Od usmenih reči do svetih spisa — prvi hrišćani i pisana reč

NEBROJENE generacije vernika posvetile su bezbroj sati čitanju, proučavanju i analiziranju Novog zaveta, kako se obično zove deo Biblije pisan grčkim jezikom, koji spada u neke od najčuvenijih spisa koji su ikada napisani. Ti spisi, kao i ostali deo Biblije, u velikoj meri su uticali na naš svet, oblikovali kodeks ponašanja i inspirisali pisce i umetnike. I što je najvažnije, pomogli su milionima ljudi, a verovatno i vama, da dobro upoznate Boga i Isusa (Jovan 17:3).

Jevanđelja, kao ni ostali deo grčkih spisa, nisu bila napisana odmah nakon Isusove smrti. Matej je jevanđelje koje nosi njegovo ime verovatno napisao otprilike 7 ili 8 godina kasnije, a Jovan je svoje jevanđelje napisao oko 65 godina kasnije. Kako su uopšte mogli da tačno zabeleže ono što je Isus govorio i činio? Očigledno je da je važnu ulogu u tome igrao Božji sveti duh (Jovan 14:16, 26). Međutim, kako su uspeli da tačno prenesu Isusova učenja koja su na kraju postala deo Svetog pisma?

„Praktično nepismeni“?

Tokom prošlog veka neki su zastupali gledište da Isusovi prvi učenici verovatno nisu zapisivali ono što je Isus govorio i činio, već da su to prenosili usmenim putem. Na primer, jedan bibličar kaže: „Između Isusove službe i vremena kada su pisci jevanđelja zabeležili njegove reči postoji jaz od nekoliko decenija. U tom razdoblju ono što se znalo o Isusu prenosilo se usmenim putem.“ Neki stručnjaci čak smatraju da su Isusovi prvi učenici bili „praktično nepismeni“. *  Sem toga, oni kažu da su tokom tih decenija usmenog prenošenja izveštaji o Isusovoj službi dopunjavani, menjani i do tančina razrađeni. Ono što je nastalo, kako oni tvrde, bilo je daleko od onoga što se stvarno dešavalo.

Neki drugi zagovaraju teoriju da su se Isusovi prvi učenici koji su bili jevrejskog porekla verovatno držali rabinske metode poučavanja — metode pamćenja u kojoj su se informacije učile napamet pomoću stalnog ponavljanja — što je doprinelo tačnosti u usmenom prenošenju poruke. Da li su se učenici oslanjali samo na ono što se prenosilo usmenim putem? Ili je možda pisana reč igrala ulogu u očuvanju zapisa o Isusovoj službi? Premda u tako nešto ne možemo biti potpuno sigurni, sasvim je moguće da je pisana reč igrala važnu ulogu.

Pisanje kao deo svakodnevnog života

U prvom veku ljudi iz svih društvenih slojeva znali su da čitaju i pišu. U vezi s tim Alan Milard, profesor hebrejskog i drevnih semitskih jezika kaže: „Pisanje na grčkom, aramejskom i hebrejskom bilo je rasprostranjeno i prisutno u svim društvenim slojevima.“ On još kaže: „Isus je živeo u takvom okruženju.“

U vezi sa izjavom da su jevanđelja „nastala u potpuno nepismenom društvu“, profesor Milard kaže: „To verovatno nije tačno zato što je pisanje bilo široko rasprostranjeno... Prema tome, obično je bilo ljudi koji su mogli zapisati  nešto od onoga što su čuli, bilo za sebe bilo da bi to preneli drugima.“

Po svemu sudeći bila je rasprostranjena upotreba tablica premazanih voskom koje su se koristile za zapisivanje informacija. Primer toga nalazimo u prvom poglavlju Lukinog jevanđelja. Kada su Zahariju koji je privremeno izgubio moć govora pitali kako želi da mu se zove sin, u 63. stihu tog poglavlja čitamo: „On je zatražio [verovatno pomoću gestova] pločicu i napisao: ’Jovan mu je ime.‘“ Biblijski rečnici objašnjavaju da se reč ’pločica‘ može odnositi na drvenu tablicu za pisanje koja je verovatno bila premazana voskom. Možda je neko od prisutnih imao kod sebe takvu tablicu na kojoj je Zaharija mogao da piše.

Još jedan primer pokazuje da su se u to vreme očigledno koristile tablice za pisanje. U Delima apostolskim možemo pročitati da je Petar u hramu govorio pred mnoštvom ljudi i da im je rekao: „Pokajte se... da se izbrišu vaši gresi“ (Dela apostolska 3:11, 19). Izraz ’izbrisati‘ potiče od grčkog glagola koji znači „ukloniti“. The New International Dictionary of New Testament Theology objašnjava: „Slika koju ovaj glagol najverovatnije prenosi ovde, a možda i na drugim mestima, jeste slika o glačanju voštane površine tablice za pisanje kako bi se ponovo koristila.“

Izveštaji iz jevanđelja takođe pokazuju da je među Isusovim sledbenicima i slušaocima bilo ljudi kojima je pisanje predstavljalo deo posla koji su svakodnevno obavljali. Među njima su na primer bili poreznici Matej i Zakhej (Matej 9:9; Luka 19:2); starešina sinagoge (Marko 5:22); jedan stotnik (Matej 8:5); Jovana, žena nadzornika u službi Iroda Antipe (Luka 8:3); kao i pismoznalci, fariseji, sadukeji i članovi Sinedriona (Matej 21:23, 45; 22:23; 26:59). Nema sumnje da su mnogi, ako ne i svi Isusovi apostoli i učenici znali da pišu.

