1, 2. Zašto je Isus voleo Martu i iz čega se vidi da je i ona imala mane?

KAKVU osobu zamišljaš kad čitaš o Marti, sestri Isusovog prijatelja Lazara? U Bibliji piše da je Isus voleo „Martu [i] njenu sestru“. Marta je jedina žena koja se pominje po imenu među osobama koje je Isus voleo. On je gajio čistu, nesebičnu ljubav prema ženama koje su bile među njegovim prijateljima, kao što je voleo i poštovao svoju majku Mariju (Jov. 11:5; 19:25-27). Zbog čega je Isus voleo Martu?

² Isus je voleo Martu jer je bila gostoljubiva i vredna i iznad svega jer je bila duhovno zrela osoba. Ona je svim srcem verovala u njegova učenja. Ništa nije moglo poljuljati njenu veru u to da je on obećani Mesija (Jov. 11:21-27). Ali poput svih nas, ni ona nije bila savršena. Jednom prilikom, kad je Isus bio gost u njenom domu, Marta je uzela sebi za pravo da od njega traži da ispravi nešto što je smatrala pogrešnim. Rekla mu je: „Gospode, zar ne mariš što me je sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj da mi pomogne.“  (Pročitati Luku 10:38-42.) Šta možemo naučiti iz ovog događaja?

3, 4. U kom smislu je Marija „izabrala bolji deo“ i koji savet je Marta sigurno prihvatila? (Videti sliku na početku članka.)

³ Isus je zahvalan Marti i Mariji što su ga pozvale u svoj dom i želi da im prenese dragocene pouke. Marija koristi priliku da uči od Velikog Učitelja i zato je „sela kod Gospodovih nogu i slušala njegove reči“. I Marta je mogla da učini isto. Nema sumnje da bi je Isus pohvalio za to.

⁴ Međutim, Marta se zaokupila pripremanjem posebnog obroka i drugim poslovima kako bi Isusov boravak učinila što prijatnijim. Ali sav taj posao joj stvara dodatnu brigu i ona počinje da se ljuti na Mariju. Isus je zapazio da Marta pokušava da uradi previše i zato joj blago kaže: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš oko mnogo toga, a malo toga je potrebno ili samo jedno.“ Tim rečima ukazuje da bi samo jedno jednostavno jelo bilo dovoljno. Zatim upućuje pohvalu Mariji za to što ga pažljivo sluša: „Marija je izabrala bolji deo, koji joj se neće oduzeti.“ Marija će verovatno brzo zaboraviti šta je bilo na stolu tog posebnog dana, ali nikad neće zaboraviti Isusove pouke i njegovu pohvalu za to što ga je slušala s punom pažnjom. Više od 60 godina posle toga, apostol Jovan je napisao: „Isus je voleo Martu [i] njenu sestru“ (Jov. 11:5). Iz ovih nadahnutih reči se vidi da je Marta sigurno prihvatila Isusov savet i da se do kraja života trudila da verno služi Jehovi.

5. Kako se život promenio u odnosu na biblijska vremena i koje se pitanje javlja?

⁵ Kada se radi o stvarima koje nas ometaju u službi Bogu, kakva je situacija danas u poređenju s biblijskim vremenima? „Čovečanstvo nikad u istoriji nije imalo ovako efikasna sredstva komunikacije, brze štamparske prese, bogato ilustrovane časopise, radio, filmove, televiziju [...] Svakodnevno se pojavljuje nešto što nam zaokuplja pažnju“, rekao je u svom predavanju pre više od 60 godina jedan profesor u Sjedinjenim Državama. Takođe je ukazano da sve te inovacije zapravo odvraćaju ljude od stvari koje su zaista važne. U Stražarskoj kuli od 15. septembra 1958. (engl.), pisalo je: „Što bliži bude kraj ovog sveta, biće više stvari koje nam odvraćaju pažnju.“ Zaista je tako. S obzirom na to, nameće se pitanje: Kako da izbegnemo stvari koje nam nepotrebno zaokupljaju pažnju i poput Marije budemo usredsređeni na služenje Jehovi?

6. Kako je Jehovin narod koristio tehnološke izume u prošlosti i danas?

⁶ Jehovin narod je oduvek koristio tehnološke izume sa ciljem da dobra vest stigne do što većeg broja ljudi. Jedan primer je „Foto-drama stvaranja“, koja se sastojala od filmova i dijapozitiva u boji, sinhronizovanih sa zvukom. Pre Prvog svetskog rata i tokom njega, milioni ljudi širom sveta bili su utešeni gledajući tu dramu, koja se završavala prikazom mira tokom Hiljadugodišnje vladavine Isusa Hrista. Kasnije je još veći broj ljudi imao priliku da čuje dobru vest putem radija. Danas su kompjuterska tehnologija  i internet izvanredna sredstva za prenošenje dobre vesti, koja zahvaljujući njima može da stigne do svih delova sveta, pa i do ljudi na dalekim ostrvima.

