Da li ste znali?

Zašto su Jevreji držali Sabat od večeri?

Kada je Jehova svom narodu dao zakon u povezanosti s Danom očišćenja, rekao je: „Tog dana ne radite nikakav posao... To je za vas sabat, dan potpunog odmora... Od večeri do večeri držite svoj sabat“ (Levitska 23:28, 32). Ova zapovest je odražavala stanovište da je svaki dan započinjao uveče, nakon zalaska sunca, i završavao se s narednim zalaskom sunca. Dakle, za Jevreje je dan trajao od večeri do večeri.

Ovaj metod računanja dana nastao je po obrascu koji je postavio sam Bog. U opisu prvog simboličnog dana stvaranja stoji sledeće: „Bilo je veče i bilo je jutro — dan prvi.“ Naredni ’dani‘ su se takođe računali na isti način, naime započinjali su uveče (Postanak 1:5, 8, 13, 19, 23, 31).

Jevreji nisu bili jedini narod koji je računao dane na ovakav način. Atinjani, Numiđani i Feničani su slično računali dane. S druge strane, za Vavilonce je novi dan započinjao s izlaskom sunca, dok su Egipćani i Rimljani računali dan od ponoći do ponoći, kao što se računa i danas. Međutim, današnji Jevreji još uvek započinju i završavaju Sabat sa zalaskom sunca.

Koliko je iznosio „sabatni dan hoda“?

Nakon što su na Maslinskoj gori videli kako je Isus uzašao na nebo, učenici su se vratili u Jerusalim, koji je bio udaljen „sabatni dan hoda“ (Dela apostolska 1:12). Putnik bi za jedan dan mogao prepešačiti oko 30 kilometara ili više. Međutim, Maslinska gora se nalazi blizu Jerusalima. Na šta se onda misli izrazom „sabatni dan hoda“?

Sabat je bio dan kada su Izraelci morali da prekinu sa obavljanjem svojih uobičajenih aktivnosti. Tog dana nisu smeli čak ni da lože vatru u svom domu (Izlazak 20:10; 35:2, 3). Jehova im je zapovedio: „Neka svako ostane na svom mestu. Sedmog dana niko da ne odlazi sa svog mesta“ (Izlazak 16:29). Zahvaljujući tom zakonu, Izraelci su imali priliku da se odmore od uobičajenih poslova i da poklone više pažnje svojoj duhovnosti.

Budući da im nisu bila dovoljna načela koja su stajala iza Jehovinog zakona, rabini koji su bili skloni izmišljanju pravila oko Zakona počeli su da precizno, a donekle i proizvoljno određuju koliko osoba sme da prepešači na Sabat, na primer da bi prisustvovala verskoj službi. Što se toga tiče, u jednom delu stoji: „Zbog krutih zakona u vezi s držanjem Sabata, tog dana nijedan Izraelac nije smeo prepešačiti više od unapred određene razdaljine, koja je bila poznata kao sabatni dan hoda“ (Cyclopedia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature). Ta razdaljina je iznosila 2 000 lakata, što bi bilo nešto manje od 900 metara.

[Slika na 11. strani]

Pogled na Jerusalim s Maslinske gore