1, 2. Koji je jedan od dokaza Isusove duboke ljubavi prema čovečanstvu?

BOŽJI prvorođeni Sin je najraniji i najpotpuniji izraz Jehovine neizmerne mudrosti. I sam je bio oličenje mudrosti, „vešt graditelj“ uz svog Oca. Možemo samo zamisliti koliko mu je radosti i zadovoljstva pričinjavalo to što je sa svojim Ocem „uređivao nebesa“ i „određivao temelje zemlji“. Međutim, od svega stvorenog, za Božjeg prvorođenog Sina najveća ’radost su bili sinovi ljudski‘ (Posl. 8:22-31). Dakle, davno pre nego što je došao na zemlju Isus je zavoleo ljude.

² Kasnije, iz ljubavi i odanosti prema svom Ocu, kao i iz duboke ljubavi prema ’sinovima ljudskim‘, Božji prvorođeni Sin se drage volje ’odrekao samog sebe i postao sličan ljudima‘. Učinio je to da bi obezbedio „otkupninu za mnoge“ (Fil. 2:5-8; Mat. 20:28). Koliko samo voli ljude! Kada je Isus bio na zemlji, Bog mu je dao moć da čini čuda, koja su pokazala kakvu ljubav ima prema ljudima. Isus je tako nagovestio kakve će se čudesne stvari odigravati širom sveta u bliskoj budućnosti.

3. O čemu će biti reči u ovom članku?

 ³ Dok je bio na zemlji, Isus je ’objavljivao dobru vest o Božjem kraljevstvu‘ (Luka 4:43). Znao je da će to Kraljevstvo posvetiti ime njegovog Oca i trajno rešiti sve ljudske probleme. Nije čudo što je njegova služba bila protkana iskrenom brigom za ljude. Zašto je to važno za nas? Ono što učimo od njega jača nam veru i pruža nadu za budućnost. Osvrnimo se sada na četiri čuda koja je učinio u prošlosti.

4. Opiši Isusov susret s gubavcem.

⁴ Dok je propovedao po Galileji, Isus je u jednom gradu ugledao žalostan prizor (Mar. 1:39, 40). Pred njim je stajao čovek oboleo od užasne bolesti — gube. Ta bolest je bila u poodmaklom stadijumu, te je Luka, koji je bio lekar, zapisao da je čovek bio „pun gube“ (Luka 5:12). „Kad je [gubavac] ugledao Isusa, pao je ničice i zamolio ga: ’Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti.‘“ Mada nije nimalo sumnjao u to da Isus može da ga izleči, pitao se da li Isus to želi. Kako je Isus reagovao na ovu dirljivu molbu? Šta je mislio dok je posmatrao tog čoveka, verovatno izobličenog od bolesti? Da li je reagovao poput fariseja koji su se bezosećajno ophodili prema gubavcima? Šta bi ti uradio?

5. Zašto je Isus želeo da izleči gubavca?

⁵ Ovaj gubavac očigledno nije vikao „Nečist, nečist!“, što je propisivao Mojsijev zakon. Isus mu zbog toga nije prigovorio, već se usredsredio na samog čoveka i na to kako da mu pomogne (Lev. 13:43-46). Ne znamo tačno šta je bilo u Isusovim mislima, ali znamo šta mu je bilo u srcu. Pokrenut saosećanjem, učinio je nešto neviđeno. Ispružio je ruku, dotakao gubavca i glasom u kom su se ogledale i snaga i nežnost rekao: „Hoću. Očisti se.“ Nakon toga, „guba je istog časa nestala s njega“ (Luka 5:13). Moć koju je dobio od Jehove omogućila je Isusu ne samo da učini to čudo već i da pokaže koliko voli ljude (Luka 5:17).

6. Šta vredi zapaziti kada su u pitanju Isusova čuda i šta nam to govori?

⁶ Zahvaljujući tome što je Božja sila bila na Isusu, on je mogao da čini razna čuda. Lečio je ne samo gubu već i svaku bolest i svaku nemoć u narodu. Nadahnuti zapis kaže: „Kad je narod video da nemi govore, hromi hodaju i slepi vide, divili su se“ (Mat. 15:31). Da bi nekoga izlečio, Isus nije morao da izvrši transplantaciju organa — on je direktno lečio bolesne organe ili delove tela. U trenutku bi izlečio čoveka, ponekad čak i na daljinu (Jov. 4:46-54). Šta ovi izuzetni primeri pokazuju? Da Isus, ustoličen kao Kralj na nebu, ne samo da može već i želi da trajno izleči sve ljude. Kada vidimo kako se ophodio prema ljudima, sigurni smo da će se u budućnosti ispuniti proročanske reči: „Sažaliće se na siromaha i na ubogoga“ (Ps. 72:13). Tada će Isus učiniti ono što od sveg srca želi — doneće olakšanje svima koji pate.

