nadglednik ne znači da treba da se otima za takvu službu. Zašto to kažemo? Zato što oni koji iskreno žele da služe kao starešine treba da imaju cilj da obavljaju  „hvale vrednu službu“, a ne da budu na nekom položaju.

Mnogi zahtevi koje treba da ispuni onaj ko želi da obavlja ovu hvale vrednu službu zapisani su u 1. Timoteju 3:2-7 i Titu 1:5-9. Ukazujući na te visoke standarde, Rejmond, jedan dugogodišnji starešina, rekao je: „Po mom mišljenju, najvažnije je kakvi smo kao ljudi. Važno je da budemo dobri govornici i učitelji, ali te sposobnosti neće nadomestiti potrebu da budemo besprekorni, umereni u svemu, razboriti, da uredno živimo, da budemo gostoljubivi i razumni.“

Brat koji zaista želi da služi u skupštini čuva se svakog oblika nečistoće i nepoštenja kako bi ostao besprekoran. On je u svemu umeren, razborit, vodi uredan život i razuman je. Zato braća i sestre u skupštini s poverenjem prihvataju njegove savete i pomoć. Svojom gostoljubivošću pozitivno utiče na mlade i na one koji su nedavno upoznali istinu. Kao čovek koji voli dobrotu, on pruža utehu i pomoć starima i bolesnima. On to radi zato što želi da pomogne drugima, a ne zato što želi da se nametne odgovornoj braći kao neko ko bi mogao biti naimenovan. *

Starešinama je drago kada nekom mogu pomoći svojim savetom i lepom rečju, ali na svakom pojedincu koji želi da napreduje leži odgovornost da ispuni uslove koji su navedeni u Bibliji. Henri, jedan iskusni nadglednik, kaže: „Ukoliko želiš da napreduješ, vredno radi na ostvarenju svog cilja.“ Osvrnuvši se na stih iz Propovednika 9:10, on objašnjava: „’Sve što ti dođe pod ruku da činiš, čini to svom snagom svojom.‘ Šta god da ti starešine povere da uradiš, daj sve od sebe da to uradiš kako treba. Uživaj u svim poslovima koji treba da se obave u skupštini, uključujući i brisanje poda. S vremenom će tvoj rad i trud biti primećeni.“ Ukoliko želiš da jednog dana služiš kao starešina, budi vredan i pouzdan u svim vidovima svete službe. U tvom životu treba da bude očigledna poniznost, a ne ponos ili ambicija (Mat. 23:8-12).

Neki koji priželjkuju da dobiju odgovornosti u skupštini mogu doći u iskušenje da na neki suptilan način utiču na starešinstvo. Drugi negoduju kad im starešine daju savet. Bilo bi dobro da takva braća razmisle o sledećem pitanju: ’Da li gledam na svoje interese ili stvarno želim da brinem o Jehovinom stadu?‘

Oni koji žele da napreduju u skupštini, ne treba da smetnu s uma još jedan zahtev za starešine, a to je da ’budu primer stadu‘ (1. Petr. 5:1-3). Primerna osoba neće biti neiskrena i nepoštena. Ona je strpljiva i istrajava u svetoj službi bez obzira na to da li trenutno ima neke odgovornosti u skupštini. Kada neko postane starešina, on se neće nekim čudom osloboditi svojih mana (Br. 12:3; Ps. 106:32, 33). Osim toga, može biti da neki brat ’ni zbog čega ne oseća grižu savesti‘, ali drugi možda iz nekih razloga i nemaju baš tako dobro mišljenje o njemu (1. Kor. 4:4). Prema tome, ako ti starešine daju neki konkretan savet temeljen na Bibliji, potrudi se da ga prihvatiš bez ljutnje. Radi na tome da ga primeniš.

Mnoga braća koja bi volela da dobiju neke odgovornosti u skupštini imaju utisak da predugo čekaju na to. Ako već godinama imaš ’želju da služiš kao nadglednik‘, da li na neki način postaješ nestrpljiv? Ukoliko je tako, obrati pažnju na sledeći biblijski stih: „Od predugog iščekivanja razboli se srce, a ostvarena želja drvo je života“ (Posl. 13:12).

