Primeri vere

Čovek koji je budno pazio i iščekivao

ILIJA je silno želeo da se nasamo pomoli svom nebeskom Ocu. Ali mnoštvo ljudi koji su ga okruživali upravo su bili očevici toga da je ovaj pravi prorok dozvao vatru s neba i nema sumnje da su mnogi od njih želeli da laskanjem pridobiju njegovu naklonost. Pre nego što se Ilija popeo na vetrovite vrhove gore Karmil i pristupio Jehovi Bogu nasamo u molitvi, suočio se s jednim neprijatnim zadatkom. Morao je da razgovara s kraljem Ahavom.

Ova dva čoveka su bila potpuno različita. Ahav je nosio raskošnu kraljevsku odeću i bio je pohlepan, prevrtljiv otpadnik. Ilija je bio odeven u odeću tipičnu za proroke, koja je bila obična, jednostavna haljina načinjena verovatno od životinjske kože ili od pletene kamilje ili kozje dlake. On je bio čovek izuzetne hrabrosti, besprekornosti i vere. Taj dan koji se bližio svom kraju, otkrio je mnogo o ličnostima ova dva čoveka. *

Za Ahava i druge Valove obožavaoce to je bio loš dan. Paganska religija čiji su pobornici bili Ahav i njegova žena, kraljica Jezavelja, u desetoplemenskom kraljevstvu Izraela pokazala se kao lažna. Val je bio razotkriven kao obmana. Taj beživotni bog nije uspeo da upali običnu vatru da bi odgovorio na mahnito preklinjanje, igranje i obredno prolivanje krvi svojih proroka. Val nije uspeo da zaštiti tih 450 proroka od pogubljenja koje su zaista zaslužili. Ali taj lažni bog je još u nečemu bio neuspešan i uskoro je trebalo da se dogodi nešto što će taj neuspeh učiniti potpunim. Tokom perioda od tri godine, Valovi proroci su preklinjali svog boga da okonča sušu koja je pogađala zemlju, ali pokazalo se da je Val nesposoban da to učini. Uskoro će Jehova pokazati svoju nadmoć tako što će okončati sušu (1. Kraljevima 16:30–17:1; 18:1-40).

Kada će Jehova to učiniti? Kako će se Ilija vladati do tada? I šta mi možemo naučiti od njega kao čoveka jake vere? Zapazimo šta o tome govori zapis iz 1. Kraljevima 18:41-46.

U molitvi se oslanjao na Boga

Ilija je pristupio Ahavu i rekao: „Idi gore, jedi i pij, jer se čuje huka koja najavljuje kišu“ (41. stih). Da li je taj zli kralj naučio nešto iz događaja koji su se odigrali tog dana? U biblijskom zapisu se ne daje konkretan odgovor na to, ali u njemu takođe ne nalazimo nimalo pokajanja niti molbu da mu prorok pomogne da pristupi Jehovi i zatraži oproštaj. Ne, Ahav je jednostavno „otišao gore da jede i pije“ (42. stih). A šta je Ilija učinio?

„Ilija se popeo na vrh Karmila, sagnuo se do zemlje i stavio lice među kolena.“ Dok je Ahav otišao da napuni svoj stomak, Ilija je imao priliku da se pomoli svom Ocu. Zapazimo njegov ponizan stav koji je ovde opisan — Ilija je kleknuo tako da je glavu savio do kolena. Šta je to Ilija radio? Ne moramo da nagađamo. Biblija nam u Jakovu 5:18 govori da se Ilija molio za prestanak suše. Nema sumnje da je takvu molitvu uputio na vrhu Karmila.

 Jednom ranijom prilikom Jehova je rekao: „Odlučio [sam] da pustim kišu na zemlju“ (1. Kraljevima 18:1). Stoga, Ilija se molio svom Ocu da se izvrši Njegova volja, baš kao što je Isus poučio svoje učenike da se mole za izvršenje Božje volje oko hiljadu godina kasnije (Matej 6:9, 10).

Ilijin primer nam pruža mnoge pouke o molitvi. Za Iliju je najvažnije bilo ostvarenje Očeve volje. Kada se molimo, dobro je da uvek imamo na umu: „Šta god da molimo u skladu [s Božjom] voljom, on nas čuje“ (1. Jovanova 5:14). Jasno je onda da moramo znati šta je Božja volja da bi naše molitve bile Bogu prihvatljive — a to je dobar razlog da proučavanje Biblije postane deo našeg svakodnevnog života. Nesumnjivo je i Ilija, zbog svih patnji koje su pogađale narod u njegovoj domovini, želeo da vidi kraj suše. Njegovo srce je verovatno bilo prepuno zahvalnosti nakon što je bio očevidac čuda koje je Jehova učinio tog dana. Briga za dobrobit drugih i iskreno zahvaljivanje takođe treba da budu važna obeležja naših molitvi (2. Korinćanima 1:11; Filipljanima 4:6).