7, 8. Šta je sve Isus činio dok je putovao iz Galileje u Judeju?

⁷ Nekoliko meseci je prošlo nakon Isusovog susreta s gubavcem u Galileji. Odatle je Isus otišao u Judeju da bi propovedao i objavljivao dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Njegova poruka i postupci promenili su život hiljadama ljudi. Bilo je očigledno da želi da objavi dobru vest siromašnima, propoveda oslobođenje zarobljenima i zavije rane onima koji su slomljenog srca (Is. 61:1, 2; Luka 4:18-21).

⁸ Kada je došao mesec nisan, Isus se iz poslušnosti Očevom zakonu zaputio u Jerusalim na Pashu. U gradu je sve vrvelo od naroda koji je iz svih krajeva pristizao na taj sveti praznik. Severno od hrama nalazilo se jezerce Vitzata, gde je Isus upoznao jednog bolesnog čoveka.

9, 10. (a) Zašto su ljudi dolazili na jezerce Vitzatu? (b) Zašto je Isus došao na jezerce i šta učimo iz toga? (Videti sliku na početku članka.)

⁹ Mnoštvo bolesnih i nejakih ljudi dolazilo je na jezerce. Iz nekog razloga, verovali su da će bolesna osoba biti čudesno izlečena ako uđe u jezerce kad se voda uzburka. Pokušaj da zamisliš atmosferu koja je tamo vladala. Bez sumnje su se u vazduhu osećali očaj, teskoba i beznađe. Ali šta je tu dovelo Isusa, čoveka savršenog zdravlja? Pokrenut saosećanjem, prišao je čoveku koji je od svoje bolesti patio duže nego što je Isus živeo na zemlji. (Pročitati Jovana 5:5-9.)

¹⁰ Možeš li zamisliti duboku tugu koju je Isus video u očima tog čoveka kad ga je pitao da li želi da ozdravi? Smesta mu je odgovorio da želi ali ne vidi kako, jer nema nikoga ko bi ga spustio u jezerce. Isus je tada zapovedio čoveku da učini nemoguće — da uzme svoja nosila i hoda. Na to je čovek ustao i počeo da hoda. Kakva dirljiva slika onoga što će Isus činiti u novom svetu! Iz ove situacije vidimo koliko je bio saosećajan. Tražio je one kojima je bila potrebna pomoć. Isusov primer nas podstiče da na svom području tražimo ljude koji su potreseni zbog užasnih stvari u ovom svetu.

11. Kako se u Marku 5:25-34 vidi da je Isus saosećao sa bolesnima?

¹¹ Pročitati Marka 5:25-34. Dvanaest godina je živela u sramoti. Njena bolest je uticala na svaki deo njenog života. Čak nije smela da ide u hram da služi Bogu. Ta žena je „propatila od mnogih lekara i potrošila je sve što je imala“. Uprkos tome, bilo joj je sve gore. Ali jednog dana je odlučila da pomoć potraži na drugom mestu. Ušla je među mnoštvo naroda, prikrala se Isusu i dotakla njegovu haljinu (Lev. 15:19, 25). Isus je osetio da je sila izašla iz njega, pa je pitao ko ga je dotakao. „Ona je, sva u strahu i drhteći [...] pala pred njega i rekla mu sve kako je bilo.“ Uvidevši da je to izlečenje došlo od njegovog Oca, Jehove, Isus joj je blago rekao: „Kćeri, tvoja vera te je izlečila. Idi s mirom, i budi zdrava od svoje mučne bolesti.“

12. (a) Kako bi opisao Isusa na osnovu onoga što smo do sada rekli o njemu? (b) U čemu treba da se ugledamo na Isusa?

 ¹² Koliko je Isus dobar! Posebnu nežnost i toplinu oseća prema onima koji su bolesni. Za razliku od njega, Satana želi da nas ubedi da nas niko ne voli i da smo bezvredni. Čudima koja je činio, Isus je jasno dokazao suprotno — da mu je stalo do nas. Zaista imamo saosećajnog Kralja i Prvosveštenika (Jevr. 4:15). Nama možda nije lako da razumemo kako se osećaju oni koji pate od hroničnih bolesti, naročito ako tako nešto nismo osetili na svojoj koži. Ali imajmo na umu da je Isus saosećao sa bolesnima iako sam nikada nije bio bolestan. Ugledajmo se na njega u tom pogledu, koliko god to možemo (1. Petr. 3:8).

