Da li znate šta vas čeka?

NA SVOM životnom putu moramo donositi mnoge odluke. Sigurno je mudro prvo saznati šta nas čeka na kraju puta, pre nego što napravimo prvi korak. Neki su se gorko kajali zbog svojih odluka. Možda ste i vi sebi nekada rekli: ’Da sam samo znao kako će ovo ispasti, ne bih ni započinjao.‘

Savestan putnik želi da zna kuda vodi put na koji namerava da krene. Možda će pogledati geografsku kartu i razgovarati s ljudima koji poznaju taj kraj. Sigurno će na svom putu paziti na putokaze. Međutim, kada je reč o njegovom životnom putu, kako može znati šta je najbolje za njega? Bog je o drevnim Izraelcima jednom prilikom rekao Mojsiju: „Da su barem mudri! Tada bi dobro razmislili o ovome. Shvatili bi šta ih čeka“ (Ponovljeni zakoni 32:29).

Najbolje smernice

Ne treba da strahujemo od toga šta nas može čekati na našem životnom putu. Bog je u najboljem položaju da nam pruži savete o tome koji je najbolji put za nas. On je video različite puteve kojima su ljudi krenuli, kao i do čega ih je to dovelo. U Bibliji se navodi: ’Pred Jehovinim su očima putevi čovekovi, i on pomno motri sve staze njegove‘ (Poslovice 5:21).

Jehova brine o onima koji ga vole. Preko svoje Reči, Biblije, on im govori  koji je najbolji put za njih. O tome čitamo: „Učiniću te razboritim i poučiću te putu kojim treba da ideš. Savetovaću te, oko će moje biti na tebi.“ Zato pre nego što krenemo nekim putem, mudro je da se obratimo Jehovi, kao što je to učinio i drevni izraelski kralj David. On se molio Jehovi: „Pokaži mi put kojim treba da idem“ (Psalam 32:8; 143:8).

Ako idemo putem koji nam je pokazala pouzdana osoba koja ga dobro poznaje, to nam pruža osećaj sigurnosti. Ne brinemo se kuda taj put vodi. Slično tome, i David je tražio pomoć jedne takve osobe. Bio je to Jehova Bog, koji je Davidu pružao vođstvo. Zato je David imao mir u srcu, što se vidi iz dirljivih reči u 23. psalmu. On je tu napisao: „Jehova je moj Pastir. Ništa mi neće nedostajati. Na pašnjacima zelenim odmor mi daje, vodi me na spokojna mesta gde obilne vode teku. Dušu moju krepi. Zbog imena svoga vodi me stazama pravednim. Da i dolinom guste tame pođem, neću se zla bojati“ (Psalam 23:1-4).

Šta čeka zle?

Asaf, ili jedan od njegovih potomaka, napisao je psalam u kom je priznao da je ’zamalo zašao‘ s pravog puta. Šta se to dogodilo? Video je napredak nepoštenih i nasilnih ljudi i počeo je da zavidi ’miru zlih‘. Njemu je izgledalo da su „doveka spokojni“. Što je još gore, počeo je da dovodi u pitanje koliko je mudro da hodi putem pravednosti koji je izabrao (Psalam 73:2, 3, 6, 12, 13).

Međutim, on je otišao u Jehovin dom i uz molitvu razmišljao o onom što čeka zle ljude. „Hteo [sam] da razumem kakva ih budućnost čeka“, rekao je on. Duboko je razmišljao o životu i budućnosti onih kojima je zavideo. Šta ih je čekalo? Shvatio je da su oni ’na klizavom tlu i da od strahota iznenadnih nestaju‘. A šta reći za put kojim je psalmista išao? On je rekao: „Posle ćeš me [Jehova] u slavu uvesti“ (Psalam 73:17-19, 24).

Kada je razmišljao o tome do čega vode postupci onih koji na iskvaren ili sumnjiv način postižu uspeh, psalmista je bio uveren da je za razliku od njih na pravom putu. On je zaključio: „Meni je dobro biti blizu Boga.“ Ako smo blizu Jehove Boga, onda će nam uvek biti dobro (Psalam 73:28).

’Pazimo na stazu kojom idemo‘

Možda i mi moramo doneti neku važnu odluku. Možda nam je ponuđen neki primamljiv poslovni ugovor, unapređenje ili mogućnost partnerstva u jednom  unosnom poslovnom poduhvatu. Posve razumljivo, rizik je uključen u gotovo sve. Pa ipak, zar nije vredno da prvo razmotrimo kuda nas naša odluka može odvesti? Koje su moguće posledice? Da li ćemo morati da budemo odsutni od kuće i time izložimo svog supružnika ili sebe dodatnom stresu? Da li ćemo biti u lošem društvu svojih poslovnih partnera, osoblja u hotelima i na drugim mestima? Ukoliko dobro osmotrimo put ispred sebe, moći ćemo doneti mudru odluku. Zato poslušajmo Solomonov sledeći savet: „Pazi na stazu kojom ideš“ (Poslovice 4:26, Bakotić).

