’Zakon je bio naš staratelj‘

KOLIKO dece je svesno vrednosti pravila i discipline? Ne mnogo. Ograničenja su za njih teret. Međutim, oni koji imaju odgovornost da pomažu mladima znaju da je odgovarajući nadzor neophodan. Kako godine prolaze, većina mladih će verovatno postati svesna vrednosti ispravnog poučavanja. Apostol Pavle je upotrebio primer  osobe koja se starala o deci kako bi pokazao koje je korake Jehova preduzeo da bi disciplinovao svoj narod.

Neki hrišćani iz prvog veka, koji su živeli u rimskoj provinciji Galatiji, zastupali su gledište da Bog priznaje samo one koji slušaju Zakon dat Izraelcima preko Mojsija. Apostol Pavle je znao da to nije tačno, jer je Bog izlio sveti duh i na neke koji nikada nisu živeli prema jevrejskom Zakonu (Dela apostolska 15:12). Tako je Pavle pomoću jednog poređenja ispravio njihovo pogrešno gledište. U pismu hrišćanima iz Galatije, napisao je sledeće: „Zakon [je] bio staratelj koji nas je vodio do Hrista“ (Galatima 3:24). Prema rečima jednog izučavaoca, uloga „staratelja“ ima „daleku i bogatu prošlost“. Ako razumemo tu ulogu, to će nam pomoći da razumemo i glavnu misao koju je Pavle želeo da istakne.

Staratelj i njegove odgovornosti

Imućne grčke, rimske i čak jevrejske porodice imale su staratelje koji su nadzirali njihovu decu od ranog detinjstva do puberteta. To je uglavnom bio stariji, poverljiv rob koji je pratio dete radi njegove bezbednosti i da bi se pobrinuo da očeve želje budu ispunjene. Preko celog dana, staratelj je bio uz dete gde god je ono išlo, pazio na njegovu ličnu higijenu, vodio ga u školu, često mu nosio knjige i drugu opremu i nadgledao ga dok uči.

Staratelj nije obavezno morao da bude učitelj. Umesto da pruža redovnu nastavu, on se kao detetov čuvar brinuo o tome da se slede očeve smernice. Međutim, on je davao indirektne savete dok je nadgledao i disciplinovao dete. To je uključivalo pouke o pristojnom ponašanju, prekor i čak fizičko kažnjavanje za neposlušnost. Naravno, roditelji su bili prvenstveno odgovorni za odgajanje deteta. Ipak, dok je dečak rastao, njegov staratelj ga je poučavao da ima ispravno držanje tela dok hoda ulicom, da nosi  svoj ogrtač, da pravilno sedi i jede, da ustane kada neko stariji uđe u prostoriju, da voli svoje roditelje i još mnogo toga.

Grčki filozof Platon (428-348. pre n. e.) bio je čvrsto uveren u to da dečje strasti treba obuzdati. On je napisao: „Kao što ovce ili druga stoka ne mogu bez pastira, tako ni deca ne mogu bez staratelja, niti robovi bez gospodara.“ Možda ovo gledište deluje ekstremno, ali Platon je tako razmišljao.

Zbog toga što su uvek bili uz decu, staratelji su stekli reputaciju nemilosrdnih čuvara i strogih vaspitača, koji nikad ne prestaju sa sitničavim i zamornim primedbama koje nemaju efekta. Bez obzira na to, oni su bili zaštita i u moralnom i u fizičkom pogledu. Grčki istoričar iz drugog veka n. e., Apijan, ispričao je priču o jednom staratelju koji je zagrlio dečaka kako bi ga zaštitio od ljudi koji su ih presreli na putu do škole i hteli da im naude. Kada je odbio da pusti dečaka, ubili su i njega i dete.

Nemoral je bio sastavni deo helenističke kulture. Deci, naročito dečacima, bila je potrebna zaštita od seksualnog zlostavljanja. Zato su staratelji bili prisutni i na časovima, budući da se mnogim nastavnicima nije moglo verovati. Grčki govornik iz četvrtog veka n. e., Libanije, čak je rekao da su staratelji morali da se ponašaju kao „čuvari rane mladosti“ ne bi li „zabranili pristup nepoželjnim udvaračima, koje su gurali i držali podalje od dečaka, ne dozvoljavajući im da se zbliže s njima“. Mnogi staratelji su zaslužili poštovanje onih koje su štitili. Spomen-ploče svedoče o zahvalnosti koju su štićenici i nakon njihove smrti još uvek osećali prema nekadašnjim starateljima.

Zakon kao staratelj

Zašto je apostol Pavle uporedio Mojsijev zakon sa starateljem? Zašto je to poređenje posebno prikladno?

Prvi razlog je zaštitnička uloga Zakona. Pavle je objasnio da su Jevreji bili „čuvani pod zakonom“. To je bilo kao da su pod zaštitom staratelja (Galatima 3:23). Zakon je uticao na svaki aspekt njihovog života. On je držao pod kontrolom njihove neobuzdane strasti i telesne želje. Nadzirao je njihovo ponašanje i uvek ih prekoravao zbog grešaka, i tako svakog Izraelca podsećao da je nesavršen.

