Da li se evolucija može uskladiti s Biblijom?

DA LI je moguće da se Bog koristio evolucijom da bi postepeno od životinja stvorio čoveka? Da li je on usmeravao proces razvoja bakterije u ribu, koji je zatim tekao preko reptila i sisara do jedne vrste čovekolikih majmuna od kojih su na kraju nastali ljudi? Neki naučnici i religiozne vođe tvrde da veruju i u teoriju evolucije i u Bibliju. Oni kažu da je biblijska knjiga Postanak samo jedna poučna priča. Možda ste se i vi pitali: ’Da li se teorija po kojoj se čovek razvio od životinja može uskladiti s biblijskim zapisom o stvaranju?‘

Svesnost o našem poreklu od presudne je važnosti da bismo razumeli ko smo, kuda idemo i kako treba da živimo. Samo ako znamo kako je čovek nastao možemo razumeti zašto Bog dopušta patnju i šta namerava s ljudima u budućnosti. Ne možemo imati dobar odnos s Bogom ukoliko nismo sigurni da je on naš Stvoritelj. Stoga, razmotrimo šta Biblija kaže o poreklu čoveka, njegovom trenutnom stanju i njegovoj budućnosti. Tada ćemo videti da li se teorija evolucije može uskladiti s Biblijom.

Kada je postojao samo jedan čovek

Evolucionisti uglavnom tvrde da se jedna populacija životinja postepeno razvijala u populaciju ljudi, ne priznajući pri tom da je ikada postojao samo jedan čovek. Međutim, Biblija pruža jednu sasvim drugačiju sliku. Ona govori da svi mi potičemo od jednog čoveka, Adama. Biblijski zapis prikazuje Adama kao istorijsku ličnost. U njemu se navodi ime njegove žene i imena nekoliko njegove dece. Govori nam detaljno o tome šta je Adam radio, šta je govorio, kada je živeo i kada je umro. Isus nije smatrao taj zapis samo jednom poučnom pričom za neobrazovane ljude. Kada se obratio visokoškolovanim religioznim vođama, on je rekao: „Zar niste čitali da ih je njihov stvoritelj u početku načinio kao muškarca i ženu?“ (Matej 19:3-5). Isus je zatim citirao zapis o Adamu i Evi iz Postanka 2:24.

Luka, biblijski pisac koji je bio temeljan istoričar, predstavio je Adama kao osobu koja je bila isto toliko stvarna koliko i Isus. Luka prati Isusov rodoslov unazad sve do prvog čoveka (Luka 3:23-38). Takođe, kada je apostol Pavle govorio pred slušaocima među kojima su se nalazili filozofi, obrazovani u poznatim grčkim školama, rekao im je: „Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu... od jednog čoveka načinio je sav ljudski rod da prebiva po celoj zemlji“ (Dela apostolska 17:24-26). Iz ovoga jasno vidimo da Biblija naučava da potičemo od „jednog čoveka“. Da li se ono što Biblija govori o tome kakav je čovek bio na početku može uskladiti s evolucijom?

 Čovek gubi savršenstvo

Prema onome što stoji u Bibliji, prvi čovek koga je Jehova stvorio bio je savršen. Nemoguće je da ono što Bog stvori bude nesavršeno. Zapis o stvaranju kaže: „Bog [je] stvorio čoveka po svojoj slici... Posle toga, Bog je pogledao sve što je načinio i bilo je veoma dobro“ (Postanak 1:27, 31). Kako izgleda jedan savršen čovek?

Savršen čovek ima slobodnu volju i sposoban je da u potpunosti ispoljava Božje osobine. Biblija kaže: „Istiniti Bog je ljude načinio čestitima, ali oni idu za mnogim zamislima svojim“ (Propovednik 7:29). Adam je izabrao da se pobuni protiv Boga. Svojom pobunom izgubio je savršenstvo i za sebe i za svoje potomstvo. Čovekov gubitak savršenstva pruža objašnjenje zašto se često razočaramo u sebe, čak i ako želimo da činimo ono što je ispravno. Apostol Pavle je napisao: „Ne činim ono što želim, nego ono što mrzim, to činim“ (Rimljanima 7:15).

Prema Bibliji, savršen čovek bi živeo večno i imao savršeno zdravlje. Iz Božjih reči upućenih Adamu jasno se vidi da on kao prvi čovek nikada ne bi morao da umre da je ostao poslušan Bogu (Postanak 2:16, 17; 3:22, 23). Jehova nikada ne bi rekao „veoma dobro“ za čoveka kog je stvorio, da je čovek imao neku sklonost da se razboli ili da se pobuni. Gubitak savršenstva objašnjava zašto je ljudsko telo, iako je čudesno stvoreno, podložno poremećajima i bolestima. Prema tome, evolucija se ne može uskladiti s Biblijom. Evolucija prikazuje savremenog čoveka kao životinju koja je uznapredovala na viši nivo. Biblija ga, s druge strane, prikazuje kao potomka jednog savršenog čoveka koji se u svakom pogledu iskvario.

