Armagedon Božji rat koji će okončati sve ratove

„Oni smatraju da je užasno ubijati druge ljude; zato je u njihovim očima rat nešto neshvatljivo i užasno, nešto za šta nemaju ni reč u svom jeziku“ (OVAKO JE NORVEŠKI ISTRAŽIVAČ FRIDTJOF NANSEN 1888. OPISAO ESKIMSKI NAROD SA GRENLANDA).

KO NE bi voleo da živi u društvu u kom je rat nešto „neshvatljivo i užasno“? Ko ne žudi za svetom u kome ne postoji čak ni reč za rat, jer je to nešto nepoznato? Takav svet može delovati nestvarno, posebno ako se nadamo da će ga stvoriti ljudi.

Međutim, u Isaijinom proročanstvu Bog obećava da će uspostaviti takav svet: „Oni će prekovati svoje mačeve u raonike i svoja koplja u srpove. Neće više narod podizati mač na narod niti će se više učiti ratovanju“ (Isaija 2:4).

Današnji svet, sa 20 miliona aktivnih vojnika i oko 20 ratova koji se trenutno vode, očigledno bi morao da se drastično promeni kako bi se ispunilo to obećanje. Zato je sasvim razumljivo što će se Svemoćni Bog, Jehova, umešati u zbivanja na zemlji. U Bibliji se vrhunac te Jehovine intervencije naziva Armagedon (Otkrivenje 16:14, 16).

Iako se reč „Armagedon“ u novije vreme koristi kao sinonim za nuklearnu katastrofu svetskih razmera, jedan rečnik opisuje osnovno značenje te reči na sledeći način: „Mesto velike i odlučujuće bitke između sila dobra i zla.“ Da li će dobro ikada pobediti zlo ili je takva bitka samo plod mašte?

Ohrabrujuće je što Biblija više puta govori o tome da će zlo biti uništeno. „Grešnici će biti zbrisani sa zemlje“, prorekao je psalmista. „Zlih više neće biti“ (Psalam 104:35). „Čestiti će živeti na zemlji, i besprekorni će ostati na njoj“, kažu Poslovice, „a zli će biti istrebljeni sa zemlje, i oni koji postupaju neverno biće iščupani iz nje“ (Poslovice 2:21, 22).

Biblija takođe jasno kaže da se zli neće odreći svoje moći bez pružanja otpora. Zato je potrebna odlučna Božja akcija kojom će se ukloniti sve zlo, uključujući i ratove (Psalam 2:2). Biblijski naziv za taj jedinstveni rat — Armagedon — vredan je pažnje.

 Drevne bitke vođene u blizini Megida

Reč „Armagedon“ znači „megidsko brdo“. Drevni grad Megido i obližnja Jezraelska dolina dugo su bili mesto na kom su se vodile odlučujuće bitke. „Tokom istorije, Megido i Jezraelska dolina bili su epicentar bitaka koje su uticale na tok civilizacije“, napisao je istoričar Erik Klin u delu The Battles of Armageddon.

Kao što ističe Klin, bitke koje su se vodile u blizini Megida često su bile odlučujuće. Mongolska vojska, koja je osvojila veliki deo Azije u XIII veku, pretrpela je svoj prvi poraz u toj dolini. Nedaleko od Megida, britanske trupe pod generalom Edmundom Alenbijem porazile su Turke tokom Prvog svetskog rata. Vojna istorija beleži Alenbijevu pobedu kao „jedan od najbržih vojnih pohoda i najpresudniju bitku u celoj istoriji“.

Odlučujuće bitke iz biblijskih vremena takođe su se vodile u blizini Megida. Tu je sudija Varak pobedio hanansku vojsku koju je predvodio Sisara (Sudije 4:14-16; 5:19-21). Gedeon, s malom grupom od 300 ljudi, porazio je ogromnu madijansku vojsku na tom mestu (Sudije 7:19-22). Kralj Saul i njegov sin Jonatan poginuli su nedaleko od gore Gelvuje, kada je filistejska vojska pobedila izraelsku (1. Samuilova 31:1-7).

Zbog svog strateškog položaja, Megido i obližnja dolina bili su poprište mnogih bitaka tokom proteklih 4 000 godina. Jedan istoričar je izbrojao najmanje 34!

Istorijat Megida i njegov strateški položaj bez sumnje imaju veze sa simboličnim značenjem reči „Armagedon“. Iako se ta reč pojavljuje samo jednom u Bibliji, na osnovu konteksta u knjizi Otkrivenje jasno se vidi da će Armagedon uticati na život svih ljudi u svetu.

 Značenje Armagedona prema Bibliji

Iako su mnogi ratovi vođeni u blizini Megida bili odlučujući, nijedan od njih nije iskorenio zlo. Nijedan od njih zapravo nije bio sukob između sila dobra i zla u apsolutnom smislu. Razumljivo je da takav rat mora poticati od Boga. Kao što je Isus jednom rekao: „Niko nije dobar, osim jednoga, Boga“ (Luka 18:19). Osim toga, Biblija posebno naglašava da je Armagedon Božji rat.