7. (a) Zašto je opasno previše koristiti ono što svet nudi? (b) Na šta posebno treba da pazimo? (Videti fusnotu.)

⁷ Kao što Biblija upozorava, bilo bi opasno ako bismo previše koristili ono što svet nudi. (Pročitati 1. Korinćanima 7:29-31.) Moglo bi se lako desiti da trošimo previše vremena na aktivnosti koje same po sebi nisu pogrešne, kao što su hobiji, čitanje knjiga, gledanje televizije, posećivanje zanimljivih mesta, razgledanje izloga i upoznavanje s najnovijim elektronskim uređajima. Društvene mreže, dopisivanje, prosleđivanje mejlova i stalno proveravanje najnovijih vesti i sportskih rezultata takođe nam mogu oduzeti vreme i čak postati opsesija * (Prop. 3:1, 6). Ako ne ograničimo vreme koje trošimo na nevažne stvari, moglo bi se desiti da zanemarimo ono što je važnije od svega — služenje Jehovi. (Pročitati Efešanima 5:15-17.)

8. Zašto je važno da ne volimo „ono što je u svetu“?

⁸ Satana je osmislio ovaj svet tako da nas privlači i odvraća nam pažnju od važnijih stvari. To je činio u prvom veku, a danas još više (2. Tim. 4:10). Zato je važno da poslušamo savet: „Nemojte voleti [...] ono što je u svetu.“ Ukoliko se budemo svesrdno trudili da živimo u skladu sa ovim savetom, svet nas neće odvratiti od služenja Bogu. Naša ljubav „prema Ocu“ sve više će jačati, biće nam lakše da vršimo njegovu volju i zauvek ćemo ostati u njegovom okrilju (1. Jov. 2:15-17).

9. Šta je Isus rekao o našem figurativnom oku i kako nam je pružio primer?

⁹ Savet koji je Isus dao Marti bio je u savršenom skladu s njegovim učenjima i načinom života. Svojim učenicima je govorio da paze na to da njihovo figurativno oko bude „usredsređeno samo na jedno“ — na vršenje Božje volje. (Pročitati Mateja 6:22, 33.) Isus  se nije opterećivao materijalnim stvarima i nije posedovao kuću i zemlju (Luka 9:58; 19:33-35).

10. Kako je Isus na početku svoje službe pokazao šta mu je najvažnije?

¹⁰ Dok je Isus bio na zemlji, bilo je mnogo toga što ga je moglo ometati u službi, ali on to nije dopustio. Na početku njegove službe, nakon što je poučavao narod i učinio čuda u Kapernaumu, ljudi su ga molili da ostane u njihovom gradu. Kako je Isus reagovao na tu molbu, koja bi mnogima imponovala? Rekao im je: „I drugim gradovima moram objaviti dobru vest o Božjem kraljevstvu, jer sam radi toga poslat“ (Luka 4:42-44). U skladu s tim, Isus je uzduž i popreko prešao Palestinu propovedajući i poučavajući. Istina je da je bio savršen, ali i on je imao normalne ljudske potrebe i ponekad je bio veoma umoran jer se nije štedeo u službi Bogu (Luka 8:23; Jov. 4:6).

11. Šta je Isus rekao čoveku koji je imao porodični spor i na šta je upozorio druge?

¹¹ Kasnije, dok je Isus jednom prilikom poučavao svoje učenike kako da postupe kad naiđu na protivljenje, jedan čovek ga je prekinuo rekavši: „Učitelju, reci mom bratu da podeli sa mnom nasledstvo.“ Ali Isus nije hteo da se umeša u taj porodični spor, pa je odgovorio: „Čoveče, ko je mene postavio da sudim ili delim među vama?“ Zatim je nastavio s poučavanjem, upozorivši svoje slušaoce da paze da ih materijalne stvari ne odvrate od služenja Bogu (Luka 12:13-15).

12, 13. (a) Zbog čega su neki grčki prozeliti želeli da upoznaju Isusa? (b) Kako je Isus sprečio da mu manje važne stvari oduzmu vreme u presudnim trenucima?

¹² Tokom poslednje sedmice svog života na zemlji, Isus je bio pod ogromnim pritiskom (Mat. 26:38; Jov. 12:27). Čekalo ga je još mnogo posla, a predstojali su mu i ponižavajuće suđenje i okrutna smrt. Osmotrimo šta se desilo u nedelju, 9. nisana 33. n. e. Kao što je prorečeno, Isus je ušao u Jerusalim na magaretu, a mnoštvo naroda ga je pozdravljalo kao onoga „koji dolazi kao Kralj u Jehovino ime“ (Luka 19:38). Sutradan je otišao u hram i odvažno izbacio napolje pohlepne trgovce koji su koristili Božji dom da stiču dobitak na štetu svojih sunarodnika (Luka 19:45, 46).