Bio je potpuno siguran i budan

Ilija je bio siguran da će Jehova prekinuti sušu, ali ne i kada će to učiniti. S obzirom na to, šta je taj prorok radio u međuvremenu? Zapazite šta se kaže u 43. stihu: „Svom sluzi [on] reče: ’Molim te, idi gore i pogledaj prema moru.‘ On je otišao i pogledao, a zatim rekao: ’Ništa se ne vidi.‘ A on reče: ’Idi opet‘, i tako sedam puta.“ Ilijin primer nam pruža najmanje dve pouke. Kao prvo, zapazite njegovo uverenje da će Jehova učiniti kraj suši. Kao drugo, osmotrite njegovu budnost.

Ilija je gorljivo tražio neki znak da će Jehova uskoro delovati i zato je slao svog slugu na uzvišicu da odatle osmatra horizont ne bi li video neki nagoveštaj kiše. Kada se vratio, sluga je doneo ne tako radosnu vest: „Ništa se ne vidi.“ Horizont je bio čist, a nebo je očigledno bilo bez oblaka. Da li u tome ima nešto neobično? Setite se da je Ilija upravo rekao kralju Ahavu: „Čuje [se] huka koja najavljuje kišu.“ Kako je prorok mogao da kaže tako nešto kad se još nije pojavio ni jedan jedini kišni oblak?

Ilija je znao šta je Jehova obećao. Kao prorok Jehove Boga i njegov predstavnik, on je bio siguran da će Bog ispuniti svoju reč. Ilija je toliko bio uveren u to kao da je već čuo pljusak. Možda nas to podseća na biblijski opis Mojsija za kog se kaže da je „ostao postojan kao da vidi Nevidljivog“. Da li je Bog i za vas toliko stvaran? On nam pruža obilje dokaza na osnovu kojih možemo imati takvu veru u njega i njegova obećanja (Jevrejima 11:1, 27).

Kao sledeće, zapazite koliko je Ilija budno pazio. On je svog slugu slao ne jednom ili dvaput, već sedam puta! Možemo samo zamisliti koliko se sluga umorio od  odlaženja i dolaženja, ali je Ilija ostao gorljiv u tome da vidi znak i nije odustao. Konačno, nakon što je sedmi put otišao i vratio se, sluga je izjavio: „Eno, mali oblak kao čovečji dlan diže se s mora“ (44. stih). Možete li sebi predstaviti tog slugu kako drži ispruženu ruku i koristi dlan da bi izmerio veličinu jednog malog oblaka koji se pojavljuje na horizontu iznad Velikog mora? * Za slugu to možda nije bilo nešto značajno. Ipak, za Iliju je taj oblak bio veoma važan. On je sada svom sluzi dao jedan hitan zadatak: „Idi i reci Ahavu: ’Preži konje i idi da te ne uhvati pljusak!‘“

Ilija ponovo pruža snažan primer za nas. I mi živimo u vremenu kada će Bog uskoro izvršiti svoju nameru. Ilija je čekao na kraj suše, a današnje Božje sluge čekaju na kraj ovog zlog poretka (1. Jovanova 2:17). Sve dok Jehova Bog ne krene da deluje u tom pravcu, mi moramo ostati budni kao što je i Ilija to bio. Božji Sin, Isus, savetovao je svoje učenike: „Bdite, dakle, jer ne znate u koji dan dolazi vaš Gospod“ (Matej 24:42). Da li je Isus time mislio da će njegovi učenici biti u potpunom neznanju što se tiče dolaska kraja ovog poretka? Ne, jer je on detaljno govorio o tome kakav će biti svet u danima koji će prethoditi njegovom uništenju. Svi možemo saznati detalje  vezane za znak ’svršetka ovog poretka‘ (Matej 24:3-7). *

Svaki aspekt tog znaka pruža snažan, ubedljiv dokaz. Da li su takvi dokazi dovoljni da nas pokrenu da reagujemo s hitnošću? Jedan oblačić koji se izdizao na horizontu bio je dovoljan da uveri Iliju u to da će Jehova uskoro nešto učiniti. Da li se ovaj verni prorok na kraju razočarao?

Jehova donosi olakšanje i blagoslove

Taj biblijski zapis se nastavlja rečima: „U međuvremenu nebo se zamračilo od oblaka i vetra, i počeo je jak pljusak. Ahav se popeo na kola i odvezao u Jezrael“ (45. stih). Događaji su počeli da se odvijaju neverovatnom brzinom. Dok je Ilijin sluga saopštavao prorokovu poruku Ahavu, taj mali oblak zamenili su mnogi oblaci koji su ispunili i zatamneli nebo. Počeo je da duva jak vetar. Napokon, nakon tri i po godine, na izraelsku zemlju je počela da pada kiša. * Suva zemlja upijala je kapi kiše. Kako se kiša pretvarala u pljusak, reka Kison je nabujala i nesumnjivo uklonila tragove krvi pogubljenih Valovih proroka. I buntovnim Izraelcima bila je pružena prilika da se očiste od odvratne kaljuže obožavanja Vala.

