DA LI je važno hoće li se Božje ime pojavljivati u Bibliji? Bog je očigledno smatrao da jeste važno. Njegovo ime predstavljeno sa četiri hebrejska slova poznata kao tetragram, pojavljuje se skoro 7 000 puta u izvornom hebrejskom tekstu koji je uglavnom poznat kao Stari zavet. *

Bibličari priznaju da se Božje lično ime pojavljuje u Starom zavetu, to jest u delu koji je izvorno napisan na hebrejskom jeziku. Međutim, mnogi smatraju da se ono nije pojavljivalo u knjigama napisanim na grčkom jeziku, ili takozvanom Novom zavetu.

Šta se onda dešava kada pisci Novog zaveta citiraju stihove iz Starog zaveta u kojima se pojavljuje tetragram? U takvim situacijama većina prevodilaca koristi reč „Gospod“ umesto Božjeg ličnog imena. Prevod Novi svet ne sledi tu uobičajenu praksu. U tom prevodu se u knjigama napisanim na grčkom jeziku, to  jest u Novom zavetu, ime Jehova pojavljuje 237 puta.

S kojim problemima se suočavaju prevodioci Biblije kada treba da odluče da li da upotrebe Božje ime u Novom zavetu? Postoje li valjani razlozi da se Božje ime koristi u tom delu Svetog pisma? Kako na vas utiče pojavljivanje Božjeg imena u Bibliji?

Rukopisi Novog zaveta koji su danas dostupni nisu originali. Originali koje su napisali Matej, Jovan, Pavle i drugi dosta su se koristili tako da su se sigurno brzo pohabali. Zato su oni prepisivani, a kada su se i ti prepisi pohabali rađeni su novi. Danas postoje hiljade prepisa Novog zaveta, a većina od njih je nastala barem dva veka nakon što su napisani originali. Izgleda da su do tog vremena prepisivači zamenili tetragram sa Kirios, grčkom rečju koja znači „Gospod“, ili su to preuzeli iz postojećih prepisa. *

Imajući to u vidu, prevodilac mora utvrditi da li postoje razumni dokazi da je tetragram zaista stajao u originalima koji su pisani na grčkom. Postoje li takvi dokazi? Pogledajmo sledeće argumente:

• Isus je koristio Božje ime kada je citirao iz Starog zaveta ili čitao iz njega (Ponovljeni zakoni 6:13, 16; 8:3; Psalam 110:1; Isaija 61:1, 2; Matej 4:4, 7, 10; 22:44; Luka 4:16-21). U vreme Isusa i njegovih učenika tetragram se nalazio u primercima hebrejskog teksta koji se često naziva Stari zavet, kao što se nalazi i danas. Međutim, bibličari su vekovima smatrali da se tetragram nije pojavljivao u prepisima Septuaginte, to jest u prevodu Starog zaveta na grčki jezik, kao ni u prepisima Novog zaveta.  Zatim je sredinom 20. veka pažnju naučnika privuklo nešto zaista značajno jer su pronađeni neki izuzetno stari fragmenti Septuaginte koji su postojali u Isusovo vreme. U tim fragmentima se nalazi Božje lično ime ispisano hebrejskim slovima.

• Isus je koristio Božje ime i obznanjivao ga ljudima (Jovan 17:6, 11, 12, 26). Isus je jasno rekao: „Ja sam došao u ime svog Oca.“ Takođe je naglasio da je sva dela činio „u ime svog Oca“. Čak i sâmo Isusovo ime znači „Jehova je spasenje“ (Jovan 5:43; 10:25).

• Božje ime se u skraćenom obliku pojavljuje u biblijskim knjigama napisanim na grčkom jeziku. U Otkrivenju 19:1, 3, 4, 6, Božje ime je sadržano u izrazu „Aliluja“ ili „Haleluja“. Taj izraz doslovno znači „Hvalite Jah!“ Jah je skraćeni oblik imena Jehova.

• Rani jevrejski zapisi pokazuju da su hrišćani jevrejskog porekla koristili Božje ime u svojim spisima. Tosefta, zbirka usmenih zakona koja je kompletirana oko 300. godine n. e., u vezi s hrišćanskim spisima koji bi goreli na sabat kaže sledeće: „Knjige jevanđelista i knjige minima [za koje se smatralo da su hrišćani jevrejskog porekla] ne treba sačuvati od vatre. Mogu izgoreti tamo gde se nalaze... one i Božje ime koje je u njima.“ U istom delu citira se rabin Jose Galilejac koji je živeo početkom drugog veka n. e. On kaže da se drugim danima „ukazivanja na Božje ime u njima [u hrišćanskim spisima] isecaju i odlažu, a ostatak se spaljuje“. Prema tome, postoje čvrsti dokazi da su Jevreji koji su živeli u drugom veku n. e. smatrali da su hrišćani u svojim spisima koristili ime Jehova.

Da li je Prevod Novi svet jedina Biblija u kojoj je Božje ime vraćeno u Novi zavet? Nije. Na osnovu iznetih dokaza mnogi prevodioci Biblije su smatrali da Božje ime treba da uvrste u prevod Novog zaveta.

