Zašto je Bog zaštitio Noja — kakvo to značenje ima za nas?

VEĆINA nas je nekada čula nešto važno. Taj trenutak ne možemo zaboraviti i pamtimo mnoge pojedinosti — ne samo gde smo bili i šta smo radili već i kako smo reagovali. Slično tome, Noje nikada nije zaboravio dan kada mu se obratio Jehova Bog, Vladar čitavog svemira. To što mu je Bog tom prilikom rekao bilo je nešto izuzetno važno! Jehova mu je otkrio da je odlučio da uništi ’svako stvorenje‘. Zato je Noje morao sagraditi ogromnu arku kako bi spasao svoju porodicu i sve vrste životinja (Postanak 6:9-21).

Kako je Noje reagovao? Da li se radovao kad je to čuo ili se bunio? Kako je to saopštio svojoj ženi i porodici? Biblija o tome ne kaže ništa. Ali zato otkriva sledeće: „Noje je učinio sve onako kako mu je Bog zapovedio. Učinio je upravo tako“ (Postanak 6:22).

To je sigurno važna izjava budući da delimično objašnjava zašto je Noje našao milost u Božjim očima. Naime, bio je spreman da učini ono što je Bog tražio od njega (Postanak 6:8). Zbog čega je još Noje imao Božju milost? Odgovor na to pitanje je važan zato što moramo biti poput Noja da bismo preživeli kada Bog ponovo bude odstranio zlo sa zemlje. Međutim, najpre osmotrimo Nojeve životne okolnosti uoči Potopa.

Pojavljuju se demoni

Noje je živeo na početku ljudske istorije. Rodio se oko hiljadu godina nakon  stvaranja prvog čoveka. Ljudi tada nisu, kako to mnogi zamišljaju, živeli u pećinama i nisu bili čupava, zaostala stvorenja koja su tumarala s toljagom u ruci. Tada su postojala kovana oruđa od gvožđa i bakra i moguće je da ih je Noje koristio dok je gradio arku. Pored toga, postojali su i muzički instrumenti. Ljudi su sklapali brakove, podizali decu, obrađivali zemlju i gajili stoku. Kupovali su i prodavali. U tom pogledu, tadašnji život je bio sličan današnjem (Postanak 4:20-22; Luka 17:26-28).

S druge strane, dosta toga se razlikovalo. Jedna stvar je da su ljudi živeli mnogo duže. Nije bilo nikakvo čudo da osoba živi preko 800 godina. Noje je živeo 950 godina, Adam 930, a Metuzalem, Nojev deda, živeo je 969 godina * (Postanak 5:5, 27; 9:29).

Još jedna razlika se navodi u Postanku 6:1, 2: „Kad su se ljudi namnožili na zemlji i kad su im se rodile kćeri, sinovi istinitog Boga počeli su da primećuju kako su ljudske kćeri lepe, pa su ih uzimali sebi za žene, sve koje su izabrali.“ Ti „sinovi istinitog Boga“ bili su anđeli s neba koji su se materijalizovali i živeli među ljudima. Njih nije poslao Bog niti su došli da bi pomogli ljudima. Upravo suprotno, oni su „napustili svoje pravo prebivalište“ na nebu da bi imali odnose s lepim ženama. Tako su postali demoni (Juda 6).

Budući da su bili buntovni, iskvareni, nadljudske snage i inteligencije, ti demonski anđeli su imali poguban uticaj na ljude. Verovatno su upravljali ljudskim društvom i vodili glavnu reč u njemu. Nisu radili tajno, poput kriminalaca koji kriju svoje pravo lice i čine mnoge zločine iza kulisa. Umesto toga, otvoreno su se i drsko pobunili protiv Boga i njegove volje.

