Možemo biti srećni uprkos razočaranju

POSTOJI li neko ko se nikada nije razočarao? Čak je i naš nebeski Otac, Jehova Bog, osetio bol koji prouzrokuje razočaranje. Na primer, on je oslobodio Izraelce iz ropstva u Egiptu i bogato ih blagoslovio. Ipak, Biblija kaže: „Uvek iznova iskušavali su Boga, i bol nanosili Svetom Bogu Izraelovom“ (Psalam 78:41). Uprkos tome, Jehova je uvek bio ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11).

Zaista, mnogo toga može dovesti do razočaranja. Šta možemo uraditi kako nam to osećanje ne bi oduzelo sreću? Šta učimo iz načina na koji Jehova izlazi na kraj s razočaranjem?

Uzroci razočaranja

„Vreme nevolje i nepredviđeni događaji“ snalaze svakoga od nas, navodi se u Božjoj Reči (Propovednik 9:11). Zločin, nesrećan slučaj ili bolest iznenada mogu zadati veliki bol i izazvati razočaranje. Biblija takođe kaže: „Od predugog iščekivanja razboli se srce“ (Poslovice 13:12). Željno iščekivanje nečeg lepog donosi nam radost, ali ako se to ubrzo ne desi, možemo se osećati obeshrabreno. Na primer, Dankan, * koji je oduvek želeo da bude misionar, morao je nakon mnogo godina misionarske službe da se zajedno sa ženom vrati kući. „Prvi put u životu, bio sam očajan“, rekao je. „Nisam imao nikakav cilj. Ništa mi više nije bilo važno.“ Bol koji osećamo usled razočaranja može potrajati, kao što se to desilo Kler. Ona objašnjava: „Izgubila sam bebu u sedmom mesecu trudnoće. To se desilo pre više godina, ali čak i sada, kada vidim kako neki dečak drži govor za pultom, pomislim u sebi: ’Toliki bi sada bio moj sin.‘“

Bol možemo doživeti i kada nas neko izneveri, recimo kada se prekine zabavljanje, kada propadne brak, kada se dete pobuni, kad nam je bračni drug neveran  ili kada je prijatelj nezahvalan. Budući da živimo među nesavršenim ljudima i u teškim vremenima, postoji bezbroj razloga za razočaranje.

Možemo se razočarati i zbog ličnih neuspeha. Na primer, možemo se osećati bezvredno ako smo pali na ispitu, ako nismo dobili posao ili nismo osvojili nečije srce. Možemo se razočarati i kada neko koga volimo duhovno poklekne. Meri kaže: „Izgledalo je da moja ćerka dobro napreduje. Smatrala sam da sam joj postavila dobar primer. Ali, kada je napustila Jehovu Boga i porodične vrednosti, doživela sam to kao potpuni lični neuspeh. Nijedno ostvarenje na drugim područjima života nije moglo da otkloni to osećanje. Bila sam tako obeshrabrena.“

Kako se možemo izboriti s takvim osećanjima? Da bismo dobili odgovor, osmotrimo Jehovin primer.

Usredsredimo se na rešenje

Jehova Bog je s ljubavlju pružio prvom ljudskom paru sve što im je bilo potrebno, ali oni su se pokazali kao nezahvalni i buntovni (Postanak, poglavlja 2 i 3). Njihov sin Kain je razvio loš stav. Ne obazirući se na Jehovino upozorenje, ubio je rođenog brata (Postanak 4:1-8). Možete li zamisliti koliko je Jehova bio razočaran?

I pored toga, zašto je Bog i dalje bio srećan? Zato što je imao nameru da zemlju naseli savršenim ljudima i nastavio je da radi na ispunjenju te namere (Jovan 5:17). Zato je obezbedio otkupnu žrtvu i utvrdio Kraljevstvo (Matej 6:9, 10; Rimljanima 5:18, 19). Jehova Bog se usredsredio na rešenje, a ne na problem.

Božja Reč nas podstiče da se zaokupimo pozitivnim stvarima umesto da stalno razmišljamo o onome što je moglo da se desi ili je trebalo da uradimo. Tamo čitamo: „Što je god istinito, što je god plemenito, što je god pravedno, što je god čisto, što je god dopadljivo, što je god pohvalno, što je god čestito i što je god hvale vredno, o tome razmišljajte“ (Filipljanima 4:8).

Ispravno gledište o razočaranju

Neki događaji mogu potpuno promeniti naš život. Na primer, možemo neočekivano izgubiti posao, bračnog druga ili teokratske odgovornosti koje smo nekada imali. Možemo se razboleti, ostati bez kuće ili naših prijatelja. Kako se možemo izboriti s takvim promenama?