Primera radi, u mnogim prevodima Novog zaveta na jezicima koji se govore na afričkom, američkom i azijskom kontinentu, kao i na pacifičkim ostrvima Božje ime se pojavljuje mnogo puta. ( Videti okvir na 21. strani.) Neki od tih prevoda su se pojavili u novije vreme, kao što je recimo rotumanska Biblija (1999)  u kojoj se ime Jihova 51 put pojavljuje u 48 stihova Novog zaveta, i indonežanski prevod na jeziku batak-toba (1989) u kome se ime Jahova pojavljuje 110 puta u Novom zavetu. Božje ime se pojavljuje i u prevodima na nemačkom, francuskom i španskom jeziku. Na primer, Pablo Beson je početkom 20. veka preveo Novi zavet na španski jezik. U svom prevodu je koristio ime Jehova u Judi 14, a na skoro 100 mesta je u fusnotama ukazao gde bi verovatno trebalo da stoji Božje ime.

Slede primeri nekih prevoda na engleskom jeziku u kojima se Božje ime pojavljuje u Novom zavetu:

• A Literal Translation of the New Testament. . . From the Text of the Vatican Manuscript, Herman Hajnfeter (1863)

• The Emphatic Diaglott, Bendžamin Vilson (1864)

• The Epistles of Paul in Modern English, Džordž Barker Stivens (1898)

• St. Paul’s Epistle to the Romans, Vilijam Raderford (1900)

• The Christian’s Bible — New Testament, Džordž Lefevr (1928)

• The New Testament Letters, Vilijam Vand, londonski biskup (1946)

U predgovoru popularnog izdanja Biblije New Living Translation iz 2004. godine, pod naslovom „Prevođenje Božjih imena“ stajao je sledeći komentar: „Tetragram (JHVH) smo dosledno prevodili sa ’GOSPOD‘ ispisano velikim slovima, što je uobičajeno u prevodima na engleskom jeziku. Na taj način se pravi  razlika između njega i naziva ’adonaj‘ koji smo preveli sa ’Gospod‘ ispisano malim slovima.“ Zatim se u komentaru za Novi zavet kaže: „Grčka reč kirios doslovno je prevedena sa ’Gospod‘ malim slovima, osim u slučajevima kada se u Novom zavetu direktno citira Stari zavet gde smo ’GOSPOD‘ ispisali velikim slovima“ (kurziv naš). Dakle, prevodioci ove Biblije uviđaju činjenicu da tetragram (JHVH) treba da se pojavljuje u tim stihovima u Novom zavetu.

Zanimljivo je da u delu The Anchor Bible Dictionary pod naslovom „Tetragram u Novom zavetu“ stoji sledeći komentar: „Postoje dokazi da se u vreme kada je nastao Novi zavet tetragram, Božje ime, Jahve, nalazio u nekim ili svim stihovima u Novom zavetu u kojima je citiran Stari zavet.“ Izučavalac Džordž Hauard kaže: „Pošto se tetragram još uvek nalazio u prepisima grčke Biblije [u Septuaginti] koji su sačinjavali Pismo rane crkve, razumno je verovati da su pisci Novog zaveta kada su citirali iz Pisma sačuvali tetragram u biblijskom tekstu.“

Iz ovoga jasno proizlazi da Prevod Novi svet nije prvi prevod Biblije koji u Novom zavetu sadrži Božje ime. Poput sudije koji je pozvan da reši jedan slučaj u kom nema živih očevidaca, odbor koji je radio na tom prevodu pažljivo je analizirao sve relevantne dokaze. Na osnovu tih činjenica članovi odbora su odlučili da Jehovino ime uključe u prevod biblijskih knjiga koje su izvorno napisane na grčkom jeziku. Zapazite dva čvrsta razloga zbog kojih su to učinili.

(1) Prevodioci su smatrali da iznenadan nestanak Jehovinog imena izgleda nelogično, budući da su biblijske knjige koje su napisane na grčkom jeziku nadahnuti nastavak svetih spisa napisanih na hebrejskom jeziku.

Zašto je to razuman zaključak? Sredinom prvog veka naše ere, učenik Jakov je rekao starešinama u Jerusalimu: „Simeon je detaljno ispričao kako je Bog prvi put pogledao na druge narode da iz njih izabere narod za svoje ime“ (Dela apostolska 15:14). Da li bi vam zvučalo logično da bi Jakov rekao tako nešto ako niko u prvom veku nije znao niti koristio Božje ime?

(2) Kada su pronađeni primerci Septuaginte u kojima je korišćeno Božje ime umesto reči Kirios (Gospod), prevodiocima je postalo jasno da se u ranijim prepisima Pisma koji su postojali u Isusovo vreme, bilo na grčkom bilo na hebrejskom, nalazilo Božje ime.

Izgleda da se ta tradicija uklanjanja Božjeg imena iz grčkih rukopisa, kojom se Bog obeščašćuje, razvila tek kasnije. Šta vi mislite, da li bi Isus i njegovi apostoli podržavali takvu tradiciju? (Matej 15:6-9).

Sâmo Pismo nesumnjivo potvrđuje da su prvi hrišćani koristili ime Jehova u svojim spisima, naročito kada su citirali stihove iz Starog zaveta u kojima se nalazilo to ime. Prema tome, nema sumnje da postoje čvrsti razlozi zbog kojih je u Prevodu Novi svet Božje ime, Jehova, vraćeno u biblijske knjige koje su izvorno napisane na grčkom jeziku.

Kako ovo saznanje utiče na vas? Citirajući iz hebrejskog dela Biblije, apostol Pavle je podsetio hrišćane u Rimu: „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen.“ Zatim je upitao: „Kako će prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako će poverovati u onoga za koga nisu čuli?“ (Rimljanima 10:13, 14; Joilo 2:32). Biblijski prevodi u kojima se Božje ime pojavljuje tamo gde treba pomažu vam da se približite Bogu (Jakov 4:8). Za nas je zaista čast što znamo i prizivamo Božje lično ime, Jehova.