¹³ Među mnoštvom naroda u Jerusalimu bilo je nekih grčkih prozelita, na koje je ono što je Isus učinio ostavilo snažan utisak. Zato su zamolili apostola Filipa da ih upozna sa Isusom. Međutim, Isus nije mogao da zadovolji njihovu znatiželju jer su pred njim stajale mnogo važnije stvari. Očigledno je da mu nije bio cilj da prikupi što više pristalica kako bi izbegao žrtvenu smrt od ruku Božjih neprijatelja. Ukazao je Andriji i Filipu na svoju smrt, a zatim dodao: „Ko voli svoj život, uništava ga, a ko mrzi svoj život u ovom svetu, sačuvaće ga za večni život.“ Sve koji žele da ga slede podstakao je da budu samopožrtvovani i obećao: „Ako mi neko bude služio, Otac će mu iskazati čast.“ Nema sumnje da je Filip preneo te ohrabrujuće reči onima koji su želeli da upoznaju Isusa (Jov. 12:20-26).

14. Iz čega se vidi da je Isus bio uravnotežena osoba?

¹⁴ Isus nije dozvolio da ga išta odvrati od glavnog cilja — propovedanja dobre vesti. Ali to ne znači da je bio okupiran samo svojim odgovornostima. Prihvatio je bar jedan poziv na svadbu i čak je doprineo da to bude radosna prilika tako što je čudom pretvorio vodu u  vino (Jov. 2:2, 6-10). Takođe je išao na obroke kod bliskih prijatelja i drugih koji su ga zvali u goste (Luka 5:29; Jov. 12:2). Što je najvažnije, Isus je često izdvajao vreme za molitvu, duboko razmišljanje u mirnim trenucima i potreban odmor (Mat. 14:23; Mar. 1:35; 6:31, 32).

15. Koji je savet Pavle dao hrišćanima i kakav nam je primer pružio?

¹⁵ Nakon što je životni put predanog hrišćanina uporedio s trkom na duge staze, apostol Pavle je napisao: „Skinimo i mi svaki teret.“ (Pročitati Jevrejima 12:1.) Iz Pavlovog načina života se vidi da je upravo tako postupao. On je mogao postati bogat i ugledan verski vođa u judaizmu, ali se odrekao toga zarad službe Bogu, koja mu je bila važnija od svega. Putovao je i propovedao širom Sirije, Male Azije, Makedonije i Judeje. „Zaboravljam ono što je iza mene i trudim se da dosegnem ono što je ispred mene, trčim ka cilju, ka nagradi“, pisao je Pavle ukazujući na svoju nadu u večni život na nebu (Fil. 1:10; 3:8, 13, 14). Pošto nije bio u braku, mogao je da „neprestano i nesmetano“ služi Gospodu (1. Kor. 7:32-35).

16, 17. Kako se možemo ugledati na Pavla, bez obzira na to da li smo u braku ili ne? Ispričaj iskustvo u prilog tome.

¹⁶ Poput Pavla, i danas neke Božje sluge ne stupaju u brak kako bi se potpuno posvetili služenju Jehovi (Mat. 19:11, 12). Oni koji su u braku obično imaju više porodičnih odgovornosti. Ali bez obzira na to da li smo u braku ili ne, možemo skinuti „svaki teret“ da bismo neometano služili Bogu. To od nas može iziskivati da smanjimo aktivnosti koje nam kradu vreme i postavimo cilj da više vremena provodimo u službi.

¹⁷ Osmotrimo primer Marka i Kler, koji su odrasli u Velsu. Oboje su počeli da služe kao pioniri kad su završili školu i nastavili su s tom službom i nakon venčanja. „Imali smo veliku kuću i posao sa skraćenim radnim vremenom, ali smo odlučili da još više pojednostavimo život. Prodali smo kuću i dali otkaz kako bismo mogli da učestvujemo u međunarodnom programu za gradnju“, priča Mark. U poslednjih 20 godina, pomagali su prilikom izgradnje Dvorana Kraljevstva u mnogim afričkim zemljama. Jednom su ostali sa samo 15 dolara u džepu, ali Jehova se pobrinuo da imaju ono što im je neophodno. Kler kaže: „Divno je što svaki dan možemo posvetiti služenju Jehovi. Stekli smo brojne prijatelje i ništa nam ne nedostaje. Ono čega smo se odrekli nije ništa u poređenju sa srećom koju nam donosi punovremena služba Jehovi.“ Mnogi koji su posvetili život punovremenoj službi imaju slična iskustva. *

18. O čemu treba da razmislimo?

¹⁸ Šta zapažaš kad razmisliš o sebi? Šta možeš preduzeti ako si primetio da ne služiš Jehovi sa istim žarom kao ranije jer te ometaju neke manje važne stvari? Možda bi taj problem mogao rešiti tako što ćeš se potruditi da temeljnije čitaš i proučavaš Bibliju. Kako to možeš učiniti? To će biti razmotreno u sledećem članku.