Potop istina, a ne legenda

DA LI čeznete za jednim boljim svetom u kom bi ljudi živeli u međusobnom miru? Za svetom bez rata, kriminala i ugnjetavanja? U tom slučaju vas može ohrabriti jedan istorijski izveštaj koji vam je možda poznat. To je zapis o Noju, jednom zaista dobrom čoveku koji je sagradio arku, zahvaljujući kojoj su on i njegova porodica preživeli Potop svetskih razmera u kom su zli bili uništeni.

Malo je priča koje su tako dobro poznate. Ono što je Noje doživeo zabeleženo je u biblijskoj knjizi Postanak, u poglavljima od 6 do 9, a o tome se govori i u Kuranu i u legendama mnogih naroda širom sveta. Da li se Potop zaista dogodio, ili je to samo simbolična priča koja treba da podstakne ljude da postupaju ispravno? Teolozi i naučnici vekovima debatuju o tom pitanju. Međutim, Biblija, Božja Reč, van svake sumnje pokazuje da to jeste istina, a ne neka legenda. Razmislite o sledećem:

U izveštaju iz Postanka navodi se tačna godina, mesec i dan kada je počeo Potop, takođe kada se i gde arka zaustavila, kao i vreme kada se tlo osušilo. Nadalje, mnogi podaci o arci su detaljni, kao što su njena konstrukcija, dimenzije i materijal od kog je napravljena. Za razliku od toga, legende su obično neodređene i nedostaju im važne pojedinosti.

Da je Noje bio stvarna osoba pokazuju i dva rodoslova u Bibliji (1. Letopisa 1:4; Luka 3:36). Jezdra i Luka, koji su sastavili te rodoslove, temeljno su proučavali dostupan materijal. Luka je utvrdio i zabeležio da Isus Hrist potiče od Noja.

Pored toga, proroci Isaija i Jezekilj i apostoli Pavle i Petar govorili su o Noju i Potopu (Isaija 54:9; Jezekilj 14:14, 20; Jevrejima 11:7; 1. Petrova 3:19, 20; 2. Petrova 2:5).

Isus Hrist je ukazivao na Potop: „Kao što je bilo u Nojevim danima, tako će biti i u danima Sina čovečjega: jeli su, pili, ženili se i udavali sve do dana kad je Noje ušao u arku. I došao je potop i sve ih uništio“ (Luka 17:26, 27). Da se Potop nije dogodio, onda bi bilo besmisleno ono što je Isus rekao o „danima Sina čovečjega“.

Apostol Petar je prorekao da će se pojaviti „rugači“ koji će se rugati onome što stoji u Bibliji. On je o njima napisao: „Namerno previđaju činjenicu da... je svet [Nojevog vremena] bio uništen kad je bio potopljen vodom.“ Da li i mi treba da previdimo tu činjenicu? Nikako! Petar je zatim dodao: „Sadašnja nebesa i zemlja sačuvani su za vatru i čuvaju se do dana suda i uništenja bezbožnika“ (2. Petrova 3:3-7).

Iako će Bog ponovo uništiti zle, biće preživelih. Time što oponašamo Nojev primer, i mi možemo biti među pravednima koji će preživeti i ući u jedan bolji svet.