1, 2. U kom pogledu je ljudski mozak jedinstven?

JEZIK i govor omogućavaju ljudima da čitaju, pišu, govore, razumeju izgovorene reči, mole se i pevaju hvalospeve Bogu. Svaka od ovih zadivljujućih sposobnosti povezana je s različitim centrima u mozgu i obuhvata procese koje naučnici još nisu u potpunosti odgonetnuli. Učenje jezika je sposobnost koja čini naš mozak jedinstvenim. Jedan profesor lingvistike je rekao: „To što deca mogu da spontano usvoje jezik upečatljiva je [ljudska] odlika.“

² Sposobnost da se služimo jezikom divan je dar koji smo dobili od Boga (Ps. 139:14; Otkr. 4:11). Naš mozak je jedinstven u još jednom pogledu. Za razliku od životinja, ljudi su stvoreni „po Božjoj slici“. Imaju slobodnu volju i svoj dar govora mogu koristiti da bi slavili Jehovu (Post. 1:27).

3. Koji Jehovin dar nas može učiniti mudrima?

³ Svima koji žele da mu odaju čast, naš Stvoritelj je podario neprocenjivo vredan dar — svoju pisanu Reč. Cela Biblija ili neki njeni delovi dostupni su na preko 2 800 jezika. Kad čitaš te svete spise, ti svoj um ispunjavaš Božjim mislima (Ps. 40:5; 92:5;  139:17). Pomno razmišljanje o njima može te „učiniti mudrim kako bi dobio spasenje“. (Pročitati 2. Timoteju 3:14-17.)

4. Šta obuhvata duboko razmišljanje i koja pitanja ćemo osmotriti?

⁴ Kad duboko razmišljamo, mi smo zadubljeni u određenu temu i pomno je razmatramo; usredsređeni smo na nešto, bilo to dobro ili loše (Ps. 77:12; Posl. 24:1, 2). Na nas najbolje utiče razmišljanje koje je usmereno na Jehovu Boga i njegovog Sina, Isusa Hrista (Jov. 17:3). Međutim, možda se pitamo — u kakvoj su vezi čitanje i duboko razmišljanje? O čemu treba da duboko razmišljamo i kako da nam to postane navika u kojoj uživamo?

5, 6. Šta ti može pomoći da bolje razumeš i zapamtiš ono što čitaš?

⁵ Naš mozak upravlja mnogim aktivnostima a da mi toga nismo ni svesni. Primera radi, disanje, hodanje, vožnja bicikla i slepo kucanje su radnje koje možemo da obavljamo mehanički, bez razmišljanja. U izvesnoj meri, to važi i za čitanje. Zato je vrlo važno da se usredsredimo na smisao onoga što čitamo. Kada dođeš do kraja odlomka ili podnaslova u nekoj publikaciji, bilo bi dobro da zastaneš i razmisliš o onome što si upravo pročitao, kako bi bio siguran da si to ispravno razumeo. Međutim, može se desiti da ti misli odlutaju jer ti nešto odvraća pažnju ili nemaš koncentraciju. Tada ne bi imao mnogo koristi od čitanja. Kako to možeš sprečiti?

⁶ Naučna istraživanja pokazuju da je lakše zapamtiti ono što učimo ako čitamo naglas. Stvoritelj zna da naš mozak tako funkcioniše. Zato je Isusu Navinu rekao da knjigu zakona čita „prigušenim glasom“, prema fusnoti u Isusu Navinu 1:8. (Pročitati.) Ako Bibliju budeš čitao naglas ili prigušenim glasom, verovatno ćeš zapaziti da ti se misli dublje urezuju u um. To će ti pomoći i da se bolje koncentrišeš.

7. Kada je najbolje vreme za duboko razmišljanje o Božjoj Reči? (Videti sliku na početku članka.)

⁷ Dok čitanje uglavnom ne iziskuje veliki trud, za duboko razmišljanje je neophodna koncentracija. Zbog nesavršenosti, naš mozak je sklon tome da se prebacuje na lakše, jednostavnije aktivnosti. Zato je najbolje vreme za duboko razmišljanje onda kada smo odmorni i nalazimo se na mirnom mestu, sa što manje stvari koje nam odvraćaju pažnju. Na primer, psalmista je duboko razmišljao noću, nakon odlaska na počinak (Ps. 63:6). Isus je imao savršen um, ali i on je odlazio na mirna mesta da bi duboko razmišljao i molio se (Luka 6:12).

8. (a) Pored onoga što čitamo u Božjoj Reči, o čemu još možemo razmišljati? (b) Kako Jehova gleda na one koji razgovaraju s drugima o njemu?