U biblijskoj knjizi Otkrivenje kaže se da će se ’kraljevi celog sveta‘ sakupiti za „rat koji će se dogoditi na veliki dan Boga Svemoćnog“ (Otkrivenje 16:14). U proročanstvu se zatim dodaje: „I sakupili su ih na mesto koje se na hebrejskom zove Har-Magedon“, to jest Armagedon * (Otkrivenje 16:16). Potom se objašnjava da će se ’kraljevi zemaljski i njihove vojske sakupiti da vode rat s onim koji sedi na konju i s njegovom vojskom‘ (Otkrivenje 19:19). Taj konjanik nije niko drugi do Isus Hrist (1. Timoteju 6:14, 15; Otkrivenje 19:11, 12, 16).

Šta možemo zaključiti na osnovu ovih stihova? Armagedon je rat između Boga i neposlušnog čovečanstva. Zašto će Jehova i njegov Sin, Isus Hrist, voditi takav rat? Kao prvo, da bi se ’uništili oni koji zemlju uništavaju‘ (Otkrivenje 11:18). Pored toga, Armagedon će doneti svet ispunjen mirom, ’novu zemlju u kojoj će pravednost  prebivati‘, koju ’očekujemo po Božjem obećanju‘ (2. Petrova 3:13).

Zašto je Armagedon neophodan?

Da li vam je teško da zamislite da će Jehova, „Bog ljubavi“, ovlastiti svog Sina, „Kneza Mira“, da vodi rat? (2. Korinćanima 13:11; Isaija 9:6). Ako razumemo njihove motive, to će nam sigurno pomoći da razumemo i razlog. U Psalmima se Isus opisuje kao ratnik na konju. Za šta se on bori? Psalmista objašnjava da Hrist jaše „zastupajući istinu, poniznost i pravednost“. On vodi rat zato što voli pravdu i mrzi zlo (Psalam 45:4, 7).

Isto tako, Biblija opisuje kako Jehova reaguje na nepravdu koju vidi u današnjem svetu. „Jehova je to video, i bilo je zlo u njegovim očima što nema pravde“, zapisao je prorok Isaija. „Tada je obukao pravednost kao oklop, na glavu je stavio kacigu spasenja. Haljine osvete obukao je kao ruho i ogrnuo se revnošću kao plaštem“ (Isaija 59:15, 17).

Sve dok zli ljudi imaju moć, pravednici neće živeti u miru i sigurnosti (Poslovice 29:2; Propovednik 8:9). Realno govoreći, pokvarenost i zloća će postojati sve dok postoje ljudi koji tako postupaju. Zato se trajni mir i pravda mogu postići samo uz određenu cenu — uništenjem zlih. „Zao čovek je otkup za pravednoga“, napisao je Solomon (Poslovice 21:18).

Pošto je Bog Sudija, možemo biti sigurni da će svaka presuda protiv zlih biti pravedna. „Zar Sudija cele zemlje neće činiti ono što je pravo?“, pitao je Avraham. On je uvideo da Jehova uvek pravedno postupa! (Postanak 18:25). Osim toga, Biblija nas uverava da Jehovi nije drago da uništi zle, već tome pribegava samo kad više nema drugog izbora (Jezekilj 18:32; 2. Petrova 3:9).

Armagedon je pravi rat

Na čijoj ćemo strani biti u tom odlučujućem ratu? Većina nas spontano zaključuje da smo na strani dobra. Ali kako možemo biti sigurni u to? „Tražite pravednost, tražite krotost“, podstiče prorok Sofonija (Sofonija 2:3). Božja volja je da se „sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu“, rekao je apostol Pavle (1. Timoteju 2:4).

Upoznavanje istine o Jehovi i njegovoj nameri da zemlju očisti od zla jeste prvi korak ka spasenju. Pravedno postupanje je drugi korak i donosi nam Božju naklonost i zaštitu.

Ako preduzmemo te važne korake, radosno ćemo očekivati Armagedon, rat koji će zaista okončati sve ljudske ratove. Kada se Armagedon okonča, svi ljudi će na rat gledati kao na nešto neshvatljivo i užasno. ’Narod se neće više učiti ratovanju‘ (Isaija 2:4).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Tokom Armagedona Bog će se umešati u zbivanja na zemlji

[Slika na 6. strani]

Megido

[Slika na 6. strani]

Gedeon i njegovi ljudi vodili su odlučujuću bitku u blizini Megida

[Slika na stranama 6, 7]

Kada se Armagedon okonča, svi ljudi će na rat gledati kao na nešto neshvatljivo i užasno

[Slika na 8. strani]

Upoznavanje istine o Jehovi i njegovoj nameri jeste prvi korak ka spasenju