Uz to, ideju da je Bog upravljao evolucijom i tako stvorio čoveka nemoguće je uskladiti s onim što Biblija kaže o Božjoj ličnosti. Ako je Bog upravljao procesom evolucije, to bi značilo da je on vodio čovečanstvo do bolesnog i jadnog stanja u kom se danas nalazi. Međutim, Biblija za Boga kaže: „On je Stena, delo je njegovo savršeno, jer su svi putevi njegovi pravda. On je veran Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit. Oni su se iskvarili, nisu njegova deca, oni su krivi“ (Ponovljeni zakoni 32:4, 5). Dakle, to što čovečanstvo danas pati nije posledica nekog Božjeg upravljanja evolucijom. To se dešava zato što je jedan čovek izgubio savršenstvo za sebe i svoje potomstvo jer se pobunio protiv Boga. Sada kada smo pažljivo osmotrili Adama, možemo pažnju usmeriti na Isusa. Da li je evolucija u skladu s onim što Biblija kaže o Isusu?

 Može li se biti pobornik i evolucije i hrišćanstva?

„Hrist je umro za naše grehe.“ Kao što verovatno i sami znate, ovo je jedno od temeljnih učenja hrišćanstva (1. Korinćanima 15:3; 1. Petrova 3:18). Da bismo uvideli zašto se evolucija ne može uskladiti s ovom izjavom, prvo moramo razumeti zašto nas Biblija naziva grešnicima i kako greh utiče na nas.

Svi smo grešnici u tom smislu što ne možemo savršeno oponašati Božje veličanstvene osobine, kao što su ljubav i pravda. Zbog toga Biblija kaže: „Svi su sagrešili i ne odražavaju Božju slavu“ (Rimljanima 3:23). Biblija naučava da je greh uzrok smrti. U 1. Korinćanima 15:56 stoji: „Žalac koji uzrokuje smrt je greh.“ Naš nasleđeni greh je takođe i osnovni uzrok bolesti. Isus je ukazao na vezu između bolesti i našeg grešnog stanja. On je rekao jednom paralizovanom čoveku: „Oprošteni su ti gresi“ i taj čovek je ozdravio (Matej 9:2-7).

Zašto je Isusova smrt značajna za nas? Biblija pravi razliku između Adama i Isusa Hrista i kaže: „Kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti“ (1. Korinćanima 15:22). Time što je položio svoj život, Isus je platio cenu za greh koji smo nasledili od Adama. Prema tome, svi koji iskazuju veru u Isusa i koji su mu poslušni primiće ono što je Adam izgubio — priliku da večno žive (Jovan 3:16; Rimljanima 6:23).

Zapažate li onda da je evolucija nespojiva s hrišćanstvom? Ako sumnjamo da „u Adamu svi umiru“, kako se onda možemo nadati da će „u Hristu svi oživeti“?

Zašto je ljudima privlačna teorija evolucije

Biblija otkriva kako takva učenja, kao što je evolucija, postaju popularna. Ona kaže: „Doći [će] vreme kad ljudi neće podnositi zdravo učenje, nego će po sopstvenim željama nakupiti sebi učitelje koji će im govoriti ono što godi njihovim ušima. I odvratiće uši od istine, a okrenuće se izmišljenim pričama“ (2. Timoteju 4:3, 4). Iako se evolucija uglavnom predstavlja naučnim terminima, ona je zapravo religiozna doktrina. Ona zagovara određenu životnu filozofiju i gledište prema Bogu. Njena verovanja su privlačna zamka za čovečanstvo koje naginje ka sebičnosti i nezavisnosti. Mnogi koji veruju u evoluciju mogu tvrditi da takođe veruju i u Boga. Međutim, oni imaju gledište o Bogu kao o nekome ko nije stvorio sve oko nas, ko se ne meša u ono što se dešava na zemlji i neće suditi ljudima. To je verovanje koje godi njihovim ušima.

