1, 2. Šta se ponekad pitamo i koje biblijske primere u vezi s tim imamo?

DA LI si se ikada pitao: „Hoću li se izlečiti od ove bolesti?“ Ili si se pitao da li će ti član porodice ili prijatelj ozdraviti? Takva zabrinutost je sasvim razumljiva kad se čovek suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Slične brige su imala dva kralja u danima proroka Ilije i Jeliseja. Kralj Ohozija, sin Ahava i Jezavelje, pao je i ozbiljno se povredio. Pitao se: „Da li ću se oporaviti?“ Kasnije je i kralj Sirije Ven-Adad postavio slično pitanje kada se teško razboleo (2. Kralj. 1:2; 8:7, 8).

² Naravno, nadamo se da ćemo i mi i naši dragi ponovo biti dobrog zdravlja. Pa ipak, mnogi se pitaju da li će im Bog pomoći u tome. U vreme pomenutih kraljeva, Bog je ponekad činio takva čuda. Preko svojih proroka je čak i uskrsavao mrtve (1. Kralj. 17:17-24; 2. Kralj. 4:17-20, 32-35). Ima li razloga da očekujemo da će on i danas činiti nešto slično?

3-5. Kakvu moć imaju Bog i Isus i koja pitanja se zato javljaju?

³ Nema sumnje da Bog ima moć da utiče na nečije zdravlje. Dokaze za to nalazimo u Bibliji. Neke  ljude je kaznio bolešću — primera radi, faraona iz Avrahamovog vremena i kasnije Mojsijevu sestru Mariju (Post. 12:17; Br. 12:9, 10; 2. Sam. 24:15). Bog je upozorio Izraelce da će, ako mu budu neverni, pustiti na njih bolesti i nevolje (Pon. zak. 28:58-61). Ako bi mu bili poslušni, Jehova bi otklonio ili sprečio bolesti (Izl. 23:25; Pon. zak. 7:15). Takođe je izlečio neke pojedince. Kada je Jov bio toliko bolestan da je poželeo da umre, Bog ga je izlečio! (Jov 2:7; 3:11-13; 42:10, 16).

⁴ Jasno je da Bog ima moć da leči bolesti. Tu moć je podario i svom Sinu. U Bibliji čitamo kako je Isus čudom lečio gubave, epileptičare, slepe i paralizovane. (Pročitati Mateja 4:23, 24; Jov. 9:1-7.) Veoma je ohrabrujuće to što izlečenja koja je on vršio pokazuju šta će u mnogo većem obimu činiti u novom svetu. Tada „niko od stanovnika neće reći: ’Bolestan sam‘“ (Is. 33:24).

⁵ Ali možemo li očekivati da Bog i Isus već sada vrše čudesna izlečenja? Nadalje, ako se desi da se ozbiljno razbolimo, kako da se postavimo u toj situaciji i kako da izaberemo odgovarajuće lečenje?

6. Šta znamo o daru lečenja koji su imali neki od prvih hrišćana?

⁶ Iz Biblije saznajemo da je u prvom veku Bog nekim hrišćanima dao moć da čine čuda (Dela 3:2-7; 9:36-42). Među različitim darovima duha bio je i „dar lečenja“ (1. Kor. 12:4-11). Ali za taj i druge darove, poput govorenja jezicima i proricanja, bilo je rečeno da će nestati (1. Kor. 13:8). Danas ih više nema. Zato nemamo osnova da očekujemo da će Bog čudom izlečiti nas ili nekog nama bliskog.

7. Kako nam reči iz Psalma 41:3 ulivaju sigurnost?

⁷ Pa ipak, ako smo bolesni, možemo se pouzdati u to da će nam Bog pružiti utehu, mudrost i podršku, baš kao i svojim vernim slugama u prošlosti. Kralj David je napisao: „Srećan je onaj ko obzirno postupa prema ubogome, u dan nevolje Jehova će ga izbaviti. Jehova će ga zaštititi i sačuvati u životu“ (Ps. 41:1, 2). Znamo da ove reči nemaju bukvalno ispunjenje jer nijedna osoba iz Davidovog vremena koja je bila dobra prema ubogima nije još uvek živa. Dakle, David nije mislio da će takav čovek nekim čudom odmah dobiti večni život. Te nadahnute reči znače da će Bog pomagati onima koji su mu verni i obzirni prema drugima. Kako? David kaže: „Jehova će ga na postelji bolesničkoj okrepiti, brinućeš o njemu u bolesti njegovoj“ (Ps. 41:3). Osoba koja je pomagala onima u nezavidnom položaju mogla je biti sigurna da je Bog video njena dobra dela. Nadalje, zahvaljujući tome što je Jehova stvorio naše telo sa sposobnošću da se samo obnavlja, takva osoba se mogla nadati oporavku ukoliko se razboli.

8. Šta je David tražio od Jehove, prema Psalmu 41:4?

