Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

IZ NAŠE ARHIVE

Svitanje u Zemlji izlazećeg sunca

Svitanje u Zemlji izlazećeg sunca

Za javna predavanja u Tokiju i Osaki odštampan je veliki broj pozivnica

ŠESTOG septembra 1926, jedan putujući nadglednik se vratio iz Sjedinjenih Država u rodni Japan da bi služio kao misionar. Dobrodošlicu mu je izrazio jedini pretplatnik na časopis Stražarska kula, koji je već osnovao grupu za proučavanje Biblije u Kobeu. U tom gradu su 2. januara 1927. Istraživači Biblije održali svoj prvi skup u Japanu. Prisustvovalo je 36 osoba, a krstilo se njih 8. Bio je to lep početak. Ali Japan je tada imao 60 miliona stanovnika. Kako će mala grupa Istraživača Biblije uspeti da svim tim ljudima prenese biblijsku istinu?

U maju 1927, preduzimljivi Istraživači Biblije su počeli da najavljuju seriju biblijskih govora, od kojih je prvi trebalo da se održi u Osaki. Postavljali su reklamne stalke na trotoare, velike panoe po celom gradu i poslali su 3 000 pozivnica istaknutim ljudima. Podelili su 150 000 pozivnica i najavljivali govor u najtiražnijim gradskim novinama. Poziv je bio odštampan i na 400 000 voznih karata. Na dan održavanja govora, iz dva aviona koja su letela iznad Osake bačeno je 100 000 pozivnica. U dvoranu Asahi slilo se oko 2 300 ljudi koji su želeli da čuju govor „Božje Kraljevstvo je blizu“. Budući da je dvorana bila dupke puna, za još oko 1 000 zainteresovanih nije bilo mesta. Nakon govora, preko 600 ljudi je ostalo kad je počeo deo s pitanjima i odgovorima. U narednim mesecima biblijska predavanja su održana u Kjotu i drugim gradovima u zapadnom delu Japana.

Istraživači Biblije su u oktobru 1927. organizovali da se predavanja održe i u Tokiju. I ovog puta su pozvani ugledni ljudi, među kojima su bili premijer, članovi parlamenta, sveštenici i oficiri. Govori su najavljivani pomoću plakata, reklama u novinama, a odštampano je i 710 000 pozivnica. Na tri predavanja koja su održana u japanskoj prestonici došlo je ukupno 4 800 ljudi.

NEUMORNI PIONIRI

Kacuo i Hagino Mijura

Pioniri su mnogo doprineli tome da poruka o Kraljevstvu stigne do svakog domaćinstva. Među prvim pionirima bila je Macue Iši, koja je sa svojim suprugom Džizom propovedala u tri četvrtine zemlje, od Sapora na severu, pa u Sendaju, Tokiju, Jokohami, Nagoji, Osaki, Kjotu, Okajami i Tokušimi. Sestra Iši i njena rođena sestra Sakiko Tanaka su posećivale visoke vladine zvaničnike. U znak poštovanja, bile su obučene u kimono koji se nosio u formalnim prilikama. Jedan od tih ljudi je za zatvorske biblioteke naručio 300 kompleta knjiga Harfa Božja i Izbavljenje.

Kad su Kacuo Mijura i njegova supruga Hagino pročitali knjige koje im je dala sestra Iši, brzo su uvideli da je to istina. Krstili su se 1931. i potom postali pioniri. Nešto pre 1930. istinu su takođe prihvatili Haruiči i Tane Jamada, kao i mnogi njihovi rođaci. Njih dvoje su počeli da služe kao pioniri, a njihova ćerka Jukiko je pozvana da služi u Betelu u Tokiju.

POSEBNE PRIKOLICE

U prikolici „Veliki Juj“ moglo je da prenoći šest pionira

U to vreme je malo ko imao novca za automobil, a putevi su bili veoma loši. Zato su Kazumi Minoura i drugi mladi pioniri putovali i stanovali u posebnim prikolicama. Dali su im naziv po Juju, energičnom izraelskom kralju koji je vozio bojna kola (2. Kralj. 10:15, 16). Tri prikolice su nazvali „Veliki Juj“. Bile su duge 2,2 metra, a široke i visoke 1,9 metara. U svakoj su mogla da spavaju šestorica pionira. Pored toga, u japanskoj podružnici je bilo napravljeno i 11 prikolica nazvanih „Mali Juj“, koje su prevožene biciklom i imale su mesta za dva pionira. Brat Kijiči Ivasaki, koji je učestvovao u njihovoj izradi, pričao je: „Svaka prikolica je imala šator, kao i akumulator koji je obezbeđivao struju za osvetljenje.“ Pioniri su širili svetlost istine po celom Japanu, a nerazdvojni saputnik su im bile ove prikolice koje su vukli i gurali po brdima i dolinama, od Hokaida na severu do Kjušua na jugu.

U „Malom Juju“ bilo je mesta za dva pionira

Pionir Ikumacu Ota je ispričao: „Kad bismo stigli u neki grad, postavili bismo prikolicu na obali reke ili na livadi. Najpre bismo posetili ugledne ljude, kao što je gradonačelnik, a potom bismo nudili literaturu od kuće do kuće. Nakon što bismo obradili celo područje, išli smo u sledeći grad.“

Dan kad se 36 Istraživača Biblije okupilo na svom prvom sastanku u Kobeu, mogao bi se nazvati ’danom skromnih početaka‘ (Zah. 4:10). Samo pet godina kasnije, to jest 1932, u Japanu je propovedalo 103 pionira i objavitelja, koji su uručili više od 14 000 knjiga. Danas je u Japanu odlično organizovano i svedočenje na javnim mestima, a skoro 220 000 objavitelja prenosi svetlost istine širom Zemlje izlazećeg sunca (Iz naše arhive — Japan.)

Skice koje je Kijiči Ivasaki nacrtao za izradu prikolica u Betelu