Dobro je da svi uzmemo u obzir taj savet, a posebno mladi. Jedan mladić je iznajmio film za koji je znao da ima scena koje mogu probuditi seksualne želje. Kasnije je rekao da je nakon što je odgledao taj film bio toliko seksualno uzbuđen da je otišao kod jedne prostitutke u blizini. Nakon toga je osećao bol u srcu, grizla ga je savest i brinuo se da nije dobio neku polnu bolest. Ono što je učinio upravo je onako kako je opisano u Bibliji: „On je odmah  pošao za njom, kao bik što ide na klanje.“ Samo da je unapred razmišljao šta ga čeka! (Poslovice 7:22, 23).

Osloni se na putokaze

Većina ljudi će priznati da nije mudro ignorisati putokaze. Nažalost, neki baš to rade kada na svom životnom putu naiđu na neki putokaz koji ne odgovara njihovim željama. Pogledajte šta se desilo nekim Izraelcima u vreme Jeremije. Oni su morali doneti jednu važnu odluku i Jehova Bog ih je u tom pogledu savetovao: „Pitajte za stare puteve, pitajte gde je pravi put, i idite njim.“ Ali oni su tvrdoglavo odgovorili: „Nećemo da idemo“ (Jeremija 6:16). Šta ih je čekalo na njihovom buntovničkom putu? Godine 607. pre n. e., došli su Vavilonci i potpuno uništili Jerusalim, a njegove stanovnike odveli u zarobljeništvo u Vavilon.

Ignorisanje Božjih putokaza uvek je štetno za nas. Sveto pismo nas podstiče: „Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim, a na svoj razum nemoj se oslanjati. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će ispraviti staze tvoje“ (Poslovice 3:5, 6).

Neka Božja upozorenja su striktna. Na primer, Biblija kaže: „Ne idi na stazu pokvarenih ljudi, i ne zalazi na put zlih“ (Poslovice 4:14). Jedan takav štetan put na koji ne bi trebalo da idemo opisan je u Poslovicama 5:3, 4: „Sa usana bludnice kaplje med kao iz saća, i nepce joj je glađe od ulja. Ali ono što za sobom ostavlja gorko je kao pelen, oštro kao dvosekli mač.“ Nekima je uzbudljivo upustiti se u nemoralnu vezu — bilo s nekom prostitutkom ili s nekim drugim. Ali ignorisanje „znakova upozorenja“ na nemoralno ponašanje može dovesti samo do katastrofe.

Pre nego što bismo krenuli takvim putem, prvo sebi postavimo sledeće pitanje: ’Kuda me to vodi?‘ Možda sve što je potrebno da ne bismo krenuli tim putem koji vodi do ozbiljnih posledica jeste da zastanemo i razmislimo o mogućem ishodu. Sida i druge polno prenosive bolesti, neželjena trudnoća, abortus, narušeni odnosi i griža savesti stvaraju probleme na životnom putu onih koji ignorišu Božje putokaze. Apostol Pavle je jasno naveo šta čeka one koji se upuštaju u nemoral. Oni „neće naslediti Božje kraljevstvo“ (1. Korinćanima 6:9, 10).

„To je put“

Ponekad je teško videti kuda nas neki put vodi. Zato smo zahvalni za Božju brigu, ljubav i jasno vođstvo. „To je put, idite njim“, kaže Jehova (Isaija 30:21). Šta nas čeka na kraju puta kojim nas Jehova vodi? Iako je taj put uzak i težak, Isus je rekao da vodi u večni život (Matej 7:14).

Zastanimo na trenutak i razmislimo o svom životnom putu. Da li je ispravan? Kuda nas vodi? U molitvi zatražimo vođstvo Jehove Boga. Pogledajmo duhovnu geografsku kartu — Bibliju. Možda se možemo obratiti i nekom ko dobro poznaje tu kartu — nekom ko hodi Božjim putem. Ukoliko uvidimo da treba nešto da promenimo, brzo delujmo!

Putnik je srećan kada mu putokaz pokazuje da je na pravom putu. Ukoliko nakon ispitivanja svog života vidite da hodite putem pravednosti, onda nastavite tako! Nagrada je ispred vas (2. Petrova 3:13).

Svaki put negde vodi. Kuda će vas vaš put odvesti? Ne bi imalo nikakve koristi da na kraju sa žaljenjem kažete: ’Samo da sam krenuo drugim putem...‘ Zato pre nego što napravite sledeći korak na svom životnom putu, zapitajte se: ’Šta me čeka na ovom putu?‘

[Okvir/Slike na 10. strani]

Koje su moguće posledice

Mladi su često izloženi kušnjama i pritiscima da isprobaju ono što je naizgled popularno. Evo nekoliko mogućih scenarija.

◼ Neko ti nudi da zapališ cigaretu.

◼ Dobronameran profesor te podstiče da ideš na fakultet.

◼ Pozvan si na žurku gde će biti mnogo alkohola, a moguće je i droge.

◼ „Zašto ne postaviš svoj javni profil na Internet?“, neko ti kaže.

◼ Prijatelj te poziva da gledaš neki nasilan ili nemoralan film.

Ukoliko se nađeš u nekoj od ovih situacija, šta ćeš uraditi? Da li ćeš jednostavno pristati ili ćeš dobro razmisliti o mogućim posledicama? Bilo bi mudro da sebi postaviš sledeće pitanje: „Može li čovek staviti vatru u nedra, a da mu se odeća ne zapali? Može li čovek hodati po užarenom ugljevlju, a da noge ne opeče?“ (Poslovice 6:27, 28).