BIBLIJA kaže da su određene oblasti Obećane zemlje bile pod šumom i da je drveća bilo mnogo (1. Kralj. 10:27; Is. Nav. 17:15, 18). Međutim, na većem delu tog područja danas nema šuma, što skeptike može navesti da se pitaju da li je ono ikada izgledalo onako kako ga Biblija opisuje.

Knjiga Life in Biblical Israel objašnjava da su „šume u drevnom Izraelu bile daleko rasprostranjenije nego danas“. Prirodni pokrivač ovih planinskih predela uglavnom su činili alepski bor (Pinus halepensis), zimzeleni hrast (Quercus calliprinos) i jedna vrsta pistaća (Pistacia palaestina). U Šefeli, predelu između centralnog planinskog venca i mediteranske obale, u izobilju je bilo i divljih smokava (Ficus sycomorus).

U knjizi Plants of the Bible navodi se da na nekim mestima u Izraelu sada uopšte više nema drveća. Kako je došlo do toga? Objašnjavajući da se to odvijalo postepeno, knjiga kaže: „Čovek je neprestano krčio prirodnu vegetaciju, uglavnom kako bi proširio svoje područje za zemljoradnju i pašnjake, a takođe i da bi na taj način sebi pribavio građevinski materijal, kao i drva za ogrev.“