⁸ David je rekao: „Jehova, smiluj mi se. Izleči dušu moju, jer sam ti zgrešio“ (Ps. 41:4). Možda se te reči odnose na period kada je Avesalom pokušao da mu preotme presto, a David bio bolestan i nemoćan da mu se suprotstavi. Iako mu je Bog oprostio, David nije zaboravio svoj greh s Vitsavejom i njegove posledice (2. Sam. 12:7-14). Pa  ipak, bio je siguran da će Bog brinuti o njemu „na postelji bolesničkoj“. Ali da li je tim rečima David tražio da ga Bog čudom izleči i produži mu život?

9. (a) Šta je Jehova učinio za Jezekiju? (b) Šta je David očekivao od Jehove?

⁹ Godinama kasnije, Bog je izlečio kralja Jezekiju koji se „na smrt razboleo“. U njegovom slučaju Bog je odlučio da interveniše. Jezekija se oporavio i živeo još 15 godina (2. Kralj. 20:1-6). S druge strane, David se nije molio Bogu da ga čudom izleči. Kontekst pokazuje da se molio da Bog prema njemu postupa onako kako je obećao da će postupati prema obzirnom čoveku. To je obuhvatalo i brigu o njemu „na postelji bolesničkoj“. Pošto mu je Bog oprostio greh, David je mogao da ga moli za utehu i podršku, kao i za to da se oporavi (Ps. 103:3). I mi možemo tako postupati.

10. Šta možemo zaključiti na osnovu situacija sa Trofimom i Epafroditom?

¹⁰ Baš kao što David nije bio čudom izlečen niti mu je život bio produžen, to se nije desilo ni saradniku apostola Pavla, Trofimu. Znamo da je Pavle ponekad dobijao moć da leči bolesne. (Pročitati Dela apostolska 14:8-10.) Biblija o jednoj takvoj prilici kaže: „Publijevog oca je mučila groznica i dizenterija, pa je ležao. Pavle je ušao k njemu, pomolio se, položio ruke na njega i izlečio ga“ (Dela 28:8). Ali on nije učinio isto za Trofima, koji ga je pratio na jednom misionarskom putovanju (Dela 20:3-5, 22; 21:29). Kada se Trofim razboleo i nije mogao da nastavi put, apostol Pavle ga nije izlečio već ga je ostavio u Miletu da se oporavi (2. Tim. 4:20). Slično tome, kad se jedan drugi Pavlov prijatelj, Epafrodit, toliko „razboleo da je skoro umro“, nema naznaka da ga je Pavle čudom izlečio (Fil. 2:25-27, 30).

11, 12. Kako je Luka pomagao Pavlu i šta možemo reći o njegovoj stručnosti?

¹¹ „Luka, voljeni lekar“, pisac Dela apostolskih, takođe je putovao s Pavlom (Kol. 4:14; Dela 16:10-12; 20:5, 6). Logično je pretpostaviti da je davao Pavlu lekarske savete i da je i drugima u njihovoj grupi pomagao kad su bili bolesni. Njegova pomoć je bila dragocena jer je i Pavle ponekad bio bolestan za vreme putovanja (Gal. 4:13). Luka je postupao u skladu sa Isusovim rečima: „Ne treba lekar zdravima, nego bolesnima“ (Luka 5:31).

¹² U Bibliji se ne govori o tome gde se i kada Luka školovao za lekara. Pavle ga spominje u svom pismu Kološanima, pa se pretpostavlja da su ga oni poznavali. Vredi zapaziti da je u blizini Laodikije postojala medicinska škola. U svakom slučaju, Luka nije bio neki laik koji svima odreda deli savete. On je bio lekar. To se vidi po medicinskim izrazima koje je koristio u svom jevanđelju i u Delima apostolskim, kao i u pojedinostima koje je uključio u opis Isusovih izlečenja.

13. Šta treba da imamo na umu pre nego što nekome damo savet o zdravlju?

¹³ Vreme u kom su hrišćani dobijali čudesne darove, među kojima je i dar lečenja, odavno je prošlo. Međutim, pošto žele da pomognu, neki dobronamerni suvernici daju savete o zdravlju čak i kada im to drugi ne traže. Naravno, nema ništa loše u tome da se ponekad da neki uopšteni, praktičan  predlog. Pavle je to uradio kada je Timotej imao stomačnih problema, verovatno zbog zagađene vode. * (Pročitati 1. Timoteju 5:23.) Međutim, to uopšte nije isto što i uporno preporučivati suhrišćaninu biljni preparat, lek ili način ishrane, koji možda ne bi imali isti efekat kod njega ili bi mu čak mogli naškoditi. Uz takvo ubeđivanje, ponekad se može čuti i rečenica: „Jedan moj rođak je imao sličan problem, pa je počeo da koristi to i to i bilo mu je bolje.“ Možda iza takvih preporuka stoji najbolja namera, ali treba da zadržimo na umu da čak i lekovi i preparati koji su u širokoj upotrebi mogu imati neželjeno dejstvo. (Pročitati Poslovice 27:12.)

