NEKOLIKO mladih iz skupštine dogovara se da ode u bioskop. Mnogi u školi su oduševljeni filmom koji se daje. Kada dođu u bioskop, na plakatima vide razorno oružje i oskudno odevene devojke. Šta će uraditi? Da li će ipak pogledati taj film?

Ovaj primer pokazuje da često moramo donositi odluke koje će pozitivno ili negativno uticati na našu duhovnost i naš odnos s Jehovom. Ponekad možda nameravaš da uradiš nešto ali onda malo bolje razmisliš i predomisliš se. Da li je to neodlučnost ili mudrost?

Ljubav prema Jehovi nas je pokrenula da mu predamo svoj život i krstimo se. Od srca želimo da ostanemo verni Bogu. Ali naš neprijatelj Satana Ðavo bi žarko želeo da slomi našu besprekornost (Otkr. 12:17). Kad smo se predali Jehovi, doneli smo odluku da mu služimo i da slušamo njegove zapovesti. Bilo bi veoma žalosno ako bismo se predomislili. To bi nas koštalo života.

Pre više od 2 600 godina, vavilonski kralj Navuhodonosor je podigao ogroman zlatan kip pred kim su svi morali da padnu ničice i poklone se. Ko god bi se oglušio o kraljevu naredbu bio bi bačen u užarenu peć. Tri bogobojazna mladića — Sedrah, Misah i Avdenago — nisu se povinovala toj zapovesti. Pošto nisu hteli da se poklone pred kipom, bili su bačeni u užarenu peć. Iako nisu znali da li će ih Jehova izbaviti, oni su bili spremni da  umru da bi mu ostali verni (Dan. 3:1-27).

Još jedan dobar primer je prorok Danilo, koji nije hteo da se odrekne molitve uprkos pretnjama da će biti bačen u lavovsku jamu. I dalje se molio tri puta dnevno. Danilo se nije povukao i prestao da služi pravom Bogu. Tako je ovaj prorok ’izbavljen iz lavljih šapa‘ (Dan. 6:1-27).

Božje sluge u savremeno doba takođe žele da žive u skladu sa svojim predanjem. U Africi, u jednoj školi, učenici koji su Jehovini svedoci nisu hteli da učestvuju u ceremoniji odavanja počasti nacionalnom simbolu. Pretili su im izbacivanjem iz škole ako se ne pridruže drugim učenicima. Ubrzo nakon toga, ministar prosvete je posetio taj grad i tom prilikom razgovarao s nekima od tih mladih Svedoka. Oni su ljubazno ali odvažno objasnili svoje gledište. Od tada više nisu imali problema. Mlada braća i sestre sada idu u školu bez straha da će biti pod pritiskom da prekrše Jehovine zapovesti.

Razmisli i o primeru Džozefa, čija je supruga obolela od raka i ubrzo umrla. Džozefova rodbina je razumela i poštovala njegove želje što se tiče sahrane. Međutim, rođaci njegove supruge, koji nisu u istini, insistirali su na pogrebnim običajima koje Bog ne odobrava. Džozef kaže: „Pošto nisam popuštao, pokušali su da utiču na moju decu, ali su ona ostala čvrsta. Rođaci su hteli i da održe bdenje u našoj kući, kao što je običaj, ali im to nisam dozvolio. Znali su da bdenje nije u skladu s mojim i supruginim verovanjima. Nakon dužeg razgovora, otišli su da ga održe na drugom mestu.

„Tokom tog teškog perioda, preklinjao sam Jehovu da pomogne mojoj porodici da ne prekrši njegove zakone. On je uslišio moje molitve i pomogao nam da ostanemo čvrsti uprkos pritisku.“ Džozef i njegova deca nisu ni pomišljali da promene svoju odluku.

Nedugo nakon Pashe 32. n. e., jedna Sirofeničanka je prišla Isusu Hristu kada je bio u sidonskim krajevima. Uporno ga je molila da istera demona iz njene ćerke. U početku, Isus nije reagovao. Učenicima je rekao: „Nisam poslat nikome osim izgubljenim ovcama doma Izraelovog.“ Kada je ona nastavila da ga moli, Isus joj je rekao: „Nije u redu da se od dece uzme hleb i da se baci kučićima.“ Pokazavši jaku veru, ona je odgovorila: „Da, Gospode, ali kučići ipak jedu od mrvica koje padaju sa stola njihovih gospodara.“ Isus je tada ispunio njenu molbu i izlečio joj ćerku (Mat. 15:21-28).