Zakon je takođe štitio Izraelce od loših uticaja, kao što su degradirajući moral ili religiozni običaji okolnih naroda. Na primer, Božja zabrana stupanja u brak s paganima bila je presudna za duhovnu dobrobit celog naroda (Ponovljeni zakoni 7:3, 4). Takvi zakoni su čuvali duhovnu čistoću Božjeg naroda i pripremali ga da prepozna Mesiju. Zakon je zaista bio odraz Božje ljubavi. Mojsije je podsetio svoje sunarodnike: „Jehova, tvoj Bog, ukoravao [te je] kao što čovek ukorava svog sina“ (Ponovljeni zakoni 8:5).

Međutim, još jedan važan aspekt Pavlovog poređenja jeste privremena uloga staratelja. Kada bi dete došlo u zrelo doba, ono više nije bilo pod nadzorom staratelja. Grčki istoričar Ksenofont (431-352. pre n. e.) napisao je sledeće: „Kada dečak poraste i postane mladić, više ne bi imao [staratelja] niti [učitelja]; više ne bi bio pod njihovim nadzorom, već bi mogao sam da odlučuje o svom životu.“

Tako je bilo i s Mojsijevim zakonom. Njegova uloga je bila privremena — „da bi prestupi postali očigledni, dok ne dođe potomstvo [Isus Hrist]“. Apostol Pavle je objasnio da je Zakon za Jevreje bio ’staratelj koji ih je vodio do Hrista‘. Da bi Pavlovi savremenici jevrejskog porekla imali Božju naklonost, morali su da prihvate Isusovu ulogu u Božjoj nameri. Čim bi to učinili, uloga staratelja bila bi ispunjena (Galatima 3:19, 24, 25).

Zakon koji je Bog dao Izraelcima bio je savršen. On je u potpunosti ispunio  svrhu koju mu je Bog namenio — da štiti njegov narod i da ih podseća na njegova visoka merila (Rimljanima 7:7-14). Zakon je bio dobar staratelj. Međutim, možda su nekima koji su živeli pod Zakonom njegovi zahtevi bili tegobni. Ipak, Pavle je mogao da napiše da nas je ’Hrist kupio i tako oslobodio prokletstva Zakona‘ u vreme koje je Bog odredio. Zakon je bio ’prokletstvo‘ samo u tom smislu što je od nesavršenih Jevreja zahtevao da žive po merilima kojima nisu mogli u potpunosti da udovolje. Zahtevao je savesno poštovanje obreda. Kada su Jevreji prihvatili Isusovu otkupninu koja je bila daleko vrednija od Zakona, više nisu morali da žive pod ograničenjima staratelja (Galatima 3:13; 4:9, 10).

Zato je Pavle, upoređujući Mojsijev zakon sa starateljem, želeo da naglasi njegovu zaštitničku i privremenu ulogu. Jehovina naklonost se sticala priznavanjem Isusa i iskazivanjem vere u njega, a ne poslušnošću Zakonu (Galatima 2:16; 3:11).

[Okvir/Slika na 21. strani]

’STARATELJI‘ I ’NASTOJNICI‘

Apostol Pavle je koristio još jedno poređenje, u kome je spomenuo „staratelje“ i „nastojnike“. U Galatima 4:1, 2 čitamo: „Sve dok je naslednik dete, nimalo se ne razlikuje od roba, iako je gospodar svega, nego je pod starateljima i nastojnicima sve do dana koji je odredio njegov otac.“ Iako su uloge ’staratelja‘ i ’nastojnika‘ drugačije nego u prvom poređenju, Pavle je u osnovi želeo da istakne jednu te istu misao.

Prema rimskom zakonu, ’staratelj‘ o kome je ovde reč bio je zakonski čuvar deteta bez roditelja i njegova uloga je bila da upravlja finansijskim poslovima sve dok dete ne odraste. Zato, iako je takvo dete teoretski bilo „gospodar“ svog nasledstva, kako Pavle objašnjava, sve dok je bilo malo, ono nije imalo veća prava od jednog roba.

S druge strane, ’nastojnik‘ je bio pravni zastupnik koji je brinuo o detetovoj imovini. Jevrejski istoričar Josif Flavije pominje da je mladić po imenu Hirkan tražio od oca da napiše pismo kojim ovlašćuje nastojnika da mu daje novac kako bi kupio sve što mu je potrebno.

Prema tome, biti pod nadzorom ’staratelja‘ i ’nastojnika‘ značilo je ograničenu slobodu za nekoga dok je još bio dete. Životom deteta upravljali su drugi sve do dana koji je odredio njegov otac.

[Slika na 19. strani]

Crtež na drevnoj grčkoj vazi prikazuje staratelja sa štapom

[Izvor]

National Archaeological Museum, Athens

[Slika na 19. strani]

Scena na posudi iz petog veka pre n. e. prikazuje staratelja (sa štapom) koji nadgleda čas poezije i muzike

[Izvor]

Bildarchiv Preussischer Kulturbesitz/Art Resource, NY