Nesumnjivo, Ilija se nadao da će se to i desiti! Da li će se Ahav pokajati i obratiti od nečistog obožavanja Vala? Događaji tog dana pružili su mu snažne razloge da preduzme takve promene. Naravno, mi ne možemo znati o čemu je Ahav razmišljao u tom trenutku. U zapisu jednostavno stoji da se kralj „popeo na kola i odvezao u Jezrael“. Da li je izvukao bilo kakvu pouku? Da li je odlučio da promeni svoj život? Ono što se kasnije desilo navodi na pomisao da je odgovor na ta pitanja odričan. Ipak, taj dan još nije došao svom kraju ni za Ahava — niti za Iliju.

Ilija je krenuo za Ahavom. Pred njim se pružao dug, mračan i mokar put. Međutim, ono što se zatim odigralo bilo je neobično.

„Jehovina ruka bila je nad Ilijom, i on je podvio skutove haljine svoje i trčao pred Ahavom sve do Jezraela“ (46. stih). Očigledno je „Jehovina ruka“ bila nad Ilijom na natprirodan način. Jezrael je bio udaljen oko 30 kilometara, a Ilija više nije bio mladić. * Zamislite samo tog proroka kako podvija svoju dugu haljinu, vezuje je za bokove tako da može slobodno da se kreće i zatim trči niz taj kišom nakvašen put — trči toliko brzo da je sustigao kraljevsku kočiju, prestigao je i ostavio iza sebe!

Kakav je to samo blagoslov bio za Iliju! To što je osetio takvu snagu, krepkost i izdržljivost — kakvu možda čak ni u mladosti nikada nije osetio — sigurno je bilo uzbudljivo iskustvo. To nas podseća na proročanstvo u kome se vernim osobama obećava savršeno zdravlje i krepkost u predstojećem Raju na zemlji (Isaija 35:6; Luka 23:43). Dok je trčao po tom mokrom putu, Ilija je sigurno znao da ima odobravanje svog Oca, jedinog istinitog Boga, Jehove!

Jehova uživa da blagosilja ljude. Posezanje za tim blagoslovima je vredno svakog truda koji možemo uložiti. Slično kao Ilija, moramo biti budni, pažljivo posmatrajući snažne dokaze koji pokazuju da će uskoro u ovom opasnom i kritičnom vremenu Jehova krenuti u akciju. Poput Ilije, imamo sve razloge da se potpuno pouzdamo u ono što je obećao Jehova, ’Bog istine‘ (Psalam 31:5).

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 19. strani]

 Koliko je trajala suša u Ilijino vreme?

Jehovin prorok Ilija objavio je kralju Ahavu da će dugotrajnoj suši uskoro doći kraj. To se desilo „treće godine“, koja se izgleda računala od dana kada je Ilija prvi put najavio sušu (1. Kraljevima 18:1). Jehova je poslao kišu nedugo nakon što je Ilija rekao da će On to i učiniti. Stoga, neki mogu zaključiti da se suša završila u toku te treće godine i da je prema tome trajala manje od tri godine. Međutim, i Isus i Jakov govore da je ta suša trajala „tri godine i šest meseci“ (Luka 4:25; Jakov 5:17). Da li je Biblija onda protivrečna u ovom pogledu?

Ne, nipošto. Zapravo, sušna sezona u drevnom Izraelu je bila prilično duga, trajala je i do šest meseci. Nema sumnje da je Ilija došao kod Ahava da bi mu najavio sušu kada se već videlo da će sušna sezona biti neobično duga i žestoka. U stvari, suša je započela skoro pola godine pre toga. Stoga, kada je Ilija najavio njen kraj „treće godine“ nakon njegove objave, suša je trajala već skoro tri i po godine. Punih „tri godine i šest meseci“ je prošlo do vremena kada se ceo narod sakupio da bi bio očevidac značajnog ispita na gori Karmil.

Razmislimo kako je izgledalo kada je Ilija prvi put došao kod Ahava. Narod je verovao da je Val „jahač na oblacima“, bog koji može doneti kišu da bi se okončala sušna sezona. Kada je sušna sezona bila neobično duga, narod bi se verovatno pitao: ’Gde je Val? Kada će doneti kišu?‘ Ilijina objava da neće biti ni kiše ni rose, osim po njegovoj reči, sigurno je bila poražavajuća za te Valove obožavaoce (1. Kraljevima 17:1).

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Slika na 18. strani]

Ilijine molitve su odražavale njegovu iskrenu želju da vidi izvršenje Božje volje