Umesto da ih vode činjenice, zagovornici evolucije su često vođeni „sopstvenim željama“ — možda željom da budu prihvaćeni u naučnim krugovima u kojima je evolucija opšteprihvaćena. Profesor biohemije Majkl Bihi, koji je veći deo svog života proveo proučavajući složene funkcije unutar žive ćelije, objašnjava da oni koji zastupaju evoluciju ćelije nemaju osnova za takvu tvrdnju. Da li se evolucija mogla odigrati na ovom sićušnom, molekularnom nivou? „Molekularna evolucija se ne temelji na naučnom autoritetu“, piše on. „Ne postoji nijedno delo u naučnoj literaturi — u uglednim časopisima, stručnim časopisima ili knjigama — koje opisuje kako se odigrala ili kako se čak mogla odigrati molekularna evolucija bilo kog stvarnog, složenog, biohemijskog sistema... Ta tvrdnja Darvinove molekularne evolucije je puko razmetanje.“

Ako evolucionistima nedostaju dokazi za njihove tvrdnje, zašto ih toliko snažno zastupaju? Profesor Bihi objašnjava: „Mnogi ljudi, među kojima su i mnogi važni i cenjeni naučnici, jednostavno ne žele da priznaju da postoji išta osim prirode.“

Teorija evolucije privlači mnoge sveštenike koji žele da se prikažu kao mudri.  Oni su slični osobama koje je Pavle opisao u pismu hrišćanima u Rimu: „Očigledno [im je] ono što se može znati o Bogu... Njegova nevidljiva svojstva, naime njegova večna moć i božanstvo, jasno se vide još od stvaranja sveta, budući da se razabiru po onome što je stvoreno, tako da ti ljudi nemaju izgovora. Jer premda su upoznali Boga, nisu mu kao Bogu iskazali slavu ni zahvalnost, nego im je razmišljanje postalo isprazno i nerazumno srce im se pomračilo. Tvrdili su da su mudri, ali su postali bezumni“ (Rimljanima 1:19-22). Kako možemo izbeći da nas zavedu ti lažni učitelji?

Vera u Stvoritelja temeljena na dokazima

Kada opisuje šta je vera, Biblija ističe koliko su važni dokazi. Ona kaže: „Vera je čvrsto pouzdanje da će se dogoditi ono čemu se nadamo, dokaz onoga što je stvarno, premda se ne vidi“ (Jevrejima 11:1). Prava vera u Boga treba da bude temeljena na dokazima da je Stvoritelj stvarna osoba. Biblija pokazuje gde možete naći te dokaze.

Nadahnuti biblijski pisac David je napisao: „Hvalim te i pun sam strahopoštovanja što sam tako divno stvoren“ (Psalam 139:14). Kada izdvajamo vreme da razmišljamo o zadivljujućoj građi našeg tela i svih drugih živih stvorenja, to nas ispunjava strahopoštovanjem prema mudrosti našeg Tvorca. Svaki deo mnogih sistema našeg tela, koji međusobno sarađuju da bi nas održavali u životu, savršeno je osmišljen. Isto tako, svemir pruža dokaz o matematičkoj preciznosti i utvrđenom redu. David je napisao: „Nebesa objavljuju slavu Božju; o delu ruku njegovih nebeski svod zbori“ (Psalam 19:1).

Biblija obiluje dokazima koji govore o Stvoritelju. Ako izdvojite vreme da biste razmotrili doslednost koja postoji u njenih 66 knjiga, uzvišenost njenih moralnih načela i nepogrešivost ispunjenja njenih proročanstava, to će vam pružiti obilne dokaze da je Stvoritelj autor Biblije. Razumevanje biblijskih učenja takođe će vam pružiti pouzdanje u to da je ona zaista Stvoriteljeva Reč. Na primer, kada razumete biblijska učenja kao što su šta je uzrok patnje, šta je Božje Kraljevstvo, kakva je budućnost čovečanstva i kako pronaći sreću, videćete očigledan dokaz Božje mudrosti. Verovatno ćete se osećati poput Pavla koji je napisao: „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjeg! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi!“ (Rimljanima 11:33).

Kada budete razmatrali te dokaze i kako vaša vera bude rasla, bićete uvereni da dok čitate Bibliju slušate reči samog Stvoritelja, koji kaže: „Ja sam načinio zemlju i stvorio čoveka na njoj. Svojim sam rukama razapeo nebesa i zapovedam svoj vojsci njihovoj“ (Isaija 45:12). Sigurno nikada nećete zažaliti što ste uložili trud u to da se uverite da je Jehova Stvoritelj svega.

[Istaknuti tekst na 14. strani]

Apostol Pavle je rekao učenim Grcima: ’Bog je od jednog čoveka načinio sav ljudski rod da prebiva po celoj zemlji‘

[Istaknuti tekst na 15. strani]

Evolucija prikazuje čoveka kao životinju koja je uznapredovala na viši nivo. Biblija prikazuje današnjeg čoveka kao potomka jednog savršenog čoveka koji se u svakom pogledu iskvario

[Istaknuti tekst na 16. strani]

„Molekularna evolucija se ne temelji na naučnom autoritetu“

[Istaknuti tekst na 17. strani]

Zadivljujuća građa živih stvorenja ispunjava nas strahopoštovanjem prema mudrosti našeg Tvorca