OTKAKO je objavljeno njegovo prvo izdanje, biblijski prevod Novi svet je na engleskom revidiran nekoliko puta. Ali najobuhvatnija revizija do sada je završena 2013. godine. Primera radi, u ovom novom izdanju ima oko 10 posto manje reči nego u prethodnom. Neki ključni biblijski izrazi sada su razumljiviji. U nekim poglavljima je promenjen izgled teksta, tako da više nije u prozi već u pesničkoj formi. Takođe su dodate fusnote s korisnim objašnjenjima. U ovom članku nije moguće navesti sve izmene, ali ukazaćemo na neke od značajnijih.

Koji ključni biblijski izrazi su drugačije prevedeni? Kao što je rečeno u prethodnom članku, promenjen je pristup prevođenju reči „šeol“, „had“ i „duša“. Osim toga, još neki izrazi sada su razumljiviji čitaocu.

Primera radi, da se ne bi stvorio pogrešan utisak o načinu Isusovog pogubljenja, u Mateju 20:19 i 27:31 sada stoje izrazi „pogubljen na stubu“ i „pribijen na stub“. Umesto reči „besramnost“ sada se koristi izraz „drsko ponašanje“, kojim se tačnije opisuje prezriv, bezobziran stav izražen izvornom grčkom rečju. Reč „dugotrpljivost“ je zamenjena rečju „strpljenje“, koja bolje prenosi smisao i češće se čuje u govoru. Umesto izraza „razuzdane gozbe“ upotrebljen je izraz „divlje zabave“, koji je uobičajeniji u savremenom jeziku (Gal. 5:19-22). Umesto izraza koji doslovno znači „ljubazna dobrota“ sada se koristi „verna ljubav“, čime se tačnije prenosi značenje izvorne reči koja povezuje ljubav i vernost (Ps. 36:5; 89:1).

Neke reči koje su ranije skoro uvek prevođene istim izrazom sada su prevedene u skladu s kontekstom. Primera radi, hebrejska reč olam, koja je prevođena kao „nedogledno vreme“ može značiti i „zauvek“. Zapazi kako je drugačiji smisao uticao na prevođenje te reči u Psalmu 90:2 i Miheju 5:2.

U tekstu Svetog pisma se na mnogim mestima pojavljuju hebrejski i grčki izrazi koji znače „seme“, kako u doslovnom tako i u figurativnom  smislu, kada se ukazuje na „potomstvo“. U ranijim izdanjima prevoda Novi svet na engleskom reč „seme“ je dosledno korišćena na svim tim mestima, uključujući i Postanak 3:15. Međutim, u savremenom jeziku ova reč se više ne upotrebljava u tom smislu, pa je u revidiranom izdanju u Postanku 3:15 i srodnim stihovima zamenjena rečju „potomstvo“ (Post. 22:17, 18; Otkr. 12:17). Na drugim mestima je ta reč prevedena u skladu s kontekstom (Post. 1:11; Ps. 22:30; Is. 57:3).

Zašto prevod više nije toliko doslovan kao ranije? U dodatku A1 revidiranog izdanja iz 2013. ukazano je na jednu od odlika dobrog prevoda: „On prenosi smisao reči ili izraza kada bi doslovnim prevođenjem izvornog jezika značenje bilo izmenjeno ili zamagljeno.“ Primera radi, ako idiomi iz izvornog jezika postoje na jeziku na koji se prevodi, oni se prenose doslovno. U skladu s tim, izraz „ispituje [...] srca“, iz Otkrivenja 2:23 na mnogim jezicima je jasan. Međutim, u istom stihu se nalazi i izraz „ispituje bubrege“, koji nije toliko razumljiv. Da bi se tačno preneo smisao, preveden je izrazom „ispituje najdublja osećanja“. Slično tome, u Ponovljenim zakonima 32:14 se u izvornom tekstu nalazi idiom koji doslovno znači „salo sa bubrega pšenice“. Radi razumljivosti, u revidiranom izdanju je preveden kao „najbolja pšenica“. Iz sličnog razloga, izraz „biti neobrezanih usana“ preveden je jasnijim izrazom „teško govoriti“ (Izl. 6:12).

Zašto su izrazi „Izraelovi sinovi“ i „dečaci bez oca“ zamenjeni izrazima „Izraelci“ i „siročad“? U hebrejskom jeziku se obično koriste muški i ženski rod kako bi se ukazalo da li se govori o muškarcu ili ženi. Međutim, neke imenice muškog roda obuhvataju oba pola. Primera radi, iz konteksta nekih stihova vidi se da se izraz „Izraelovi sinovi“ odnosi na ceo narod, pa je zato zamenjen izrazom „Izraelci“ (Izl. 1:7; 35:29; 2. Kralj. 8:12).

Nadalje, u ranijim izdanjima je hebrejski izraz u muškom rodu koji znači „sinovi“ u Postanku 3:16 bio preveden kao „deca“, a u Izlasku 22:24 kao „sinovi“. Međutim, u revidiranom izdanju se u oba stiha koristi reč „deca“. Isto načelo je primenjeno i na drugim mestima, pa se umesto „dečak bez oca“ kaže „siroče“ ili „dete bez oca“ (Pon. zak. 10:18; Jov 6:27). Sličan pristup prevođenju primenjivan je i u grčkoj Septuaginti. Isto tako, izraz „dok si mladić“ u Propovedniku 12:1 preveden je izrazom „u danima mladosti svoje“.

