BLAGIM tapšanjem po ramenu, Kingsli dobija znak da počne sa čitanjem Biblije pred skupštinom. To je njegov prvi zadatak u Teokratskoj školi propovedanja. Pažljivo izgovara svaku reč, ne propuštajući nijedan slog. Ali zašto ne gleda u Bibliju?

Kingsli živi na Šri Lanki. On je slep, sluh mu je oštećen i ne može da se kreće bez invalidskih kolica. Kako je i pored toga ovaj čovek upoznao Jehovu i ispunio uslove za Teokratsku školu propovedanja? Ispričaću vam nešto više o tome.

Kad sam prvi put razgovarao s Kingslijem, oduševila me je njegova žarka želja da upozna istinu. On je ranije proučavao s nekoliko Svedoka, pa je njegova knjiga Spoznanje koje vodi do večnog života na Brajevom pismu bila prilično pohabana. * Predložio sam mu da ponovo proučava, što je on prihvatio. Ipak, suočili smo se sa dva izazova.

Kao prvo, Kingsli je živeo u domu za stare i invalide. Tamo je bilo prilično bučno, a Kingsli je bio nagluv. Zato sam morao da pričam mnogo glasnije nego  inače. Tako su svake nedelje svi u tom domu mogli da nas slušaju dok proučavamo.

Kao drugo, Kingsli je mogao da pročita i razume samo manju količinu informacija prilikom svakog našeg susreta. Da bi proučavanje bilo kvalitetnije, Kingsli se marljivo pripremao. Više puta bi pročitao predviđeni materijal, zatim bi potražio stihove u Bibliji na Brajevom pismu i na kraju bi osmislio odgovore na pitanja. Taj način je bio veoma efikasan. Kada smo proučavali, on bi sedeo prekrštenih nogu na tepihu i sa ushićenjem lupkao po podu dok je glasno objašnjavao ono što je naučio. Uskoro smo proučavali dva puta nedeljno i to po dva sata!

Kingsli je jedva čekao da krene na sastanke u Dvoranu Kraljevstva, ali to uopšte nije bilo lako. Bila mu je potrebna pomoć da se smesti u kolica, potom u automobil i da uđe u dvoranu. Mnogi iz skupštine su mu na smenu pomagali i rado su to činili. Tokom sastanaka, Kingsli je držao zvučnik pored uha, pažljivo slušao i čak davao komentare!

Nakon što je neko vreme proučavao, odlučio je da se upiše u Teokratsku školu propovedanja. Dve nedelje pre njegovog prvog čitanja Biblije pitao sam ga da li je vežbao. Odgovorio mi je: „Jesam i to oko 30 puta.“ Pohvalio sam ga za trud i pitao ga da li mogu da čujem kako čita. On je otvorio svoju Bibliju na Brajevom pismu, postavio prste na tekst i počeo da čita. Međutim, zapazio sam da mu se prsti ne pomeraju po stranici kao obično. Napamet je naučio sve stihove koje je trebalo da pročita!

Gledao sam ga s nevericom, očiju punih suza. Pitao sam ga kako je uspeo da tako dobro zapamti sve nakon samo 30 ponavljanja. Odgovorio mi je: „Nisi me razumeo. Vežbao sam oko 30 puta svaki dan.“ Više od mesec dana, Kingsli je sedeći na tepihu uvek iznova iščitavao tekst sve dok ga nije naučio napamet.

Konačno je došao i dan kad je trebalo da održi svoj zadatak u Dvorani Kraljevstva. Kada je završio sa čitanjem, dvoranom se prolomio gromki aplauz, a mnoge je njegova odlučnost dirnula do suza. Jedna sestra, koja nije htela da učestvuje u školi zbog velike treme, izrazila je želju da se ponovo upiše. Šta ju je pokrenulo? Ona je rekla: „Ako može Kingsli, mogu i ja!“

Kingsli se krstio u znak predanja Jehovi 6. septembra 2008, nakon što je proučavao Bibliju tri godine. Ostao je veran Jehovi sve do svoje smrti 13. maja 2014. Čvrsto je verovao da će u Raju na zemlji nastaviti da služi Bogu sa obnovljenom snagom i savršenim zdravljem (Is. 35:5, 6). — Ispričao Pol Makmanus.