Istraživači, učitelji i pisci

Da bi poučavali druge Isusovi učenici su morali znati ne samo ono što je Isus govorio i činio već su morali razumeti kako se Zakon i proročanstva iz hebrejskih spisa odnose na Hrista (Dela apostolska 18:5). Vredno je zapaziti da je Luka zabeležio jedan susret Isusa i nekih njegovih učenika ubrzo nakon njegovog uskrsenja. Šta je Isus tom prilikom učinio? „Počevši od Mojsija i svih Proroka, protumačio im je ono što je pisano o njemu u svim Pismima.“ Nedugo nakon toga, Isus je rekao svojim učenicima: „’To je ono o čemu sam vam govorio dok sam još bio s vama, da se mora ispuniti sve što je o meni napisano u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i u Psalmima.‘ Tada im je otvorio um da razumeju Pisma“ (Luka 24:27, 44, 45). Kasnije su se učenici „setili“ onoga što im je Isus objašnjavao (Jovan 12:16).

Ovi izveštaji pokazuju da su apostoli i učenici sigurno marljivo istraživali  i proučavali Pismo kako bi u potpunosti mogli razumeti značenje onoga što su videli i čuli u vezi s njihovim Gospodom, Isusom Hristom (Luka 1:1-4; Dela apostolska 17:11). Hari Gambl, profesor religije na Univerzitetu u Virdžiniji, u pogledu toga kaže sledeće: „Nema sumnje da su od samog početka postojali hrišćani, a verovatno i grupe hrišćana, koji su bili posvećeni dubokom proučavanju i tumačenju hebrejskih spisa kako bi izvlačili iz njih dokaze koji su podupirali hrišćanska uverenja i koji su se zatim mogli koristiti u propovedanju.“

Sve ovo pokazuje da se Isusovi prvi učenici nisu oslanjali samo na usmenu reč već su se dosta bavili istraživanjem, čitanjem i pisanjem. Oni su bili istraživači, učitelji i pisci. Iznad svega, bili su duhovni ljudi koji su se oslanjali na vođstvo svetog duha. Isus im je obećao da će ih ’duh istine podsetiti na sve što im je govorio‘ (Jovan 14:17, 26). Božji sveti duh im je pomogao i da se sete i da zabeleže ono što je Isus činio i govorio, čak i kada su u pitanju dugački citati kao što je Propoved na gori (Matej, poglavlja 5-7). Sveti duh je takođe vodio pisce jevanđelja da zapišu kako se Isus ponekad osećao i šta je u molitvi rekao (Matej 4:2; 9:36; Jovan 17:1-26).

Premda su pisci jevanđelja nesumnjivo koristili i usmene i pisane izvore, ono što su zapisali poticalo je iz daleko pouzdanijeg i neuporedivo uzvišenijeg izvora — od samog Jehove Boga. Zato možemo biti apsolutno sigurni da je ’sve Pismo nadahnuto od Boga‘ i da nas može poučiti i voditi da činimo ono što je njemu ugodno (2. Timoteju 3:16).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 14. strani]

Među Isusovim sledbenicima je bilo ljudi kojima je pisanje predstavljalo deo posla koji su svakodnevno obavljali

[Istaknuti tekst na 15. strani]

Božji sveti duh je pomogao Isusovim prvim učenicima da se sete i da zapišu ono što je on govorio i činio

[Okvir/Slika na 15. strani]

 Da li su apostoli bili nepismeni?

Kada su poglavari i starešine u Jerusalimu „videli Petrovu i Jovanovu odvažnost i kad su uvideli da su ljudi neuki i obični, začudili su se“ (Dela apostolska 4:13). Da li su apostoli zaista bili neuki, to jest nepismeni? U vezi s tom izjavom The New Interpreter’s Bible iznosi sledeći komentar: „Ove izraze verovatno ne treba shvatiti bukvalno u smislu da Petar [kao ni Jovan] nije imao nikakvo obrazovanje i da nije znao da čita i piše. Oni koji su sudili apostolima jednostavno su videli ogromnu razliku u društvenom statusu između sebe i njih.“

[Slika na 13. strani]

„On je zatražio pločicu i napisao: ’Jovan mu je ime‘“

[Slika na 13. strani]

Tablica za pisanje premazana voskom s pisaćim priborom iz prvog ili drugog veka n. e.

[Izvor]

©British Museum/Art Resource, NY