Ti anđeoski Božji sinovi imali su odnose sa ženama, i one su rađale decu koja su odrasla u natprirodno snažne ljude. Oni su postali poznati po svom hebrejskom imenu „nefilimi“. O njima se kaže: „U to vreme, a i kasnije, sinovi istinitog Boga imali su odnose s ljudskim kćerima, i one su im rađale sinove na zemlji koji su se zvali nefilimi. Bili su to silni ljudi, ljudi na glasu, koji su živeli u staro doba“ (Postanak 6:4). Nefilimi su sejali strah i trepet. Njihovo ime znači „obarači“, to jest oni koji obaraju druge. Bili su ubice čija su zlodela izgleda opevana u drevnim mitovima i legendama.

Patnja pravednog Noja

Biblija za Nojeve savremenike kaže da su bili iskvareni u najvećoj mogućoj meri. O njima je zabeleženo: ’Ljudi su činili veliko zlo na zemlji i svaka je misao njihovog srca bila uvek usmerena ka zlu. Zemlja se napunila nasiljem. Sav ljudski rod je iskvario svoj put na zemlji‘ (Postanak 6:5, 11, 12).

Tako je izgledao svet u kojem je Noje živeo. Za razliku od svog okruženja, „Noje je bio pravedan čovek“ koji je „hodio sa istinitim Bogom“ (Postanak 6:9). Jednom pravednom čoveku nije lako da  živi u nepravednom društvu. Koliko je samo Noje patio zbog onoga što su ljudi govorili i radili! Verovatno se osećao poput Lota, još jednog pravednog čoveka koji je živeo nakon Potopa. Lot je živeo među izopačenim stanovnicima Sodoma i ’patio je zbog besramnih dela tih drskih bezakonika, jer ono što je video i čuo, dok je iz dana u dan živeo među njima i posmatrao njihova bezakona dela, mučilo je njegovu pravednu dušu‘ (2. Petrova 2:7, 8). Mora da je tako bilo i Noju.

Da li i vas pogađaju šokantni događaji o kojima se govori u vestima i bezbožno ponašanje ljudi u vašoj sredini? Ako je tako, onda možete razumeti kako se osećao Noje. Zamislite samo koliko mora da mu je bilo teško da 600 godina izdrži u nepravednom svetu, sve dok nije došao Potop. Sigurno je čeznuo da vidi kraj zlu! (Postanak 7:6).

Noje je imao hrabrosti da bude drugačiji

Noje je bio „besprekoran među svojim savremenicima“ (Postanak 6:9). Zapazite da Biblija ne kaže da su ga njegovi savremenici smatrali besprekornim, već da je on bio besprekoran među njima. Drugim rečima, bio je besprekoran u Božjim očima, dok su ljudi njegovog vremena u njemu videli čudaka. Možemo biti sigurni da se Noje nije povodio za mišljenjima većine, niti da je učestvovao u bezbožnoj zabavi i društvenim aktivnostima tog doba. Zamislite kako su ljudi gledali na njega kada je počeo da gradi arku! Verovatno su mu se smejali i rugali. Uopšte nisu pridavali važnost onome što je radio.

Nadalje, Noje je bio veoma pobožan i svoja verovanja nije zadržao za sebe. Biblija kaže da je bio ’propovednik pravednosti‘ (2. Petrova 2:5). Međutim, znao je da će naići na protivljenje. Njegov pradeda Enoh je takođe bio pravedan čovek i prorekao je da će Bog uništiti zle. Zbog toga je, po svemu sudeći, bio izložen progonstvu, iako Bog nije dozvolio da ga njegovi protivnici ubiju (Postanak 5:18, 21-24; Jevrejima 11:5; 12:1; Juda 14, 15). I Noje je doživljavao protivljenje, i to od Satane, demona i nefilima. Pored toga, većina ljudi je bila ravnodušna ili neprijateljski raspoložena. Zbog svega toga bila mu je potrebna hrabrost i vera u to da Jehova može da ga sačuva.

Oni koji služe Bogu uvek su bili na meti onih koji mu ne služe. Čak je i Isus Hrist bio omrznut, a isto je bilo i s onima koji su ga sledili (Matej 10:22; Jovan 15:18). Noje je bio odvažan u službi Bogu, iako njegovo propovedanje nije nailazilo na odobravanje sredine. Znao je da je daleko važnije imati Božju naklonost nego priznanje Božjih neprijatelja. Zato je bio drag Bogu.

