Da li je važno kojoj religiji pripadamo?

„RELIGIJA je duboko ukorenjena u ljudskoj prirodi.“ Tako kaže profesor Alister Hardi u svojoj knjizi The Spiritual Nature of Man, u kojoj se govori o duhovnim odlikama čoveka. Rezultati nedavnog istraživanja na tom području izgleda potvrđuju takav zaključak. Prema njima, oko 86 posto svetskog stanovništva izjašnjava se da pripada nekoj religiji.

To istraživanje je, između ostalog, otkrilo da se oni koji se izjašnjavaju kao vernici mogu svrstati u 19 glavnih religija, pri čemu samo u okviru hrišćanstva postoji čak 37 000 denominacija. Zar vas to ne navodi da se pitate da li su sve te religije prihvatljive Bogu? Zapravo, da li je važno kako služimo Bogu?

U ovom tako važnom pitanju, činjenica je da se ne možemo voditi samo osećanjima. Logičan zaključak je da treba da vidimo šta Bog misli o tome. U tom pravcu će nam pomoći Biblija. Zašto tako kažemo? Zato što je Isus Hrist u molitvi rekao Bogu: „Tvoja reč je istina“ (Jovan 17:17). A apostol Pavle je rekao: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje“ (2. Timoteju 3:16).

Biblija pokazuje da nije svaka religija prihvatljiva Bogu. U njoj pronalazimo istorijske primere ljudi koji su obožavali Boga na način koji mu je bio prihvatljiv, odnosno neprihvatljiv. Pažljivim osmatranjem takvih primera, možemo saznati šta treba, a šta ne treba da radimo kako bi Bog bio zadovoljan našim izborom religije.

Primer iz prošlosti

Jehova Bog je preko proroka Mojsija dao Izraelcima zakonik koji ih je poučavao kako da ga na ispravan način obožavaju. Kada je narod postupao u skladu s tim zakonikom, poznatim kao Mojsijev zakon, Bog ih je prihvatao i blagosiljao (Izlazak 19:5, 6). Međutim, uprkos tako počastvovanom položaju, Izraelci ga nisu uvek obožavali na prihvatljiv način. Često su okretali leđa Jehovi i upuštali se u verske običaje stanovnika okolnih zemalja.

U danima proroka Jezekilja i Jeremije, u sedmom veku pre n. e., mnogi Izraelci su se oglušili o Božji zakon i stvarali bliske veze s okolnim narodima. Učestvujući u njihovim običajima i praznicima, Izraelci su stvorili novi vid služenja Bogu, tako što su u pravu religiju uneli običaje krive religije. Mnogi Izraelci su govorili: „Budimo kao drugi narodi, kao narodi drugih zemalja, i služimo drvetu i kamenu“ (Jezekilj 20:32; Jeremija 2:28). Govorili su da služe Jehovi Bogu, ali su u isto vreme obožavali ’odvratne idole‘, čak su im žrtvovali i svoje sinove (Jezekilj 23:37-39; Jeremija 19:3-5).

Arheolozi ovakvo spajanje različitih verovanja nazivaju verski sinkretizam. Danas, mnogi veruju da u našem slobodoumnom društvu svako ima pravo na svoje mišljenje i izbor u svemu, pa tako i u religiji. Zato smatraju da je svejedno kojoj religiji pripadamo. Ali, da li je stvarno tako? Da li je to pitanje tolerancije i slobodnog shvatanja? Osmotrite neka obeležja religije koju  su prigrlili neverni Izraelci i vidite dokle su ih ti običaji doveli.

Prava religija s paganskim obeležjima

Mesta gde su Izraelci praktikovali svoju iskvarenu religiju bila su „obredne uzvišice“, to jest svetilišta s oltarima, postoljima za prinošenje kâda, kamenim obrednim stubovima i obrednim deblima, koja su, kako se čini, bila prikazi Ašere, hananske boginje plodnosti. U Judi je bilo mnogo takvih mesta. U biblijskoj knjizi 2.  Kraljevima 23:5, 8 pominju se ’obredne uzvišice u Judinim gradovima i u okolini Jerusalima od Gave [severne granice] sve do Virsaveje [južne granice]‘.

Na tim obrednim uzvišicima, Izraelci su „prinosili kâd Valu, suncu, mesecu, sazvežđima i svoj nebeskoj vojsci“. Čak su napravili stanove za ’hramske bludnike u Jehovinom domu‘ i svoju decu su ’spaljivali u čast Molohu‘ (2. Kraljevima 23:4-10).

Arheolozi su u Jerusalimu i Judi, uglavnom u ruševinama privatnih kuća, pronašli stotine figura od pečene gline. Većina su bile prikazi obnaženih ženskih figura s preterano naglašenim grudima. Stručnjaci tvrde da te figure predstavljaju boginje plodnosti Ašeru i Astarotu. Smatra se da su te figure bile „amajlije koje su pomagale pri začeću i porođaju“.