Kada neki dugo željeni cilj izgleda nedostižno, može se desiti da klonemo duhom. To se desilo Avrahamu. Jehova je obećao da će mu podariti sina, ali godine su prolazile a Sara i on i dalje nisu imali dece (Post. 12:1-3, 7). Kada je već zašao u godine, rekao je: „Suvereni Gospode Jehova, šta ćeš mi dati kad nemam dece [...] Nisi mi dao potomstvo.“ Jehova ga je zatim uverio da će mu dati sina baš kao što je i obećao. Međutim, prošlo je još najmanje 14 godina pre nego što su se ispunile Božje reči (Post. 15:2-4; 16:16; 21:5).

Da li je Avraham izgubio radost u služenju Jehovi zbog toga što je morao da čeka na ispunjenje njegovih obećanja? Nije. On nikada nije sumnjao u Boga. I dalje je željno iščekivao nagradu. Apostol Pavle je napisao: „Tako je Avraham, pokazavši strpljenje, dobio to obećanje“ (Jevr. 6:15). Na kraju je Svemoćni Bog blagoslovio ovog vernog čoveka, nadmašivši sva njegova očekivanja. Šta možemo naučiti iz njegovog iskustva?

Ukoliko bi voleo da služiš kao starešina, ali još uvek nisi naimenovan iako je prošlo već dosta godina, i dalje se uzdaj u Jehovu. Pazi da ne izgubiš radost u službi. Voren, koji je mnogima pomogao da duhovno napreduju, objašnjava zašto je to važno: „Da bi se videlo da li neki brat ispunjava uslove da služi kao starešina, potrebno je da prođe neko vreme. Kako vreme prolazi, polako će postajati sve jasnije kakve stavove i sposobnosti ima neki brat, a to će se videti po tome kako se ponaša i kako obavlja poslove koji su  mu povereni. Neki smatraju da su nešto postigli samo ako dobiju određena zaduženja u skupštini. Takav način razmišljanja je pogrešan i može prerasti u opsesiju. Ukoliko verno služiš Jehovi, za tebe se može reći da si uspešna osoba, bez obzira na to u kom svojstvu mu služiš.“

Jedan brat je čekao više od deset godina da bude naimenovan za starešinu. Ukazavši na dobro poznati opis jedne vizije iz prvog poglavlja Jezekiljeve knjige, on priča šta je iz svega toga naučio: „Jehova odlučuje kojom će brzinom ići njegove kočije, to jest njegova organizacija. Možda imamo svoju predstavu o tome kada nešto treba da se dogodi, ali Jehova zna kada je pravo vreme za to. Nije najvažnije šta bih ja želeo. Ono što ja želim ne mora uvek da bude ono što Jehova zna da mi treba.“

Ukoliko se nadaš da ćeš jednog dana obavljati hvale vrednu službu nadglednika, potrudi se da doprineseš lepoj atmosferi i radosti u skupštini. Ako ti se čini da vreme sporo prolazi, radi na tome da ne podlegneš negativnim emocijama i nestrpljenju. Rejmond kojeg smo ranije pomenuli kaže: „Ambicija i zadovoljstvo ne idu jedno uz drugo. Oni koji su previše opterećeni time da postanu starešine lišeni su ogromne radosti koja proizlazi iz služenja Jehovi.“ Razvijaj kod sebe plodove duha, posebno dugotrpljivost. Radi na svojoj duhovnosti tako što ćeš proučavati Bibliju. Više idi u službu propovedanja i poboljšaj svoje sposobnosti u poučavanju zainteresovanih osoba. Redovno proučavaj sa svojom porodicom i pruži im vođstvo u duhovnim aktivnostima. Uživaj u svakoj prilici koju imaš da budeš u društvu braće i sestara. Tako nećeš uskratiti sebi radost dok se približavaš ostvarenju svog cilja.

Prilika da radimo na tome da ispunimo uslove za neko zaduženje u skupštini zapravo je blagoslov od Jehove. Ni Jehova, a ni odgovorna braća ne žele da oni koji teže za službom nadglednika budu nezadovoljni i nesrećni u svojoj službi. Bog podržava i blagosilja sve one koji mu iz čistih motiva služe i naravno pri tome im ne nanosi nikakav bol (Posl. 10:22).

Čak i ako već duže vreme imaš želju da dobiješ neke odgovornosti u skupštini, postoji mnogo toga što možeš da uradiš da bi duhovno napredovao. Jehova neće zaboraviti ništa od svega što si radio s ciljem da ispuniš uslove za naimenovanje, kao ni tvoj trud u skupštini i brigu za dobrobit tvoje porodice. Potrudi se da ti služenje Jehovi uvek pričinjava radost, kakve god dužnosti da su ti poverene.