⁸ Važno je da razmišljamo o onome što čitamo, ali to nije jedina tema na koju se možemo usredsrediti. Primera radi, dok posmatraš čudesna dela stvaranja, zastani i razmisli o njima. Nema sumnje da će te to pokrenuti da u molitvi zahvališ Jehovi za njegovu dobrotu. Ako si u društvu, verovatno ćeš podeliti s drugima svoja osećanja (Ps. 104:24; Dela 14:17). Da li je Jehovi drago kad mu upućujemo takve hvale i razgovaramo o njemu? Pogledajmo šta o tome kaže njegova dragocena Reč. U njoj je o poslednjim danima  rečeno: „U to su vreme oni koji se boje Jehove razgovarali jedan s drugim, svaki sa svojim bližnjim, i Jehova je pazio i slušao. I pred njim je počela da se piše knjiga sećanja za one koji se boje Jehove i koji razmišljaju o njegovom imenu“ (Mal. 3:16).

9. (a) Na šta je Pavle podstakao Timoteja? (b) Kako možemo primeniti Pavlov savet kad se pripremamo za službu propovedanja?

⁹ Apostol Pavle je podstakao Timoteja da razmišlja o svom govoru, ponašanju i poučavanju. (Pročitati 1. Timoteju 4:12-16.) I mi možemo razmišljati o istim stvarima kao Timotej. Primera radi, potrebno je da izdvojimo vreme za razmišljanje dok se pripremamo da vodimo biblijski kurs. Imajući na umu osobu s kojom proučavamo, mogli bismo smisliti neko pitanje ili potražiti poređenje koje će joj pomoći da bolje razume i usvoji ono što uči. To je korisno i za nas, jer takvo razmišljanje jača i našu veru i pomaže nam da biblijske kurseve vodimo delotvornije i s više oduševljenja. Vreme za razmišljanje treba da izdvojimo i kad se pripremamo za službu od kuće do kuće. (Pročitati Jezdru 7:10.) Na primer, čitanje nekog poglavlja iz Dela apostolskih rasplamsaće našu revnost. Nadalje, razmišljanje o biblijskim stihovima koje nameravamo da čitamo ljudima i o publikacijama koje ćemo im nuditi pomoći će nam da dobro izvršimo svoju službu (2. Tim. 1:6). Razmišljaj o ljudima na području i o tome šta bi ih zainteresovalo. Takva priprema pomaže svima nama da delotvorno koristimo Božju Reč dok svedočimo drugima (1. Kor. 2:4).

10. U kojim još prilikama možemo razmišljati o onome što nam Jehova pruža?

 ¹⁰ Da li vodiš beleške tokom javnih predavanja, na pokrajinskim sastancima i kongresima? Pregledanje tih beležaka je odlična prilika za razmišljanje o onome što si naučio iz Božje Reči i od njegove organizacije. Pored toga, nova izdanja časopisa Stražarska kula i Probudite se!, kao i najnovija kongresna izdanja, sadrže obilje informacija za čitanje i promišljanje. Kad pročitaš neko iskustvo u Godišnjaku, bilo bi dobro da zastaneš i razmisliš o njemu, jer će ono tada dublje uticati na tebe. Kad čitaš naše publikacije, mogao bi da podvlačiš ključne misli i da na marginama zabeležiš nešto što će ti biti od koristi prilikom pripreme za naknadnu ili pastirsku posetu ili za neki govor. Što je najvažnije, ako s vremena na vreme zastaneš da bi razmislio o onome što čitaš, to će se dublje utisnuti u tvoj um i srce. Tada takođe možeš zahvaliti Jehovi za dobre stvari kojima te poučava.

11. O čemu prvenstveno treba da razmišljamo i zašto? (Videti i fusnotu.)

¹¹ Naravno, prvenstveno treba da razmišljamo o onome što stoji u Božjoj nadahnutoj Reči. Zamisli da ti je zabranjeno da poseduješ Bibliju. * Čak i ako bi se to desilo, niko ti ne bi mogao zabraniti da razmišljaš o onome što si sačuvao u svom pamćenju, kao što su tvoji omiljeni stihovi i reči pesama iz naše pesmarice (Dela 16:25). Božji duh ti može pomoći da se setiš stvari koje si naučio (Jov. 14:26).

12. Kako bismo mogli da planiramo svakodnevno čitanje Biblije?

¹² Kako bi mogao da planiraš čitanje Biblije? Određenim danima u toku nedelje mogao bi da čitaš poglavlja koja su navedena u rasporedu za Teokratsku školu propovedanja. Drugim danima bi mogao izdvojiti vreme da razmišljaš o Isusovim rečima i postupcima. Sigurno se slažeš da se jevanđelja, koja sadrže opis Isusovog života i službe, ubrajaju među najpoznatije biblijske knjige (Rimlj. 10:17; Jevr. 12:2; 1. Petr. 2:21). Imamo i publikaciju u kojoj su događaji iz Isusovog života na zemlji opisani hronološkim redom. Ona je odlično sredstvo za proučavanje, posebno ako pažljivo čitamo paralelne stihove iz jevanđeljâ, koji su navedeni u svakom poglavlju, i duboko razmišljamo o njima (Jov. 14:6).