Ovaj događaj pokazuje da se Isus ugledao na Jehovu, koji je bio spreman da promeni odluku kada okolnosti dozvoljavaju. Primera radi, Bog je nameravao da istrebi Izraelce kada su napravili zlatno tele, ali je uslišio Mojsija i promenio odluku (Izl. 32:7-14).

Apostol Pavle se ugledao na Jehovu i Isusa. Pavle neko vreme nije hteo da vodi Marka na misionarska putovanja jer je ovaj napustio njega i Varnavu za vreme prvog putovanja. S vremenom je Pavle uvideo da je Marko duhovno sazreo i da bi mu njegova pomoć značila. Zato je napisao Timoteju: „Uzmi Marka i dovedi ga sa sobom, jer mi je koristan za službu“ (2. Tim. 4:11).

 Kako je s nama? Ako se ugledamo na našeg milosrdnog, strpljivog i brižnog nebeskog Oca, bićemo otvoreni za mogućnost da promenimo pravac razmišljanja. Na primer, možda treba da promenimo mišljenje o drugima. Za razliku od Jehove i Isusa, mi smo nesavršeni. Ako su oni spremni da promene svoje mišljenje, zar i mi to ne bismo mogli, tako što bismo uzeli u obzir okolnosti drugih?

Ponekad je dobro da se predomislimo kada je reč o teokratskim ciljevima. Neki koji proučavaju Bibliju i već neko vreme dolaze na sastanke odlažu krštenje. Pojedini objavitelji oklevaju da počnu s pionirskom službom iako ih ništa ne sprečava u tome. A neka braća nisu rada da se stave na raspolaganje što se tiče zaduženja u skupštini (1. Tim. 3:1). Da li si se prepoznao u nečemu od navedenog? Jehova nas poziva da se više angažujemo i osetimo koliko je to lepo. Zašto ne bi promenio stav i iskusio radost koja proističe iz služenja Bogu i drugima?

Ela, koja služi u podružnici Jehovinih svedoka u jednoj afričkoj državi, kaže: „Kada sam došla u Betel, nisam znala da li da ostanem. Želela sam da služim Jehovi celom dušom, ali sam bila veoma vezana za moju porodicu. U početku su mi mnogo nedostajali. Ali moja cimerka me je ohrabrila, pa sam odlučila da ostanem. Već deset godina sam u Betelu i želim da istrajem u tome da bih služila braći i sestrama.“

Da li se sećaš šta se desilo kada se Kain zbog ljubomore razgnevio  na svog brata? Bog je ogorčenom Kainu rekao da će opet steći njegovu naklonost ako bude činio dobro. Posavetovao ga je da nadvlada greh koji „vreba na vratima“. Kain je mogao da promeni pravac razmišljanja i stav, ali je odbacio Božji savet. Nažalost, ubio je svog brata i postao prvi ubica (Post. 4:2-8).

Razmisli i o primeru kralja Ozije. Taj kralj je ’stalno tražio Boga‘ i stekao je njegovu naklonost. Nažalost, Ozija je narušio svoj odnos sa Bogom kad se uzoholio. Ušao je u hram da prinosi kâd iako su to smeli da rade samo sveštenici. Da li je odustao od toga kada su ga sveštenici upozorili da ne postupa tako drsko? Nije. Ozija se razgnevio i nastavio da radi po svome. Zato ga je Jehova udario gubom (2. Let. 26:3-5, 16-20).

Ponekad je veoma važno promeniti pravac razmišljanja. Evo jednog savremenog primera. Žoakim se krstio 1955. ali je 1978. bio isključen. Više od 20 godina kasnije, on se pokajao i bio ponovo primljen. Nedavno ga je jedan starešina pitao zašto je čekao toliko dugo. Žoakim mu je rekao: „Bio sam ljut i ponosan. Krivo mi je što ranije nisam nešto preduzeo. Sve to vreme sam znao da su Jehovini svedoci prava religija.“ Bilo je potrebno da promeni stav i pokaje se.

I mi se možemo naći u situaciji u kojoj je neophodno da promenimo pravac razmišljanja i postupanja. Uradimo to da bismo i dalje imali Jehovinu naklonost (Ps. 34:8).