13. Šta Lazarevo uskrsenje otkriva o Isusu?

¹³ Isus nije ostajao ravnodušan na tuđi bol. Kada je video ljude ožalošćene zbog Lazareve smrti, bio je „duboko dirnut i potresen“. Tako se osećao iako je znao da će za koji trenutak uskrsnuti Lazara. (Pročitati Jovana 11:33-36.) Isus se nije stideo da pokaže osećanja. Očevici su mogli zapaziti koliku je naklonost imao prema Lazaru i njegovoj porodici. Time što je koristio svoju moć da vrati Lazara u život, Isus je pokazao izuzetno saosećanje! (Jov. 11:43, 44).

14, 15. (a) Kako znamo da Jehova žarko želi da ljudima donese oslobođenje od patnje? (b) Šta nam govori izraz „spomen-grobovi“?

 ¹⁴ Biblija kaže da je Isus „tačna slika [Stvoriteljevog] bića“ (Jevr. 1:3). Dakle, Isus je svojim čudima pokazao da i on i njegov Otac žarko žele da otklone bolest i smrt, koje nam pričinjavaju neizmeran bol. To se ne svodi samo na nekoliko uskrsenja zabeleženih u Bibliji. Isus je rekao: ’Dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima [„spomen-grobovima“, fusnota] izaći‘ (Jov. 5:28, 29).

¹⁵ Isus je s pravom koristio izraz „spomen-grobovi“ zato što je uskrsenje povezano s Božjim sećanjem. Svemoćni Bog, koji stoji iza stvaranja ogromnog svemira, u stanju je da se seti svih pojedinosti o našim dragima koji su umrli, uključujući i njihove osobine, bilo da su ih nasledili ili formirali u životu (Is. 40:26). I on i njegov Sin ne samo da mogu da ih se sete već to i žele. Lazarevo uskrsenje, kao i druga koja su zapisana u Bibliji, nagoveštavaju šta će se u novom svetu odvijati u globalnim razmerama.

16. Šta očekuje hrišćane koji se održe u veri?

¹⁶ Ako ostanemo verni i besprekorni hrišćani, imaćemo priliku da svojim očima vidimo jedno od najvećih čuda svih vremena — preživljavanje velike nevolje. Ubrzo posle Armagedona, bićemo svedoci još mnogih čuda putem kojih će se čovečanstvu vratiti savršeno zdravlje (Is. 33:24; 35:5, 6; Otkr. 21:4). Zamisli to vreme kada više nikome neće trebati naočare, štapovi, štake, invalidska kolica, slušni aparati i druga pomagala. Jehova će onima koji prežive Armagedon podariti dobro zdravlje. Tada će, puni snage, moći da prionu na posao koji ih čeka. S radošću će raditi na preuređenju čitave planete u Raj (Ps. 115:16).

17, 18. (a) Šta je očigledno bila glavna svrha čuda koja je Isus činio? (b) Šta nas pokreće da damo sve od sebe da bismo bili u novom svetu?

¹⁷ Izlečenja koja je Isus vršio ulivaju nadu pripadnicima ’velikog mnoštva‘ da će i oni uskoro biti izlečeni od svih svojih bolesti (Otkr. 7:9). Ta čuda su izraz dubokih osećanja i velike ljubavi koju Božji prvorođeni Sin ima prema čovečanstvu (Jov. 10:11; 15:12, 13). Isusova saosećajnost odražava divnu sliku o Jehovinoj brizi o svakome od nas (Jov. 5:19).

¹⁸ Današnji svet je pun bola, patnje i smrti (Rimlj. 8:22). Potreban nam je Božji novi svet, u kom će svi biti potpuno zdravi kao što je Bog obećao. Malahija 4:2 uverava nas da ćemo tada skakati od radosti jer smo izlečeni i oslobođeni nesavršenosti. Neka nas zahvalnost prema Bogu i duboka vera u njegova obećanja pokrenu da učinimo sve što je potrebno da bismo ušli u novi svet. Ohrabrujuće je znati da čuda koja je Isus vršio dok je bio na zemlji predočavaju trajno olakšanje koje će čovečanstvo uskoro doživeti pod Mesijanskom vladavinom!