13, 14. (a) Zašto je toliko važno da razmišljamo o Jehovi i njegovoj Reči? (b) Na šta će nas pokrenuti takvo razmišljanje?

¹³ Razmišljanje o Jehovi i njegovoj Reči pomoći će nam da steknemo duhovnu zrelost (Jevr. 5:14; 6:1). Osoba koja ne posvećuje dovoljno vremena razmišljanju o Jehovi i Isusu oslabiće u veri. Ona je u opasnosti da odstupi od istine (Jevr. 2:1; 3:12). Isus je rekao da Božju Reč moramo prihvatiti „čistim i dobrim srcem“. U protivnom, ona se neće održati u nama, pa bi se lako moglo desiti da budemo „odvučeni brigama, bogatstvom i užicima ovog života“ i ne donesemo „zreo plod“ (Luka 8:14, 15).

¹⁴ Prema tome, i dalje duboko razmišljajmo o dragocenim poukama iz  Božje Reči. To će u nama probuditi želju da odražavamo Jehovinu slavu, osobine i ličnost (2. Kor. 3:18). Postoji li išta bolje od toga? Imamo priliku da u svu večnost stičemo znanje o našem voljenom nebeskom Ocu, ugledamo se na njega i odražavamo njegovu slavu. To je najveća čast koju možemo imati! (Prop. 3:11).

15, 16. (a) Zašto je za naše dobro da duboko razmišljamo o duhovnim temama? (b) Šta nas ponekad sprečava da duboko razmišljamo, ali zašto ne treba da odustanemo?

¹⁵ Ukoliko redovno razmišljamo o duhovnim temama, naša ljubav prema istini će ostati jaka. Moći ćemo da ohrabrimo i ojačamo svoju braću i ljude koje srećemo u službi propovedanja. Duboko razmišljanje o Božjem najvećem daru, Isusovoj otkupnoj žrtvi, pomoći će nam da cenimo prijateljstvo s našim svetim Ocem, Jehovom (Rimlj. 3:24; Jak. 4:8). Mark živi u Južnoafričkoj Republici i zbog hrišćanske neutralnosti je proveo tri godine u zatvoru. On je rekao: „Duboko razmišljanje je poput putovanja u neistražena područja. Što više razmišljamo o duhovnim temama, to više novih stvari otkrivamo o našem Bogu. Ponekad, kad sam obeshrabren zbog nečega ili zabrinut zbog budućnosti, uzmem Bibliju i razmišljam o onome što sam pročitao. To mi zaista uliva mir.“

¹⁶ Mora se priznati da u ovo savremeno doba postoje mnoge stvari koje nam odvlače pažnju i zato je ponekad teško razmišljati o duhovnim temama. Patrik, koji je takođe iz Afrike, kaže: „Moj um je kao poštansko sanduče puno raznoraznih informacija, željenih i neželjenih, koje svakog dana moram razvrstati. Ponekad se u njemu nađu ’nespokojne misli‘, koje me sprečavaju da jasno razmišljam. Tada se molim Jehovi za pomoć da se oslobodim takvih misli. Premda je za to potrebno da odvojim vreme pre nego što počnem da razmišljam o duhovnim temama, vredno je truda jer se osećam bliže Jehovi. Tako mi je um otvoren i mogu bolje da razumem istinu“ (Ps. 94:19). Nema sumnje da svi oni koji ulažu trud da bi „svaki dan istraživali Pisma“ i duboko razmišljali o njima osećaju kako se to pozitivno odražava na njihov život (Dela 17:11).

17. Kako ti nalaziš vreme za razmišljanje o Božjoj Reči?

¹⁷ Neki ustaju rano ujutro da bi čitali, duboko razmišljali i molili se. Drugi to čine tokom pauze za ručak. Nekima odgovaraju rani večernji sati ili vreme pre odlaska na spavanje. Drugi imaju običaj da pročitaju nešto iz Biblije i ujutro i uveče. Bez obzira na to koje vreme izaberemo, važno je da to činimo „dan i noć“, to jest redovno (Is. Nav. 1:8). Neophodno je da iskupimo vreme od manje važnih aktivnosti kako bismo svakodnevno duboko razmišljali o Božjoj Reči (Ef. 5:15, 16).

18. Šta dobijaju oni koji svakog dana duboko razmišljaju o Božjoj Reči i slušaju njene pouke?

¹⁸ Božja Reč obećava bogate blagoslove svima koji duboko razmišljaju o njoj i slušaju njene pouke. (Pročitati Psalam 1:1-3.) Isus je rekao: „Srećni su oni koji slušaju Božju reč i drže je!“ (Luka 11:28). Što je najvažnije, svakodnevno razmišljanje o Božjoj Reči pomoći će nam da iskazujemo čast našem Veličanstvenom Stvoritelju. On će nas već sada nagraditi srećom, a u budućnosti večnim životom u pravednom novom svetu (Jak. 1:25; Otkr. 1:3).