14, 15. (a) Zašto treba da budemo oprezni kada su u pitanju ponude za različite preparate? (b) Kako nam Poslovice 14:15 pomažu kada su u pitanju preporuke o zdravlju?

¹⁴ Sasvim je prirodno to što želimo da budemo zdravi i uživamo u životu i službi Bogu. Pa ipak, nasledili smo nesavršenost, i samim tim smo podložni bolestima. Obično ima više načina kako se neka bolest može lečiti. Svako ima pravo da za sebe donosi odluke o lečenju. Nažalost, u ovom pohlepnom svetu ima onih koji žele da zarade na tuđoj bolesti. Neki prodaju „lekove“ i „preparate“ u čijim se reklamama iznose neproverene tvrdnje i navodna izlečenja. Drugi pojedinci i kompanije u prvi plan stavljaju najskuplje proizvode kako bi što više zaradili. Bolesnoj osobi koja očajnički traži olakšanje ili način da produži sebi život ovi „lekovi“ mogu delovati primamljivo. Ali nemojmo zaboraviti na upozorenje iz Svetog pisma: „Lakoveran veruje svakoj reči, a pametan pazi na korake svoje“ (Posl. 14:15).

¹⁵ Pametna osoba će biti na oprezu naročito kada „reč“, to jest preporuka, dolazi od onoga čije su kvalifikacije pod znakom pitanja. Ona bi možda ovako razmišljala: „On kaže da je ovaj vitamin, biljni preparat, odnosno način ishrane nekome pomogao, ali da li ima dovoljno pouzdanih dokaza za to? Ljudi se razlikuju. Imam li valjan razlog da verujem kako će to pomoći i meni? Treba li tu temu da više istražim i čak se konsultujem s nekim ko je stručan na tom polju?“ (Pon. zak. 17:6).

16. Kako nam razboritost pomaže kada je u pitanju izbor lečenja?

¹⁶ Božja Reč nas podstiče da „razborito [...] živimo usred ovog sadašnjeg sveta“ (Titu 2:12). Razboritost svakako igra važnu ulogu kada nam objašnjenja o dijagnostičkim metodama i terapijama zvuče čudno i misteriozno. Može li onaj ko sprovodi tu metodu ili je preporučuje dati zadovoljavajuće objašnjenje kako ona deluje? Da li je ona u skladu sa dosadašnjim saznanjima i da li je priznata među stručnjacima? (Posl. 22:29). Ili promoteri samo apeluju na emocije? Možda tvrde da je ta metoda otkrivena ili korišćena na drugom kraju sveta, daleko od očiju javnosti. Da li takva tvrdnja išta dokazuje i da li uopšte deluje razumno? Kod nekih dijagnostičkih metoda i oblika lečenja koriste se „tajni sastojci“  ili „energija organizma“. Tu treba biti naročito oprezan jer nas Bog upozorava da se čuvamo svega što je povezano s magijom i vračanjem (Is. 1:13; Pon. zak. 18:10-12).

17. Koja želja je sasvim prirodna?

¹⁷ Vodeće telo je u prvom veku skupštinama poslalo važno pismo. U njemu je navedeno čega hrišćani treba da se klone, a na kraju je stajalo: „Ako se od svega ovoga čuvate, biće vam dobro. Ostajte zdravo!“ (Dela 15:29). Pozdrav kojim se pismo završava može značiti i „budite snažni“. Nesumnjivo želimo da budemo dobrog zdravlja i snažni dok služimo našem veličanstvenom Bogu.

18, 19. Šta nas očekuje u novom svetu?

¹⁸ Dokle god traje ovaj svet i dokle god smo nesavršeni, bolest je neizbežna realnost. Sada ne možemo očekivati neko čudesno izlečenje. Ali Otkrivenje 22:1, 2 govori da će doći vreme kada ćemo biti potpuno zdravi. Apostol Jovan je u viziji video „reku vode života“ i „drveće života“, sa lišćem „za lečenje narodâ“. Sve to se ne odnosi ni na jedan biljni preparat ni sada ni u budućnosti. Ova vizija predstavlja sve što Jehova čini preko Isusa da bi poslušnim ljudima podario večni život — nešto što jedva čekamo (Is. 35:5, 6).

¹⁹ Dok imamo u mislima predivnu budućnost, čak i kada nas muči bolest ne sumnjamo da je Jehovi stalo do svakog od nas. Poput Davida, možemo biti sigurni da će nas Bog ojačati ako se razbolimo. Tada ćemo i mi moći da kažemo: „Zbog besprekornosti moje ti me podržavaš, i daješ mi da pred licem tvojim doveka stojim“ (Ps. 41:12).