Zašto je prevod mnogih hebrejskih glagola pojednostavljen? U hebrejskom jeziku postoje dva glavna glagolska oblika — imperfekat, kojim se označava trajna radnja, i perfekat, kojim se označava radnja koja je završena. U prethodnim izdanjima prevoda Novi svet na engleskom, hebrejski glagoli u imperfektu dosledno su prevođeni glagolom i pomoćnim izrazom, kao što je „počeo je da“ ili „nastavio je da“, kako bi se ukazalo na to da je radnja trajna ili da se ponavlja. Što se tiče perfekta, da bi se istaklo da je radnja završena, uz glagol su dodavani izrazi kao „sigurno“, „mora da je“ i „zaista“.

Tih pomoćnih izraza u revidiranom izdanju ima vrlo malo, samo na mestima gde  doprinose značenju. Primera radi, u Postanku 1:3 je na hebrejskom korišćen glagolski oblik koji označava nesvršenu radnju: „Bog je počeo da govori.“ Budući da se tako stiče utisak da Bog nije prestao da govori, prevod prenosi misao o završenoj radnji: „Bog je rekao: ’Neka bude svetlost.‘“ Međutim, Postanak 3:9 preveden je tako da se vidi da je Jehova više puta zvao Adama, pa tu stoji „dozivao“, čime se ukazuje na nesvršenu radnju. Uopšte uzev, glagoli su prevedeni jednostavnije, tako da je pažnja čitaoca usmerena na samu radnju, a ne na to da li je u pitanju svršeni ili nesvršeni glagolski oblik. To je takođe doprinelo da se barem u izvesnoj meri prenese sažeto izražavanje karakteristično za hebrejski jezik.

Zašto je sada veći broj poglavlja u pesničkoj formi? Mnogi delovi Biblije su prvobitno bili napisani u poetskom stilu. U savremenim jezicima, poezija se uglavnom odlikuje rimom, dok su u hebrejskoj poeziji najvažniji elementi paralelizam i kontrast. Ritam se ne postiže rimom već logičnim redosledom misli.

U prethodnim izdanjima prevoda Novi svet, Knjiga o Jovu i Psalmi bili su u stihovima, kako bi se videlo da su napisani za pevanje ili recitovanje. Ova forma ističe poetske elemente, čime se misli dodatno naglašavaju i lakše pamte. U izdanju iz 2013, u pesničkoj formi su i Poslovice, Pesma nad pesmama i mnoga poglavlja proročkih knjiga. Zahvaljujući tome, čitalac može videti da su ti delovi bili napisani kao poezija i ujedno se ističu paralelizam i kontrast. Primer kontrasta nalazimo u Isaiji 24:2, gde se jedna misao nadovezuje na drugu kako bi se istaklo da niko neće izbeći Božji sud. Pošto čitalac sada vidi da su ovaj i slični odlomci prvobitno napisani u vidu pesme, jasno mu je da se pisac nije ponavljao već da je namerno koristio taj vid izražavanja da bi naglasio Božju poruku.

Budući da razlika između hebrejske proze i poezije nije uvek očigledna, prevodi Biblije se razlikuju po tome šta prenose kao poeziju. Na prevodiocima je da pažljivo procene koje stihove će preneti u pesničkoj formi. Neki delovi Biblije sadrže prozu izraženu poetskim jezikom, sa slikovitim opisima, igrom reči i paralelizmom, čime se ističe suština poruke.

Na početku svake biblijske knjige nalazi se njen sažetak. Ova nova odlika je posebno korisna da se u Pesmi nad pesmama razume ko kada govori.

Kako je izučavanje rukopisa na izvornim jezicima uticalo na reviziju? Prvo izdanje prevoda Novi svet zasnivalo se na hebrejskom masoretskom tekstu i vrlo cenjenom grčkom tekstu koji su objavili stručnjaci Vestkot i Hort. U novije doba, ostvaren je veliki napredak u izučavanju drevnih rukopisa Biblije, čime se baca svetlo na značenje nekih biblijskih stihova. Izučavaocima su sada na raspolaganju kopije svitaka s Mrtvog mora. Proučen je i veći broj rukopisa na grčkom. Osim toga, veliki broj rukopisa sada postoji i u elektronskom formatu. Tako izučavaoci mogu lakše da ih uporede i vide koji je od hebrejskih odnosno grčkih tekstova najpouzdaniji. Odbor za biblijski prevod Novi svet iskoristio je te mogućnosti da još temeljnije prouči neke delove Biblije. Zbog toga revidirani prevod sadrži određene izmene.

Primera radi, u 2. Samuilovoj 13:21, u Septuaginti se nalaze i reči: „Ali nije hteo da žalosti svog sina Amnona, koga je voleo jer mu je bio prvenac.“ Ove reči nisu bile uvrštene u prethodna izdanja prevoda Novi svet, zbog toga što ih nije bilo u masoretskom tekstu. Međutim, svici s Mrtvog mora sadrže taj deo teksta, pa je on uključen u revidirano izdanje iz 2013. Iz sličnih razloga, Božje ime je vraćeno na još pet mesta u Prvoj Samuilovoj. Nakon dodatnog izučavanja grčkog teksta, donekle je izmenjen redosled misli u Mateju 21:29-31. Ta izmena se temelji na rezultatima proučavanja različitih rukopisa, a ne samo jednog glavnog grčkog teksta.

Ovo su samo neke od izmena koje su doprinele tome da prevod Novi svet bude još razumljiviji i lepši za čitanje. Za mnoge je on poput divnog poklona od našeg Boga, koji nam govori putem svoje Reči.