Neki su uvideli da im u tome pomaže postavljanje prioriteta. Ranije pomenuti Dankan kaže: „Kada smo moja žena i ja shvatili da se više nikada nećemo vratiti na svoju misionarsku dodelu, bili smo očajni. Na kraju smo postavili dva prioriteta — brinuti o majci i ako je moguće nastaviti s punovremenom službom. Kada je trebalo da donesemo neke odluke, prvo bismo razmotrili kako bi one uticale na te prioritete. To nam je život učinilo lakšim.“

Kada se razočaraju, mnogi od nas su skloni da preuveličavaju negativnu stranu situacije. Na primer, naša nastojanja da odgajimo decu, osposobimo se za posao ili propovedanje dobre vesti na stranom području možda neće doneti željene rezultate. Možemo pomisliti: ’Ja sam osuđen na neuspeh.‘ Ipak, kao što loš početak ljudske istorije nije bio dokaz Jehovinog neuspeha, tako ni mi  ne treba da se osećamo kao gubitnici samo zato što naš trud nije odmah urodio plodom (Ponovljeni zakoni 32:4, 5).

Kada nas ljudi razočaraju, lako možemo postati ogorčeni. Jehova reaguje drugačije. David je razočarao Jehovu kada je počinio preljubu, a zatim skovao plan da muž te žene bude ubijen. Ipak, Jehova je video iskrenost Davidovog pokajanja pa ga je i dalje koristio kao svog slugu. Isto tako, verni kralj Josafat je pogrešio kada je sklopio savez s Božjim neprijateljima. Jehovin prorok mu je rekao: „Zato se Jehova razgnevio na tebe. Ipak, našlo se i nešto dobra na tebi“ (2. Letopisa 19:2, 3). Jehova je smatrao da jedna greška ne znači da ga je Josafat zauvek napustio. Na sličan način, možemo sačuvati prijatelje ako ne reagujemo preterano kada pogreše. Iako nas ponekad mogu razočarati, naši prijatelji i dalje imaju dobre osobine (Kološanima 3:13).

Na razočaranja se može gledati kao na neizbežne situacije koje na kraju vode do uspeha. Možemo se jako razočarati u sebe kada počinimo neki greh. Ali, možemo se oporaviti ako preduzmemo  ispravne i odlučne korake i nastavimo dalje. Kada je kralj David bio razočaran u sebe, napisao je: „Kosti su se moje sasušile od jecanja moga po ceo dan... Na kraju sam ti [Jehova] priznao greh svoj... Ti si oprostio krivicu greha mojih“ (Psalam 32:3-5). Ako smo svesni da smo izneverili Božja očekivanja, treba da mu se molimo za oproštaj, promenimo način postupanja i budemo odlučni da ubuduće još vernije sledimo njegove savete (1. Jovanova 2:1, 2).

Pripremimo se već sada

Sigurno ćemo doživeti još mnoga razočaranja u budućnosti. Kako se možemo pripremiti za njih? Zanimljivo je šta je rekao Bruno, jedan stariji hrišćanin koji je doživeo razočaranje koje mu je promenilo tok života. On je rekao: „U mojim okolnostima, da bih se izborio s tim osećanjem najviše mi je značilo to što sam nastavio da činim ono što mi je ranije pomagalo da jačam svoju duhovnost. Znao sam zašto Bog dopušta da još uvek postoji ovaj zao svet. Godinama sam razvijao blizak odnos s Jehovom. Bio sam jako srećan što sam tako postupao. Utešno saznanje da je Bog uz mene pomoglo mi je da izdržim potištenost koju sam osećao.“

Dok razmišljamo o budućnosti, možemo biti sigurni u jedno: Iako se možemo razočarati u sebe ili nas drugi mogu razočarati, Bog nas nikada neće izneveriti. Zapravo, on je rekao da njegovo ime, Jehova, znači „postaću što god želim da postanem“ (Izlazak 3:14). To nas uverava da će on postati što god je potrebno kako bi ispunio svoja obećanja. On je obećao da će se putem Kraljevstva njegova volja vršiti „kako na nebu tako i na zemlji“. Zato je apostol Pavle napisao: „Uveren sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni vlasti... ni bilo šta drugo što je stvoreno, ne može rastaviti od Božje ljubavi koja je u Hristu Isusu“ (Matej 6:10; Rimljanima 8:38, 39).

S poverenjem možemo očekivati ispunjenje Božjeg obećanja koje je zapisao prorok Isaija: „Evo, ja stvaram nova nebesa i novu zemlju. Ono što je pre bilo neće se u sećanje vraćati niti će se u srcu javljati“ (Isaija 65:17). Zaista je divno znati da dolazi vreme kada će sva sećanja na razočaranja postati stvar prošlosti!

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 13. strani]

Ne treba da se osećamo kao gubitnici samo zato što naš trud nije odmah urodio plodom

[Istaknuti tekst na 14. strani]

Božja Reč nas podstiče da se zaokupimo pozitivnim stvarima umesto da stalno razmišljamo o onome što je moglo da se desi

[Slike na 15. strani]

Uprkos ljudskim greškama, Bog je srećan jer će se njegova namera sigurno ispuniti

[Slika na 16. strani]

Ako postavimo duhovne prioritete, to će nam pomoći da se izborimo s razočaranjem