Noje je obratio pažnju na upozorenje

Kao što smo videli, Noje je hrabro propovedao drugima. Kako su oni reagovali na njegovo propovedanje? U Bibliji stoji da su ljudi pre Potopa „jeli i pili, ženili se i udavali, sve do dana kad je Noje ušao u arku, i nisu obraćali pažnju dok nije došao potop i sve ih odneo“. Oglušili su se o Nojevo upozorenje (Matej 24:38, 39).

Isus je rekao da će se isto dešavati i u naše vreme. Više od sto godina, Jehovini svedoci upozoravaju ljude da će Jehova preduzeti odlučne mere i ispuniti svoje obećanje o novom svetu pravednosti. Iako se milioni odazivaju, milijarde stanovnika naše planete ne obraćaju pažnju na to upozorenje. Oni namerno zatvaraju oči pred tim da se Potop zaista desio i da i danas ima veliki značaj (2. Petrova 3:5, 13).

Za razliku od njih, Noje je obratio pažnju na Božje upozorenje. On je verovao u ono što mu je Jehova Bog rekao. Zbog svoje poslušnosti bio je spasen. Apostol Pavle je napisao: „Verom je Noje — nakon  što ga je Bog upozorio na ono što se još nije videlo — pokazao strah pred Bogom i sagradio arku za spasenje svog doma“ (Jevrejima 11:7).

Izvrstan primer za nas

Arka koju je Noje sagradio bila je ogromna — duža od fudbalskog terena i visoka kao četvorospratnica. Bila je za 30 metara duža od najvećeg drvenog broda koji je ikada sagrađen. Naravno, arka nije bila brod pošto je samo trebalo da pluta po površini vode. Pa ipak, da bi se napravila bile su potrebne posebne graditeljske veštine. Iznutra i spolja trebalo ju je obložiti smolom. Bilo je potrebno više od 50 godina da bi se sagradila (Postanak 6:14-16).

A to nije bilo sve. Trebalo je da Noje napravi jednogodišnje zalihe hrane za svoju porodicu i životinje. Pre nego što je došao Potop, trebalo je sakupiti životinje i uvesti ih u arku. „Noje je učinio sve onako kako mu je Jehova zapovedio.“ Sigurno mu je laknulo kada je sve bilo spremno i kada je Jehova zatvorio vrata na arci! (Postanak 6:19-21; 7:5, 16).

Tada je došao Potop. Kiša je padala 40 dana i 40 noći. Godinu dana niko nije mogao izaći iz arke, sve dok se vode nisu povukle (Postanak 7:11, 12; 8:13-16). Svi zli ljudi su bili uništeni. Samo su Noje i njegova porodica preživeli i ostali na očišćenoj zemlji.

Biblija kaže da Potop Nojevih dana predstavlja „primer onoga što treba da dođe“. U kom smislu? U Bibliji čitamo: „Sadašnja nebesa i zemlja sačuvani su za vatru i čuvaju se do dana suda i uništenja bezbožnika.“ Međutim, kao i u Nojevo vreme, biće preživelih. Budite uvereni da „Jehova zna kako da ljude koji su mu odani izbavi iz kušnje“ (2. Petrova 2:5, 6, 9; 3:7).

Noje je bio veran Bogu, pravedan čovek u zlom okruženju. U svemu je slušao Boga. Imao je hrabrosti da čini ono što je ispravno, čak iako je znao da će time navući prezir i mržnju onih koji nisu želeli da služe Bogu. Ako oponašamo Noja u tom pogledu, Bog će i nas zaštititi i imaćemo mogućnost da preživimo u novi svet koji je na pragu (Psalam 37:9, 10).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Izgleda da su zlodela nefilima opevana u drevnim legendama

[Slika na 7. strani]

Ako oponašamo Nojevu veru, imaćemo Božju zaštitu

[Izvor slike na 5. strani]

Alinari/Art Resource, NY