Šta Biblija kaže o zabrinutosti?

ZABRINUTOST može štetno uticati na zdravlje. Može prouzrokovati depresiju, što oduzima snagu i volju za bilo kakvu aktivnost. Jedna nadahnuta poslovica kaže: „Od brige čoveku srce klone“ (Poslovice 12:25). Zabrinutost može ostaviti ozbiljne posledice na ljudski organizam. U jednoj knjizi se navodi: „Lekari znaju kako zabrinutost utiče na telesne funkcije. Ona može podići (ili sniziti) krvni pritisak, povisiti broj belih krvnih zrnaca, a pod uticajem adrenalina na jetru iznenada može doći do poremećaja u nivou šećera u krvi. Zabrinutost čak može uticati i na elektrokardiogram (EKG). Dr Čarls Mejo je izjavio: ’Zabrinutost utiče na cirkulaciju, srce, žlezde i na ceo nervni sistem‘ “ (How to Master Your Nerves, dr Stajnkron i dr Lafija, 1970, str. 4).

Daleko je ozbiljnija šteta koju zabrinutost može prouzrokovati u duhovnom pogledu. Isus Hrist je rekao da brige oko problema koji su sastavni deo života u ovom svetu mogu ugušiti cenjenje prema ’reči Božjoj‘. Kao što trnje može sprečiti mladicu da raste i donosi plod, tako i zabrinutost može sprečiti osobu da duhovno napreduje i donese plod na Božju slavu (Matej 13:22; Marko 4:18, 19; Luka 8:7, 11, 14). Budući da su dozvolili da ih zaokupe životne brige, a zanemarili su svoje duhovne potrebe, mnogi će zaslužiti osudu kad Božji Sin ponovo dođe u svojoj slavi i izgubiće večni život (Luka 21:34-36).

Opravdana zabrinutost

Sasvim je u redu da vodimo brigu o tome da li radimo ono što je ugodno Jehovi Bogu, kako ne bismo izgubili blagoslove koji očekuju njegove predane sluge. Osoba koja je počinila ozbiljan prestup trebalo bi da se oseća poput psalmiste, koji je rekao: „Uznemiren sam postao zbog greha svoga“ (Psalam 38:18). Kad smo u razumnoj meri zabrinuti zbog počinjenog greha, to će nas podstaći da ga priznamo, pokajemo se i prestanemo da činimo ono što je neispravno i tako ponovo razvijemo dobar odnos s Jehovom, Svevišnjim Bogom.

Svi hrišćani treba da brinu o duhovnoj, fizičkoj i materijalnoj dobrobiti svojih suvernika (1. Korinćanima 12:25-27). Takva briga za druge je očigledna u pismu koje je apostol Jovan uputio Gaju: „Voljeni, molim se da ti u svemu bude dobro i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši sada dobro“ (3. Jovanova 2). Apostol Pavle je rekao da ga pritiska „briga za sve skupštine“ (2. Korinćanima 11:28). Bio je duboko zabrinut za to da li će svi učenici Božjeg Sina ostati verni do kraja.

Biblija govori i o tome da treba da se ’brinemo za Gospodovo‘, to jest za sve ono čime se slavi Božji Sin. Budući da nemaju odgovornosti i brige koje donose brak i roditeljstvo, hrišćani koji nisu u braku manje se brinu za „„svetovno“ a više mogu da se brinu „za Gospodovo“ (1. Korinćanima 7:32-35).

Apostol Pavle je napisao da se hrišćani koji su u braku ’brinu za svetovno‘, jer imaju neke dužnosti koje samci nemaju. Dok se brine za sebe, svoj dom i osnovne životne potrebe — hranu, odeću i krov nad glavom — osobi koja nije u braku potrebno je daleko manje nego osobi koja se mora brinuti za porodicu. Budući da je odnos između muža i žene vrlo prisan, oboje se s pravom brinu da ugode jedno drugom jer time doprinose fizičkoj, psihičkoj, emocionalnoj i duhovnoj dobrobiti cele porodice. Čak i ako se ne suočavaju s bolešću, nekim nepredviđenim problemima, ograničenjima i drugim poteškoćama, bračni parovi koji imaju decu moraju posvetiti mnogo više vremena ’svetovnome‘ — aktivnostima koje nisu duhovne prirode a deo su svakodnevice — nego što to čini većina hrišćana koja nije u braku.

Pa ipak, brige oko svetovnih stvari ne bi smele zaokupiti svu našu pažnju. Isus Hrist je to jasno dao do znanja Lazarevoj sestri Marti. Ona se toliko brinula za svoje goste da nije uspela da nađe vremena da ga sasluša. S druge strane, Marija je izabrala „bolji deo“ — dobila je duhovnu pouku od Božjeg Sina (Luka 10:38-42).

Čuvajmo se prekomerne zabrinutosti

Ako smo potpuno uvereni da Jehova voli svoje sluge i da se brine za njihovu dobrobit, nećemo biti preterano zabrinuti (Jeremija  17:7, 8). Isus Hrist je ukazao na to u svojoj Propovedi na gori. Savet o zabrinutosti zaključio je sledećim rečima: „Ne brinite se... za sutrašnji dan, jer će sutrašnji dan imati svoje brige. Dosta je svakom danu svoga zla“ (Matej 6:25-34). Hrišćani se svakodnevno bore s mnogim problemima i nema potrebe da se opterećuju i s onim što bi se moglo dogoditi sledećeg dana, a što se možda nikada neće desiti.

Čak i ako u vreme progonstva dođu na saslušanje pred vlasti, pouzdanje u Božju podršku pomoći će im da ne budu zabrinuti. Jehova će ih putem svog duha podržati u toj teškoj situaciji i omogućiti im da daju dobro svedočanstvo (Matej 10:18-20; Luka 12:11, 12).

Kad god je hrišćanin opterećen zbog nečega što ga brine, izaziva u njemu teskobu i strah, on treba da se obrati svom nebeskom Ocu u molitvi. Tako može ’sve svoje brige baciti na Jehovu‘, uveren da će ga on čuti jer se brine za njega (1. Petrova 5:7). To će mu doneti unutrašnje spokojstvo, Božji mir koji čuva srce i misli. Duboko u sebi, u svom srcu, on neće osećati teskobu, strepnju niti nemir i neće biti rasejan ni uznemiren usled zabrinutosti (Filipljanima 4:6, 7).