Kako su Izraelci gledali na ova mesta gde su se mešale prava i kriva religija? Profesor Jefrem Stern sa Hebrejskog univerziteta primetio je da su mnoge od tih obrednih uzvišica verovatno bile „posvećene Jahveu [Jehovi]“. Tekst na iskopinama izgleda podupire takvo gledište. Na primer, u jednom se navodi: „Blagosiljam te Jahveom iz Samarije i njegovom ašerom“, a u drugom stoji: „Blagosiljam te Jahveom iz Temana i njegovom ašerom!“

Ovi primeri pokazuju kako su Izraelci iskvarili svoju službu Jehovi Bogu uvodeći sramne paganske običaje. Narod je zbog toga bio moralno izopačen i u duhovnoj tami. Kako je to uticalo na Boga?

Šta Bog preduzima

Iskvarena religija Izraelaca povredila je Boga i zato ih je on preko proroka Jezekilja osudio: „Gde god da boravite, vaši gradovi biće opustošeni i vaše obredne uzvišice razrušene, tako da će ležati opustošeni, vaši oltari biće razrušeni i razbijeni, nestaće vaših odvratnih idola, polomiće se vaši kadioni stalci i zbrisana  će biti dela ruku vaših“ (Jezekilj 6:6). Nema sumnje da je u Jehovinim očima takva religija bila potpuno neprihvatljiva i zato ju je odbacio.

Jehova Bog je prorekao kako će se opustošenje odigrati. ’Poslaću Navuhodonosora, kralja Vavilona, svog slugu, na ovu zemlju, na njene stanovnike i na sve ove okolne narode. Zatrću ovaj narod i sva ova zemlja pretvoriće se u pustoš‘ (Jeremija 25:9-11). Ove reči su se ispunile 607. pre n. e. kada su Vavilonci došli na Jerusalim i u potpunosti uništili i grad i hram.

U vezi s uništenjem Jerusalima, ranije citirani profesor Stern zapaža da arheološke iskopine „jasno oslikavaju biblijski zapis (2. Kraljevima 25:8; 2. Letopisa 36:18, 19) opisujući uništenje, spaljivanje i rušenje kuća i zidova“. On nadalje zapaža: „Arheološka otkrića vezana za taj period istorije Jerusalima... važe za jedna od najznačajnijih otkrića koja se mogu naći na drugim biblijskim mestima.“

Koju pouku možemo izvući?

Najvažnija pouka koju možemo izvući jeste da Bog ne prihvata religiju koja nastoji da objedini biblijska učenja s dogmama, tradicijom i ritualima drugih religija. I apostol Pavle je to jasno shvatio i učinio potrebne promene. Odrastao je kao jevrejski farisej koji je dobro poznavao zakon te verske struje. Šta je učinio kada je shvatio da je Isus obećani Mesija? Rekao je: „Ono što mi je bilo dobitak, to zbog Hrista smatram gubitkom.“ To znači da je prekinuo s ranijim načinom života i postao odan Hristov sledbenik (Filipljanima 3:5-7).

Pošto je kao misionar mnogo putovao, Pavle je bio dobro upoznat s verskim običajima i filozofskim shvatanjima različitih ljudi. Zato je hrišćanima u Korintu napisao: „Šta imaju zajedničko svetlost i tama? Nadalje, u čemu se slažu Hrist i Velijal? Ili šta je zajedničko verniku i neverniku? I kako se Božji hram slaže s idolima?... ’Zato izađite iz njihove sredine i odvojte se‘, kaže Jehova, ’i ne dotičite više ništa nečisto i ja ću vas primiti‘“ (2. Korinćanima 6:14-17).

Kada shvatimo da je Bogu važno kako mu služimo, možemo se pitati: ’Koju religiju Bog odobrava? Kako mogu da mu se približim? Šta treba da radim da bih služio Bogu na prihvatljiv način?‘

Jehovini svedoci će vam rado pomoći da pronađete odgovore na ova i druga biblijska pitanja. Možete ih potražiti na mestima gde se sastaju, u njihovim Dvoranama Kraljevstva, ili im pisati na odgovarajuću adresu iz ovog časopisa i zatražiti da s vama neko besplatno proučava Bibliju u vreme i na mestu koje vama odgovara.

[Slika na 10. strani]

Drevno svetilište za obožavanje idola, Tel Arad, Izrael

[Izvor]

Garo Nalbandian

[Slika na 10. strani]

Figure Astarote iz drevnih judejskih domova

[Izvor]

Photograph © Israel Museum, Jerusalem; courtesy of Israel Antiquities Authority